14. Lutanje u divljini

Bog nije išao s njima u ovu bitku, pa su bili poraženi i mnogi su poginuli. Onda su se Izraelci okrenuli od Kanaana i lutali divljinom četrdeset godina.

Kad je narod ovo čuo, bilo im je žao što su sagriješili. Uzeli su svoja oružja i otišli napasti narode Kanaana. Mojsije ih je upozoravao da ne idu jer Bog nije bio s njima, ali oni ga nisu slušali.

Bog je obećao Abrahamu, Izaku i Jakovu da će dati Obećanu zemlju njihovim potomcima, ali sada su tamo živjeli mnogi narodi . Zvali su se Kanaanci. Kanaanci nisu štovali ili slušali Boga. Oni su štovali lažne bogove i činili mnoge zle stvari.

Kad su Izraelci stigli do granice Kanaana, Mojsije je odabrao dvanaest muškaraca, jednog iz svakog izraelskog plemena. Dao je muškarcima upute da odu i uhode zemlju da vide kakva je. Isto su trebali uhoditi Kanaance da vide jesu li snažni ili slabi.

Nakon što je Bog rekao Izraelcima zakone kojima je htio da budu poslušni kao dio svog saveza s njima, napustili su planinu Sinaj. Bog ih je počeo voditi prema Obećanoj zemlji, koja se još zvala Kanaan. Stup oblaka je išao ispred njih prema Kanaanu i oni su ga slijedili.

Bog se jako naljutio i došao u Šator Sastanka. Bog je rekao: "Pošto ste se pobunili protiv mene, cijeli narod će morati lutati divljinom. Osim Jošue i Kaleba, svi koji imaju dvadeset godina ili više će ondje umrijeti i nikad neće ući u Obećanu zemlju."

Odmah su Kaleb i Jošua, druga dvojica uhoda., rekli: "Istina je da su ljudi Kanaana visoki i snažni, ali mi ih zasigurno možemo pobijediti! Bog će se boriti za nas!"

Bog im je čak čudesno dao vodu iz stijene. Ali unatoč svemu ovom, izraelski narod je prigovarao i mrmljao protiv Boga i protiv Mojsija. Ali čak i tada, Bog je i dalje bio vjeran svojim obećanjima Abrahamu, Izaku i Jakovu.

Onda je Bog rekao Mojsiju da se ode na vrh planine da bi mogao vidjeti Obećanu zemlju. Mojsije je vidio Obećanu zemlju, ali mu Bog nije dopustio da uđe u nju. Onda je Mojsije umro, i Izraelci su tugovali četrdeset dana. Jošua je postao njihov novi vođa. Jošua je bio dobar vođa jer je vjerovao i bio poslušan Bogu.

Jednog drugog puta kad narod nije imao vode, Bog je rekao Mojsiju: "Progovori stijeni, i voda će izaći iz nje." Ali Mojsije je obečastio Boga pred cijelim narodom tako što je dvaput udario u stijenu sa štapom umjesto da joj je progovorio. Voda jest potekla iz stijene da bi svi pili, ali Bog je bio ljut na Mojsija i rekao: "Ti nećeš ući u Obećanu zemlju."

Tijekom tih četrdeset godina kako je narod izraelski lutao divljinom, Bog se brinuo za njih. Dao im je kruh s neba, koji se zvao 'mana'. Ujedno im je slao jata prepelica (srednje velike ptice) u njihove logore da bi mogli jesti meso. Tijekom svog tog vremena, Bog je očuvao njihovu odjeću i sandale od trošenja.

Nakon što su Izraelcu lutali divljinom četrdeset godina, svi koji su se pobunili protiv Boga su bili mrtvi. Tada je Bog opet poveo narod do ruba Obećane zemlje. Mojsije je sad bio jako star pa je Bog odabrao Jošuu da mu pomogne voditi narod. Bog je isto tako obećao Mojsiju da će jednog dana poslati proroka poput Mojsija.

Ali narod nije slušao Kaleba i Jošuu. Naljutili su se na Mojsija i Arona i rekli: "Zašto ste nas doveli na ovo grozno mjesto? Trebali smo ostati u Egiptu umjesto, a ne da budemo ubijeni u borbi, a naše žene i djeca postanu robovi." Narod je htio odabrati drugačijeg vođu koji će ih odvesti nazad u Egipat.

Bog je rekao Izraelcima: "Morate se riješiti svih Kanaanaca iz Obećane zemlje. Nemojte sklapati mir s njima i ne vjenčavajte se s njima. Morate potpuno uništiti sve njihove idole. Ako me ne poslušate, štovat ćete njihove idole umjesto mene."

Dvanaest muškaraca je putovalo kroz Kanaan četrdeset dana i onda su se vratili. Rekli su ljudima: "Zemlja je jako plodna i mnogo je uroda." Ali deset uhoda je reklo: "Gradovi su jako snažni i ti ljudi su divovi! Ako ih napadnemo, zasigurno će nas pobijediti i pobiti!"

Biblijska priča iz: Izlazak 16-17; Brojevi 10-14; 20; 27; Ponovljeni zakon 34