MRK

Chapter 1

¹ Poиetak evanрelja o Isusu Hristu, Sinu Boћjem. ² Kao љto stoji u proroka Isaije: "Eto љaljem glasnika svoga pred tobom, koji жe pripraviti put tvoj; ³ glas onoga љto viиe u pustinji: Pripravite put Gosponji, poravnite staze njegove!" - ⁴ pojavi se Jovan Krstitelj u pustinji i propovedaљe krљtenje pokajanja za oproљtenje greha. ⁵ I izlaћaљe k njemu sva judejska zemlja i svi Jerusalimljani, i on ih krљжavaљe u reci Jordanu i ispovedahu grehe svoje. ⁶ A Jovan beљe obuиen u dlaku kamilju i (imaљe) koћan pojas oko bedara svojih, i jeрaљe skakavce i divlji med. ⁷ I propovedaљe: Ide za mnom jaиi od mene, pred kim nisam dostojan da se sagnem i odreљim remena na obuжi njegovoj. ⁸ Ja vas krstih vodom, a on жe vas krstiti Duhom svetim. ⁹ U to vreme doрe Isus iz Nazareta galilejskoga i krsti ga Jovan u Jordanu. ¹⁰ I odmah iziрe iz vode. I vide nebesa otvorena i Duha gde kao golub silazi na njega. ¹¹ I иu se glas s nebesa: Ti si Sin moj ljubazni, ti si mo mojoj volji! ¹² I odmah ga Duh odvede u pustinju. ¹³ I bio je u pustinji иetrdeset dana i kuљao ga je sotona. Ћiveo je sa zverinjem, i anрeli mu sluћahu. ¹⁴ I poљto predadoљe Jovana, doрe Isus u Galileju i propovedaљe evanрelje Boћje ¹⁵ govoreжi: Doљlo je vreme i pribliћilo se carstvo Boћje. Pokajte se i verujte u evanрelje! ¹⁶ I kad je hodio pokraj Galilejskog mora, vide Simona i Andriju, brata Simonova, gde bacaju mreћe u more. Behu, naime, ribari. ¹⁷ I reиe im Isus: Hajdete za mnom, i uиiniжu vas lovcima ljudskim. ¹⁸ I odmah ostaviљe mreћe i poрoљe za njim. ¹⁹ I kad otide malo dalje, vide Jakova Zevedejeva i Jovana, brata njegova, takoрe u иamcu, gde krpe mreћe. ²⁰ I odmah ih pozva. I ostaviљe oca svoga Zevedeja u иamcu s najamnicima i otidoљe za njim. ²¹ I doрoљe u Kafarnaum. I odmah u subotu uиaљe u sinagogi. ²² I divljahu se nauci njegovoj; jer ih uиaљe kao onaj koji ima vlast, a ne kao knjiћevnici. ²³ I beљe tada u sinagogi njihovoj иovek s neиistim duhom, i povika: ²⁴ Mahni nas se, Isuse Nazareжanine! Doљao si da nas pogubiљ. Znam te ko si: svetac Boћji! ²⁵ I zapovedi mu Isus: Umukni i iziрi iz njega! ²⁶ I iskida ga neиisti duh, povika iz glasa i iziрe iz njega. ²⁷ I zadiviљe se svi, tako da se prepirahu i govorahu: Љta je ovo? Nova, silna nauka! I neиistim duhovima zapoveda, i sluљaju ga! ²⁸ I glas o njemu raљiri se odmah na sve strane, po svoj okolini galilejskoj. ²⁹ I иim iziрoљe iz sinagoge, doрoљe s Jakovom i Jovanom u kuжu Simonovu i Andrijinu. ³⁰ A Simonova taљta leћaљe od groznice, i odmah mu kazaљe za nju. ³¹ I priрe, uhvati je za ruku i podiћe je. I pusti je groznica, i sluћaљe im. ³² A kad doрe veиe, poљto sunce zaрe, donoљahu mu sve bolesnike i besne - ³³ i sav se grad beљe skupio oko vrata. ³⁴ I izleиi mnoge bolesnike od razliиnih bolesti, i istera mnoge demone, ali ne dade demonima da govore, jer su ga oni znali. ³⁵ A ujutru, kad je bilo joљ sasvim mraиno, ustade, iziрe i otide na jedno pusto mesto i moljaљe se Bogu onde. ³⁶ A Simon i njegovi drugovi potrиaљe za njim, ³⁷ naрoљe ga i rekoљe mu: Traћe te svi! ³⁸ A on im reиe: Hajdemo na drugu stranu, u obliћnja mesta, da i tamo propovedam, jer za to sam doљao. ³⁹ I propovedaљe po sinagogama njihovim po svoj Galileji i isterivaљe demone. ⁴⁰ I doрe k njemu jedan gubavac i moljaљe ga na kolenima: Ako hoжeљ, moћeљ me oиistiti. ⁴¹ I smilova se, pruћi ruku svoju, dohvati ga se i reиe mu: Hoжu, oиisti se! ⁴² I odmah otide guba s njega, i bi иist. ⁴³ I zapreti mu i odmah ga otera, ⁴⁴ i reиe mu: Gledaj da nikome niљta ne kaћeљ, nego idi, pokaћi se sveљteniku i prinesi za svoje oиiљжenje љto je zapovedio Mojsije -za svedoиanstvo njima. ⁴⁵ A kad ovaj otide, poиe vredno propovedati i razglaљivati dogaрaj, tako da viљe nije mogao javno dolaziti u gradove, nego je bio napolju, po pustim mestima - ali mu ipak dolaћahu sa sviju strana.

Chapter 2

¹ I kad posle nekoliko dana opet doрe u Kafarnaum, иu se da je kod kuжe. ² I skupiљe se mnogi, tako da veж nije bilo mesta ni pred vratima, i kazivaљe im reи. ³ I doрoљe i donesoљe mu jednog uzetog koga noљahu иetvorica. ⁴ I kako ga zbog naroda ne mogoљe doneti do njega, otkriљe krov (od kuжe) gde je bio, prokopaљe ga i spustiљe odar na kome je leћao uzeti. ⁵ A kad Isus vide veru njihovu, reиe uzetome: Sinko, opraљtaju ti se gresi tvoji! ⁶ A seрahu onde neki od knjiћevnika i miљljahu u srcima svojim: ⁷ Kako moћe ovaj tako govoriti? On huli! Ko moћe opraљtati grehe osim jednoga Boga? ⁸ A Isus odmah razume duhom svojim da oni tako misle u sebi i reиe im: Љto tako mislite u srcima svojim? ⁹ Љta je lakљe, reжi uzetome: Opraљtaju ti se gresi tvoji, ili reжi: Ustani, uzmi odar svoj i hodi? ¹⁰ Ali da vidite da Sin иoveиji ima vlast opraљtati grehe na zemlji - reиe uzetome: ¹¹ Tebi velim: Ustani, uzmi odar svoj i idi kuжi! ¹² I usta, uze odmah odar i iziрe pred svima, tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreжi: Tako љta nikad nismo videli! ¹³ I iziрe opet k moru: i sav narod dolaћaљe k njemu, i uиaљe ih. ¹⁴ I polazeжi, vide Levija Alfejeva gde sedi na carini, i reиe mu: Hajde za mnom! I on ustade i poрe za njim. ¹⁵ I kad leћaљe za stolom u kuжi njegovoj, i mnogi carinici i greљnici leћahu s Isusom i s uиenicima njegovim; jer ih beљe mnogo koji iрahu za njim. ¹⁶ A kad knjiћevnici koji su pripadali farisejima, videљe da jede s greљnicima i carinicima, rekoљe uиenicima njegovim: Zaљto jede s carinicima i greљnicima? ¹⁷ Ovo иu Isus i reиe im: Ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni. Nisam doљao da pozovem pravednike, nego greљnike. ¹⁸ A uиenici Jovanovi i fariseji baљ poљжahu. I doрoљe i rekoљe mu: Zaљto uиenici Jovanovi i uиenici farisejski poste, a tvoji uиenici ne poste? ¹⁹ A Isus im reиe: Zar mogu svatovi postiti dok je mladoћenja s njima - Dok imaju mladoћenju sa sobom, ne mogu postiti. ²⁰ Nego жe doжi dani kad жe se oteti od njih mladoћenja - i onda, u taj dan, postiжe. ²¹ Niko ne priљiva nove zakrpe na staru haljinu; inaиe жe zakrpa oderati od nje, novo od starog, i gora жe rupa biti. ²² I niko ne liva novo vino u mehove stare; inaиe жe vino proderati mehove, i vino s mehovima propasti. Nego novo vino u nove mehove! ²³ A kad jedne subote iрaљe kroz useve, poиeљe uиenici njegovi praviti puta kidajuжi klasje. ²⁴ A fariseji mu rekoљe: Gledaj, иine љto nije dopuљteno u subotu! ²⁵ A on im reиe: Zar niste nikad иitali љta uиini David kad bi u nevolji i ogladne sa svojim pratiocima? ²⁶ Kako za prvosveљtenika Aviatara uрe u dom Boћji i pojede hlebove postavljene, koje su smeli jesti samo sveљtenici, i dade i svojim pratiocima? ²⁷ I reиe im: Subota je naиinjena иoveka radi, a nije иovek subote radi. ²⁸ Zato je Sin иoveиji gospodar i od subote.

Chapter 3

¹ I doрe opet u sinagogu, i beљe onde иovek sa suhom rukom. ² I motrahu na njega neжe li ga u subotu izleиiti, da bi ga mogli optuћiti. ³ I reиe иoveku sa suhom rukom: Ustani (i stani) na sredu! ⁴ I reиe im: Valja li u subotu dobro иiniti ili zlo, ћivot spasti ili pogubiti? A oni жutahu. ⁵ I pogleda ih unaokolo s gnevom, tuћan љto su im srca tako odrvenila, i reиe иoveku: Pruћi ruku! I pruћi je, i posta ruka njegova opet zdrava. ⁶ A fariseji iziрoљe i odmah odluиiљe s Irodovcima protiv njega, da ga ubiju. ⁷ A Isus se sa svojim uиenicima povuиe prema moru. No za njim ode mnogo naroda iz Galileje, pa i iz Judeje ⁸ i Jerusalima, iz Idumeje i Pereje, od Tira i Sidona, doрe k njemu veliko mnoљtvo kad иuљe љta on иini. ⁹ I reиe uиenicima svojim da mu spreme иamac zbog naroda, da ga ne guraju. ¹⁰ Jer mnoge izleиi, tako da svi koji su patili od neиega, navaljivahu na njega da ga se dotaknu. ¹¹ Pa i dusi neиisti, kad ga viрahu, pripadahu k njemu i vikahu: Ti si Sin Boћji! ¹² I mnogo im preжaљe da ga ne razglase. ¹³ I pope se na goru i dozva koje htede, i doрoљe mu. ¹⁴ I postavi dvanaestoricu da budu s njim, da ih poљlje da propovedaju ¹⁵ i da imaju vlast da teraju napolje demone. ¹⁶ I postavi dvanaestoricu: i Simonu nadenu ime Petar; ¹⁷ pa Jakova Zevedejeva i Jovana, brata Jakovljeva, i nadenu im ime Voanirges t.j. sinovi gromovi; ¹⁸ pa Andriju, Filipa, Vartolomeja, Mateja, Tomu, Jakova Alfejeva, Tadeja, Simona Kananeja ¹⁹ i Judu Iskariotskog, koji ga i izdade. ²⁰ I doрe kuжi; i opet se sabra narod, tako da ni jesti nisu mogli. ²¹ I kad иuљe njegovi, iziрoљe da ga uhvate; jer govorahu da nije pri sebi. ²² A knjiћevnici koji su siљli bili iz Jerusalima, gvorahu: U njemu je Veelzevul, i: Pomoжu stareљine demonskog tera napolje demone. ²³ I dozva ih i govoraљe im u priиama: Kako moћe sotona sotonu terati napolje? ²⁴ Ako se carstvo neko protiv samog sebe razdelilo, carstvo to ne moћe ostati; ²⁵ i ako se dom neki protiv samoga sebe razdelio, dom taj ne moћe ostati. ²⁶ Ako se, dakle, sotona na samoga sebe digao i razdelio, ne moћe ostati, nego жe propasti. ²⁷ Ali niko ne moћe uжi u kuжu jakoga i pokuжstvo njegovo oteti, ako prvo ne sveћe jakoga - i onda жe opleniti kuжu njegovu. ²⁸ Zaista, kaћem vam: Sve жe se oprostiti sinovima иoveиjim - gresi i huljenja, ma koliko da ushule; ²⁹ ali koji pohuli na Duha svetoga, tome se neжe oprostiti nikad, nego жe ga teretiti veиan greh - ³⁰ љto govorahu: U njemu je neиisti duh. ³¹ I doрe mati njegova i braжa njegova, i, stojeжi napolju, poslaљe k njemu da ga zovu. ³² Oko njega seрaљe narod, i rekoљe mu: Eto ti matere i braжe napolju, traћe te. ³³ I odgovori im: Ko je mati moja i braжa moja? ³⁴ I pogleda oko sebe na one koji seрahu oko njega i reиe: Evo mati moja i braжa moja! ³⁵ Ko vrљi volju Boћju, taj je meni brat i sestra i mati.

Chapter 4

¹ I opet poиe uиiti kraj mora. I skupi se oko njega silan narod, tako da je uљao u иamac i sedeo na moru, a sav narod beљe na zemlji kraj mora. ² I uиaљe ih u priиama mnogo, i govoraљe im u nauci svojoj: ³ Иujte! Eto, iziрe sejaи da seje. ⁴ I kad sejaљe, jedno pade kraj puta, i doрoљe ptice i pozobaљe ga. ⁵ Drugo pade na kamenito mesto, gde nemaљe mnogo zemlje; i odmah izniиe, jer nemaљe u dubinu zemlje. ⁶ Ali kad sinu sunce, uvenu, i kako nemaљe korena, osuљi se. ⁷ Treжe pade u trnje, i naraste trnje i udavi ga, i ne donese roda. ⁸ Иetvrto pade na dobru zemlju, niиe, naraste i davaљe roda, i donoљaљe po trideset, po љeset i po sto. ⁹ I reиe: Ko ima uљi da иuje, neka иuje! ¹⁰ I kad beљe sam, zapitaљe ga oni koji behu oko njega, sa dvanaestoricom, za priиe. ¹¹ I reиe im: Vama je dana tajna carstva Boћjeg, a onima napolju sve biva u priиama, ¹² da gledaju, i ne vide, иuju, i ne razumeju, da se kako ne obrate, i oprosti im se. ¹³ I reиe im: Ne razumete ovu priиu - a kako жete razumeti sve priиe? ¹⁴ Sejaи seje reи. ¹⁵ A ovo su kraj puta (posejani): gde se seje reи, i kad je иuju, odmah doрe sotona i uzme u njih posejanu reи. ¹⁶ A ovo su, sliиno, posejani na kamenitim mestima. Kad иuju reи, odmah je s radoљжu prime, ¹⁷ ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani; pa kad doрe do nevolje ili gonjenja zbog reиi, odmah se sablazne. ¹⁸ A drugi su posejana u trnju: to su oni koji su иuli reи, ¹⁹ ali brige ovoga sveta, prevara bogatstva i ostale ћelje uрu i uguљe reи, i ostane bez roda. ²⁰ A posejani na dobroj zemlji, to su oni koji иuju reи i primaju je, i donose roda, po trideset, po љeset i po sto. ²¹ I reиe im: Dolazi li svetlost za to, da se metne pod mericu ili pod krevet? a ne, da se metne na svetnjak? ²² Jer nema niљta tajno, љto neжe biti javno, niti ima љto sakriveno, љto neжe iziжi na videlo. ²³ Ko ima uљi da иuje, neka иuje! ²⁴ I reиe im: Pamtite љto иujete! Kakvom merom merite, meriжe vam se, i dodaжe vam se. ²⁵ Jer ko ima, daжe mu se; a ko nema, uzeжe mu se i ono љto ima. ²⁶ I reиe: Tako je carstvo Boћje kao kad иovek baci seme u zemlju, ²⁷ i (onda) spava i ustaje, noж i dan, a seme niиe i raste - ni sam ne zna kako. ²⁸ Zemlja sama od sebe donosi rod: prvo travu, potom klas, pa onda potpuno zrno u klasu. ²⁹ A kad dopusti rod, odmah љalje srp, jer doрe ћetva. ³⁰ I reиe: Kakvo жemo kazati da je carstvo Boћje, ili u kakvoj жemo ga priиi iskazati? ³¹ Ono je kao zrno goruљiиno, koje je, kad se poseje u zemlju, manje od svih semena na zemlji; ³² a kad se poseje, naraste i bude veжe od svega povrжa i puљta velike grane, tako da ptice nebeske mogu da se gnezde u njegovu hladu. ³³ I mnogim takim priиama kazivaљe im reи, koliko su mogli da sluљaju. ³⁴ A bez priиe im ne govoraљe; no nasamo je svojim uиenicima sve protumaиio. ³⁵ I reиe im onoga dana uveиe: Hajdemo na onu stranu. ³⁶ I otpustiљe narod i uzeљe ga sa sobom tako kako je bio u иamcu. A i drugi иamci iрahu s njim. ³⁷ I podiћe se velika oluja, i valovi zapljuskivahu u иamac, tako da se иamac veж poиeo puniti. ³⁸ A on spavaљe ostrag u иamcu, na uzglavlju. I probudiљe ga i rekoљe mu: Uиitelju, zar ti ne mariљ љto propadamo? ³⁹ I usta, zapovedi vetru i reиe moru: Жuti, umukni! I vetar stade, i nasta tiљina velika. ⁴⁰ I reиe im: Љto ste tako straљljivi? Zar joљ nemate vere? ⁴¹ I uplaљiљe se vrlo, i govorahu jedan drugome: Pa ko je ovaj, da ga sluљaju i vetar i more?

Chapter 5

¹ I doрoљe na drugu stranu mora, u zemlju gerasinsku. ² I kad iziрe iz иamca, odmah ga srete иovek s neиistim duhom. ³ Ovaj je ћiveo u grobovima, i viљe ga niko ni lancem nije mogao svezati; ⁴ jer su mu mnogo puta svezali bili noge i ruke, pa je lance na rukama iskidao i puta satro, i niko ga nije mogao ukrotiti. ⁵ I jednako, noж i dan, bio je u grobovima i u gorama, i vikao je i udarao je sebe kamenjem. ⁶ A kad spazi Isusa izdaleka, potrиa, pade pred njega ⁷ i povika iz glasa: Mahni me se, Isuse, Sine Boga najviљega! Zaklinjem te Bogom, ne muиi me! ⁸ Beљe mu, naime, rekao: Iziрi, duљe neиisti, iz иoveka! ⁹ I zapita ga: Kako ti je ime? I reиe mu: Legion mi je ime, jer nas je mnogo. ¹⁰ I mnogo ga moljaљe da ih ne istera iz one zemlje. ¹¹ A pasao je onde, na bregu, velik иopor svinja. ¹² I zamoliљe ga: Pusti nas u svinje, da u njih uрemo. ¹³ I dopusti im. I neиisti duhovi iziрoљe i uрoљe u svinje. I navali иopor sa strmeni u more, oko dve hiljade komada, i potopiљe se u moru. ¹⁴ A svinjari pobegoљe i javiљe u gradu i po majurima; i ljudi doрoљe da vide љta je bilo. ¹⁵ I kad doрoљe k Isusu, videљe besnoga u kome je bio legion, gde sedi obuиen i pametan, i uplaљiљe se. ¹⁶ A oni koji su videli, ispriиaљe im љta bi sa besnim i dogaрaj sa svinjama. ¹⁷ I stadoљe ga moliti da ode iz njihova kraja. ¹⁸ I kad htede da uрe u иamac, zamoli ga onaj љto je bio besan, da ga moћe pratiti. ¹⁹ I ne dade mu, nego mu reиe: Idi kuжi, k svojima, i kaћi im љta ti Gospod uиini i kako se smilova na tebe. ²⁰ I ode i poиe propovedati u Dekapolju љto mu uиini Isus, i svi se divljahu. ²¹ I kad Isus opet preрe иamcem na drugu stranu, skupi se oko njega mnogo naroda. A on beљe kraj mora. ²² I doрe jedan od arhisinagoga, po imenu Jair. Kad ga vide, pade pred noge njegove ²³ i moljaљe ga vrlo: )erka je moja na samrti, hodi, metni na nju ruke, da ozdravi i ostane u ћivotu. ²⁴ I ode s njim. A za njim iрaљe mnogo naroda, i gurahu ga. ²⁵ Beљe tu i ћena neka, koja je dvanaest godina bolovala od teиenja krvi. ²⁶ Mnogo je propatila od mnogih lekara i potroљila je sve љto je imala, ali se niљta nije pomogla, nego joj je joљ gore bilo. ²⁷ Иula je za Isusa, pa doрe s narodom i dotaиe se sastrag haljine njegove. ²⁸ Jer govoraљe: Dotsknem li se samo haljina njegovih, ozdraviжu. ²⁹ I odmah presahnu izvor krvi njezine, i oseti u telu da se izleиi od bolesti. ³⁰ A Isus odmah oseti da sila iziрe iz njega, okrenu se u gomili i reиe: Ko se to dotaиe mojih haljina - ³¹ A uиenici njegovi rekoљe mu: Vidiљ kako te narod tiska, i pitaљ: Ko me se dotaиe? ³² I obziraљe se da vidi onu koja to uиini. ³³ A ћena, znajuжi љto joj se dogodilo, doрe sa strahom i trepetom, pade pred njega i kaza mu svu istinu. ³⁴ A on joj reиe: Kжeri, vera tvoja pomogla ti je. Idi s mirom, i budi zdrava od svoje bolesti! ³⁵ Joљ on govoraљe, a doрoљe od arhisinagoga i rekoљe: Tvoja je kжi umrla; љta veж trudiљ uиitelja? ³⁶ A Isus иu љto rekoљe i reиe arhisinagogu: Ne boj se, samo veruj! ³⁷ I ne dade za sobom iжi nikome osim Petru, Jakovu i Jovanu, bratu Jakovljevu. ³⁸ I doрoљe u kuжu arhisinagogovu, i vide vrevu, plaи i jauk velik. ³⁹ I uрe i reиe im: Љta ste uzavreli i plaиete? Dete nije umrlo, nego spava. ⁴⁰ I podsmevahu mu se. A on istera sve, uze oca detinjeg i mater i svoje pratioce i uрe gde beљe dete. ⁴¹ I uze dete za ruku i reиe joj: Talita kumi - t.j. prevedeno: Devojko, tebi govorim, ustani! ⁴² I odmah usta devojka i hoрaљe - bila je, naime, od dvanaest godina. I zaprepastiљe se. ⁴³ I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i reиe da joj se da da jede.

Chapter 6

¹ I otide odande i doрe, u pratnji svojih uиenika, u svoju postojbinu. ² I kad doрe subota, poиe uиiti u sinagogi. I mnogi koji sluљahu, divljahu se i govorahu: Otkuda ovome to i kakva je to mudrost љto je ovome dana? I taka иudesa иini! ³ Nije li ovo drvodelja, sin Marijin i brat Jakovljev, Josijin, Judin i Simonov - I nisu li sestre njegove tu, kod nas? I sablaћnjavahu se o njega. ⁴ A Isus im reиe: Nigde nije prorok bez иasti do u postojbini svojoj, u rodu svome i u domu svome. ⁵ I ne mogaљe onde nijednoga иuda uиiniti, osim љto malo bolesnika izleиi metnuvљi na njih ruke. ⁶ I иuрaљe se njihovu neverovanju. I iрaљe po okolnim selima i uиaљe. ⁷ I dozva dvanaestoricu, poиe ih slati po dvojicu i dade im vlast nad neиistim duhovima. ⁸ I zapovedi im da niљta ne uzmu na put osim jednoga љtapa; ni hleba, ni torbe, ni novaca u pojasu, ⁹ nego sa sandalama na nogama, i ne oblaиiti dve haljine. ¹⁰ I reиe im: Gde uрete u dom, onde ostanite dok ne odete odande. ¹¹ I koje vas mesto ne primi i neжe da vas иuju, otidite odande i otresite prah sa nogu svojih, za svedoиanstvo njima. ¹² I otidoљe i pripovedahu da se treba kajati. ¹³ I terahu napolje mnoge demone, mazahu uljem mnoge bolesnike i isceljivahu ih. ¹⁴ I иu car Irod za njega - jer se beљe razglasilo ime njegovo - i reиe. Jovan Krstitelj je ustao iz mrtvih, i zato rade sile u njemu. ¹⁵ Drugi govorahu: To je Ilija. Treжi govorahu: To je prorok kao jedan od proroka. ¹⁶ A kad иu Irod, reиe: Jovan koga sam ja posekao, on usta iz mrtvih. ¹⁷ Irod, naime, posla te uhvatiљe Jovana, i sveza ga u tamnici, zbog Irodijade, ћene Filipa, brata svoga, љto se oћeni njome. ¹⁸ Jovan, naime, govoraљe Irodu: Ne moћeљ ti imati ћene brata svoga. ¹⁹ A Irodijada beљe kivna na njega i htela ga je ubiti, ali nije mogla. ²⁰ Jer se Irod bojao Jovana, znajuжi ga da je иovek pravedan i svet, i иuvao ga je. Kad ga je sluљao, bio je velikoj neprilici, ali ga je ipak sluљao. ²¹ I doрe zgodan dan, kad je Irod na dan svoga roрenja priredio иast svojim velikanima, vojvodama i prvacima galilejskim. ²² Tada uрe kжi Irodijadina i igra, i ugodi Irodu i njegovim gostima. I reиe car devojci: Iљti od mene љto god hoжeљ, i daжu ti! ²³ I zakle joj se: Љto god zaiљtet od mene, daжu ti, pa i polovinu carstva svoga! ²⁴ A ona iziрe i reиe materi svojoj: Љta da iљtem? A ona reиe: Glavu Jovana Krstitelja. ²⁵ I odmah brzo uрe k caru i zaiska: Hoжu da mi odmah daљ na tanjiru glavu Jovana Krstitelja. ²⁶ I sneveseli se car vrlo, ali zbog zakletve i gostiju ne htede je odbiti. ²⁷ I odmah posla car dћelata i zapovedi mu da donese glavu njegovu. Ovaj otide, poseиe ga u tamnici ²⁸ i donese glavu njegovu na tanjiru i dade je devojci, a devojka je dade materi svojoj. ²⁹ Kad to иuљe uиenici njegovi, doрoљe, uzeљe telo njegovo i metnuљe ga u grob. ³⁰ A apostoli se skupiљe oko Isusa i javiљe mu љta su sve uиinili i љta su sve ljude nauиili. ³¹ I reиe im: Hodite vi sami u pust kraj i odmorite se malo. Jer su mnogi dolazili i odlazili, i nisu imali kad ni jesti. ³² I otidoљe иamcem u pust kraj sami. ³³ Ali ih ljudi videљe kad iрahu, mnogi doznaљe, stekoљe se onde peљke iz sviju gradova i stigoљe pre njih onamo. ³⁴ I kad iziрe vide mnogo naroda, i saћali mu se, jer behu kao ovce bez pastira. I poиe ih uиiti mnogo. ³⁵ A pred veиe pristupiљe mu uиenici njegovi i rekoљe: Kraj je pust, a veж je kasno. ³⁶ Otpusti ih neka odu do okolnih majura i sela i kupe sebi љta жe jesti. ³⁷ A on odgovori i reиe im: Podajte im vi da jedu! I rekoљe mu: Da odemo da kupimo za dve stotine dinara hleba i da im damo da jedu? ³⁸ A on im reиe: Koliko hlebova imate? Idite, vidite! I kad videљe, rekoљe: Pet, i dve ribe. ³⁹ Tada im zapovedi da se svi u gomilama pruћe po zelenoj travi. ⁴⁰ I pruћiљe se u gomilama po sto i po pedeset. ⁴¹ I uze onih pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo, blagoslovi i nalomi hlebove i dade ih uиenicima da ih metnu pred njih. I one dve ribe razdeli svima. ⁴² I svi jedoљe i nasitiљe se. ⁴³ I nakupiљe komada, dvanaest punih kotarica, i od riba. ⁴⁴ A jelo je od tih hlebova pet hiljada ljudi. ⁴⁵ I odmah natera uиenike svoje da uрu u иamac i da idu napred na drugu stranu, prema Vitsaidi, dok on ne otpusti narod. ⁴⁶ I kad ih otpusti, otide na goru da se pomoli Bogu. ⁴⁷ A uveиe beљe иamac nasred mora, a on sam na zemlji. ⁴⁸ I vide ih gde se muиe veslajuжi, jer su imali protivan vetar - i oko иetvrte noжne straћe doрe k njima iduжi po moru. I htede ih mimoiжi. ⁴⁹ A kad ga videљe gde ide po moru, miљljahu da je utvara, i povikaљe. ⁵⁰ Jer su ga svi videli i poplaљili se. A on odmah progovori s njima i reиe im: Ne bojte se, ja sam, ne plaљite se! ⁵¹ I uрe k njima u иamac, i stade vetar. I zaprepastiљe se vrlo. ⁵² Jer nisu razumeli иudo s hlebovima, nego im srce beљe otvrdlo. ⁵³ I preрoљe na drugu stranu i doрoљe u Ginesaret, i pristaљe tu. ⁵⁴ I kad iziрoљe iz иamca, odmah ga poznaљe ljudi, ⁵⁵ optrиaљe sav onaj kraj i poиeљe na odrima nositi bolesnike svuda gde su иuli da je on. ⁵⁶ I gde je ulazio u sela, gradove ili majure, po trgovima metahu bolesnike i moljahu ga da se dotaknu bar skuta od haljine njegove - i ozdravljahu svi koji ga se doticahu.

Chapter 7

¹ I skupiљe se oko njega fariseji i neki od knjiћevnika koji behu doљli iz Jerusalima. ² I videљe neke od uиenika njegovih da neиistim t.j. neopranim rukama jedu. ³ Fariseji, naime, i svi Judeji, drћeжi se onoga љto im je ostalo od starih, ne jedu dok dobro ne operu ruke. ⁴ I kad doрu s trga, ne jedu dok se ne operu. I ima joљ mnogo иega љto su primili da drћe: peru иaљe, krиage i posuрe od medi. ⁵ I zapitaљe ga fariseji i knjiћevnici: Zaљto tvoji uиenici ne ћive kao љto nam je ostalo od starih, nego jedu neиistim rukama? ⁶ A on im reиe. Dobro je prorokovao Isaija za vas pretvorice, kao љto je napisano: "Ovaj me narod poљtuje usnama, ali srce njihovo je daleko od mene; ⁷ no zalud me poљtuju, kad uиe zapovestima ljudskim". ⁸ Ostaviste zapovest Boћju i drћite se predanja ljudskog. ⁹ I reиe im: Dobro znate da ukidate zapovest Boћju, da bi saиuvali svoje predanje. ¹⁰ Jer Mojsije reиe: "Poљtuj oca svoga i mater svoju" i: "Koji ruћi oca ili mater, smrжu da umre". ¹¹ A vi kaћete: Ako иovek kaћe ocu ili materi: Korvan t.j. dar je иime bih ti ja mogao pomoжi - ¹² i ne date mu niљta viљe uиiniti ocu ili materi. ¹³ Tako ukidate reи Boћju svojim predanjem љto ste ga predali. I tako љta mnogo иinite. ¹⁴ I dozva opet narod i reиe im: Иujte me svi i razumejte! ¹⁵ Niљta ne ulazi spolja u иoveka љto bi ga moglo opoganiti, nego љto izlazi iz иoveka, to je ono љto pogani иoveka. ¹⁶ Ko ima uљi da иuje, neka иuje! ¹⁷ I kad od naroda doрe kuжi, pitahu ga uиenici njegovi za priиu. ¹⁸ I reиe im: Zar ste i vi tako nerazumni? Zar vam nije jasno da љto god spolja ulazi u иoveka, ne moћe ga opoganiti? ¹⁹ Jer ne ulazi u srce njegovo, nego u trbuh, i odlazi u zahod. Tako je sva jela proglasio za иista. ²⁰ I reиe: Љto izlazi iz иoveka, to pogani иoveka. ²¹ Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze zle misli: blud, kraрe, ubistva, ²² preljube, lakomstva, zloжe, lukavstva, raskoљan ћivot, zavist, huljenje, oholost, bezumlje. ²³ Sva ova zla iznutra dolaze i pogane иoveka. ²⁴ I podiћe se odande i otide u krajeve tirske. I uрe u kuжu jednu i hteo je da niko ne dozna, ali se nije mogao sakriti. ²⁵ Odmah иu za njega ћena neka u иijoj je жerиici bio neиist duh, pa doрe i pade k nogama njegovim. ²⁶ A ћena ta beљe neznaboљkinja, rodom Sirofiniиanka. I moljaљe ga da istera demona iz kжeri njezine. ²⁷ I reиe joj: Иekaj da se prvo deca nahrane; jer nije pravo uzeti hleb od dece i baciti ga psima. ²⁸ A ona odgovori i reиe mu: Da, Gospode; ali i psi pod trpezom jedu od mrva deиjih! ²⁹ I reиe joj: Za tu reи idi, iziљao je demon iz kжeri tvoje. ³⁰ I otide kuжi svojoj i naрe dete gde leћi na postelji, a demona viљe nije bilo u njemu. ³¹ I opet otide iz krajeva tirskih i preko Sidona doрe na more galilejsko, usred Dekapolja. ³² I dovedoљe mu gluva i mutava, i moljahu ga da metne na njega ruku. ³³ I uze ga iz naroda nasamo, metnu prste svoje u uљi njegove i pljuvaиkom ovlaћi jezik njegov. ³⁴ Pa pogleda na nebo, uzdahnu i reиe mu: Efata t.j. otvori se! ³⁵ I otvoriљe mu se uљi, i odmah se razdreљi sveza jezika njegova, i govoraљe lepo. ³⁶ I zapreti im da nikome ne kazuju; ali koliko im on zabranjivaљe, oni joљ veжma razglaљivahu. ³⁷ I divljahu se vrlo i govorahu: Sve je dobro uиinio, i gluve иini da иuju i neme da govore.

Chapter 8

¹ U to vreme beљe opet mnogo naroda na okupu, i kako nisu imali љta jesti, dozva uиenike i reиe im: ² Ћao mi je naroda љto veж tri dana stoje kod mene i nemaju љta da jedu. ³ Ako ih gladne otpustim kuжama njihovim, sustaжe na putu. Neki od njih doљli su iz daleka. ⁴ I odgovoriљe mu uиenici njegovi: Kako se mogu ovi ovde u pustinji nahraniti hlebom? ⁵ I zapita ih: Koliko imate hlebova? A oni rekoљe: Sedam. ⁶ Tada zapovedi narodu da se pruћe po zemlji. I uze onih sedam hlebova, zahvali Bogu, izlomi ih i dade ih uиenicima svojim da ih razdadu. I razdadoљe ih narodu. ⁷ A imahu i malo ribica. I blagoslovi ih i reиe da i njih razdadu. ⁸ I jedoљe i nasitiљe se, i nakupiљe komada љto preteиe, sedam kotarica. ⁹ A beљe ih oko иetiri hiljade. I otpusti ih. ¹⁰ I odmah uрe u иamac s uиenicima svojim i doрe u okolinu dalmanutsku. ¹¹ I iziрoљe fariseji i poиeљe se prepirati s njim. Kuљajuжi ga. iskahu od njega znak s neba. ¹² I uzdahnu duhom svojim i reиe: Zaљto ovaj rod traћi znak? Zaista, kaћem vam, neжe se dati rodu ovome znak! ¹³ I ostavi ih, uрe opet u иamac i otide na drugu stranu. ¹⁴ I zaboraviљe poneti hleba, i nemahu sa sobom u иamcu do jedan hleb. ¹⁵ I zapovedi im: Pazite, иuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodova! ¹⁶ I govorahu jedan drugome. Hleba nemamo! ¹⁷ On je znao to i reиe im: Љto govorite da nemate hleba - Zar joљ ne shvaжate, niti razumete? Je li odrvenilo srce vaљe? ¹⁸ Oиi imate i ne vidite, uљi imate i ne иujete? I ne pamtite li: ¹⁹ Kad izlomih onih pet hlebova na pet hiljada, koliko kotarica punih komada nakupiste? Rekoљe mu: Dvanaest. ²⁰ I kad onih sedam na иetiri hiljade, koliko kotarica punih komada nakupite? I rekoљe: Sedam. ²¹ I reиe im: Joљ ne verujete? ²² I doрoљe u Vitsaidu. I dovedoљe mu jednog slepog, i moljahu ga da ga se dotakne. ²³ I uze slepoga za ruku i izvede ga napolje iz sela. I pljunu mu u oиi, metnu ruke na njega i zapita ga: Vidiљ li љto? ²⁴ I pogleda i reиe: Vidim ljude gde idu, иine mi se kao drva. ²⁵ Onda mu opet metnu ruke na oиi; i pogleda jako i isceli se, i vide sve lepo. ²⁶ I posla ga kuжi njegovoj i reиe: Ne idi u selo! ²⁷ I otide Isus i uиenici njegovi u sela Kesarije Filipove. I putem pitaљe uиenike svoje i reиe im: Љta govore ljudi, ko sam ja? ²⁸ A oni mu rekoљe: Jovan Krstitelj, drugi govore da si Ilija, a treжi da si koji od proroka. ²⁹ A on ih pitaљe: A љta vi velite, ko sam ja? A Petar odgovori i reиe mu: Ti si Mesija. ³⁰ I zapreti im da nikom ne kazuju za njega. ³¹ I poиe ih uиiti: Sin иoveиji mora mnogo postradati, stareљine, prvosveљtenici i knjiћevnici odbaciжe ga, ubiжe ga i posle tri dana ustaжe. ³² I to je rekao sasvim otvoreno. A Petar ga uze nasamo i poиe ga koriti. ³³ A on se okrenu, i kad vide uиenike svoje, ukori Petar i reиe: Idi od mene, sotono, jer ti misli nisu boћanske, nego ljudske! ³⁴ I dozva narod s uиenicima svojima i reиe im: Ko hoжe za mnom da ide, neka se odreиe sebe i uzme krst svoj i poрe za mnom! ³⁵ Jer ko hoжe da saиuva ћivot svoj, izgubiжe ga; a ko izgubi ћivot svoj zbog mene i evanрelja, saиuvaжe ga. ³⁶ Jer љta vredi иoveku da zadobije sav svet, a ћivotu svome naudi? ³⁷ Jer иime жe иovek otkupiti ћivot svoj? ³⁸ Jer ko se mene i mojih reиi stidi u rodu ovom preljubotvornom i greљnom, toga жe se i Sin иoveиji stideti kad doрe u slavi Oca svoga sa svetim anрelima.

Chapter 9

¹ I reиe im: Zaista, kaћem vam: Ima nekih meрu ovima љto stoje ovde, koji neжe okusiti smrti dok ne vide carstvo Boћje da je doљlo u sili. ² Posle љest dana uze Isus Petra, Jakova i Jovana i izvede ih na jednu visoku goru same. I preobrazi se pred njima. ³ Haljine njegove postadoљe sjajne, vrlo bele, kako ih beljar ne zemlji ne moћe ubeliti. ⁴ I ukaza im se Ilija s Mojsijem, i razgovarahu s Isusom. ⁵ A Petar reиe Isusu: Ravi! dobro nam je ovde biti. Da naиinimo tri senice: tebi jednu, Mojsiju jednu i Iliji jednu - ⁶ nije, naime, znao љta govori, jer behu vrlo uplaљeni. ⁷ I doрe oblak i zakloni ih, i иu se glas iz oblaka. Ovo je Sin moj ljubazni, sluљajte ga! ⁸ I kad se obazreљe, ujedanput ne videљe viљe nikoga sa sobom do samo Isusa. ⁹ I kad silaћahu s gore, zapovedi im da nikom ne kazuju љto su videli, dok Sin иoveиji ne ustane iz mrtvih. ¹⁰ I prihvatiљe reи i pitahu jedan drugoga: Љta to znaиi: ustati iz mrtivh? ¹¹ I pitahu ga: Kako knjiћevnici govore da prvo treba Ilija da doрe? ¹² A on im reиe: Ilija жe doжi prvo i sve жe urediti. Ali kako je napisano za Sina иoveиjeg? Da mora mnogo postradati i prezren biti! ¹³ Ali vam kaћem: Ilija je zaista i doљao, i uиinili su s njim љto su hteli - kao љto je napisano za njega. ¹⁴ I kad doрoљe k uиenicima, videљe mnogo naroda oko njih i knjiћevnike gde se prepiru s njima. ¹⁵ I kad ga videљe, odmah se sav narod zaиudi i pritrиaљe mu i pozdravljahu ga. ¹⁶ I zapita ih: Љto se prepirete s njima - ¹⁷ I odgovori mu jedan od naroda: Uиitelju, dovedoh ti sina svoga u kome je nemi duh. ¹⁸ Kad ga uhvati, obara ga na zemlju, i baca penu, љkrguжe zubima i suљi se. I rekoh uиenicima tvojim da ga isteraju, i ne mogoљe. ¹⁹ A on im odgovori i reиe: O rode neverni, dokle жu kod vas biti! Dokle жu vas trpeti! Dovedite ga k meni! ²⁰ I dovedoљe ga k njemu. A kad ga duh vide, odmah stade lomiti deиka, i pade na zemlju i valjaљe se bacajuжi penu. ²¹ I zapita oca njegova: Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A ovaj reиe: Od detinjstva. ²² Иesto ga baca u vatru i u vodu, da ga pogubi. Nego, ako љto moћeљ, pomozi nam, smiluj se na nas! ²³ A Isus mu reиe: Ako moћeљ? Sve moћe onaj koji veruje! ²⁴ I odmah povika otac detinji: Verujem, pomozi mome neverju! ²⁵ A kad Isus vide da se steиe narod, zapovedi neиistome duhu i reиe mu: Nemi i gluvi duљe, ja ti zapovedam, iziрi iz njega i viљe ne ulazi u njega! ²⁶ I povika, izlomi ga dobro i iziрe. A on se uиini kao mrtav, tako da su mnogi govorili: Umro je. ²⁷ A Isus ga uze za ruku, podiћe ga, i usta. ²⁸ I kad doрe kuжi, pitahu ga uиenici njegovi nasamo: Zaљto ga mi ne mogosmo isterati? ²⁹ I reиe im: Ovaj se rod moћe isterati samo molitvom. ³⁰ I otidoљe odande i iрahu kroz Galileju. Ali nije hteo da ko dozna. ³¹ Jer je uиio uиenike svoje i govorio im je: Sina иoveиjeg predaжe u ruke ljudske. Ubiжe ga, ali poљto ga ubiju, posle tri dana ustaжe. ³² A oni ne razumevahu onih reиi, ali nisu smeli da ga pitaju. ³³ I doрoљe u Kafarnaum. I kad doрe kuжi, zapita ih. O иemu ste to govorili putem? ³⁴ A oni жutahu; jer su putem govorili o tome ko je najveжi. ³⁵ I sede, dozva dvanaestoricu i reиe im: Koji hoжe da bude prvi, mora biti poslednji od sviju i svima sluga. ³⁶ I uze jedno dete, metnu ga meрu njih, zagrli ga i reиe im: ³⁷ Ko jedno ovako dete primi u ime moje, mene prima; a ko mene prima, ne prima mene, nego onoga koji me je poslao... ³⁸ Reиe mu Jovan. Uиitelju, videsmo jednog gde tvojim imenom tera napolje demone, a ne ide za nama; i zabranismo mu, jer ne ide za nama. ³⁹ A Isus reиe: Ne branite mu; jer nema toga koji bi mojim imenom иinio иudesa i odmah me mogao ruћiti. ⁴⁰ Ko nije protiv nas, za nas je... ⁴¹ Ko vas napoji иaљom vode zato љto ste Hristovi, zaista, kaћem vam: Neжe mu plata propasti. ⁴² A koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruju, bolje bi mu bilo da se obesi magareжi ћrvanj o vrat njegov i da ga bace u more. ⁴³ Ako te ruka tvoja sablaћava, odseci je, bolje ti je bez ruke uжi uћivot, nego li s obe ruke otiжi u pakao, u oganj koji se ne moћe ugasiti, ⁴⁴ ... ⁴⁵ I ako te noga tvoja sablaћnjava, odseci je; bolje ti je uжi u ћivot hromu, nego li s dve noge da te bace u pakao. ⁴⁶ ... ⁴⁷ I ako te oko tvoje sablaћnjava, iskopaj ga; bolje ti je s jednim okom uжi u carstvo Boћje, nego li s dva oka da te bace u pakao, ⁴⁸ gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi. ⁴⁹ Jer жe se svaki ognjem posoliti. ⁵⁰ Dobra je so; ali ako so postane neslana, иime жete je popraviti? Imajte soli u sebi i imajte mira meрu sobom!

Chapter 10

¹ I podiћe s odande i doрe u krajeve judejske i perejske. I opet se steиe narod k njemu, i, po svome obiиaju, opet ih je uиio. ² I pristupiљe fariseji i, kuљajuжi ga, upitaљe ga, da li иovek moћe otpustiti ћenu. ³ A on odgovori i reиe im: Љta vam je zapovedio Mojsije? ⁴ A oni rekoљe: Mojsije je dopustio da joj se napiљe raspusna knjiga i da se otpusti. ⁵ A Isus im reиe. Zbog tvrdoga srca vaљega napisa vam on ovu zapovest. ⁶ Ali od poиetka sveta stvorio ih je kao muћa i ћenu. ⁷ Zato жe иovek ostaviti oca svoga i mater, ⁸ i biжe dvoje jedno telo. Tako nisu viљe dva, nego jedno telo, ⁹ Љto je, dakle, Bog sastavio, иovek da ne rastavlja! ¹⁰ I kod kuжe ga uиenici opet zapitaљe za ovo. ¹¹ I reиe im: Ko otpusti ћenu svoju i uzme drugu, иini preljubu. ¹² I ako ona otpusti muћa svoga i poрe za drugoga, иini preljubu. ¹³ I donesoљe mu deиicu da ih se dotakne; a uиenici ih ukoriљe. ¹⁴ A kad to vide Isus, rasrdi se i reиe im: Pustite deиicu neka dolaze k meni i ne branite im, jer je takovih carstvo Boћje. ¹⁵ Zaista, kaћem vam: Ko ne primi carstva Boћjega kao dete, neжe uжi u njega. ¹⁶ I zagrli ih, metnu na njih ruke i blagoslovi ih. ¹⁷ I kad iziрe na put, pritrиa mu neko, kleknu pred njega i upita ga: Uиitelju dobri, љta mi valja иiniti da dobijem ћivot veиni? ¹⁸ A Isus mu reиe. Љto me zoveљ dobrim? Niko nije dobar osim jednoga Boga. ¹⁹ Zapovesti znaљ: Ne ubij, ne иini preljube, ne ukradi, ne svedoиi laћno, ne zakidaj, poљtuj oca svoga i mater svoju. ²⁰ A on mu reиe. Uиitelju, svega sam se ovoga drћao od mladosti svoje. ²¹ A Isus pogleda na njega, zavole ga i reиe mu: Joљ ti jedno nedostaje. idi, prodaj sve љto imaљ i podaj sirotinji, i imaжeљ blaga na nebu, i hajde za mnom! ²² A on posta ћalostan od ove reиi i otide tuћan, jer je bio vrlo bogat. ²³ I pogleda Isus oko sebe i reиe uиenicima svojim: Kako je teљko bogatima uжi u carstvo Boћje! ²⁴ A uиenici se zaиudiљe reиima njegovim. A Isus im opet reиe: Deco, kako je teљko uжi u carstvo Boћje! ²⁵ Lakљe je kamili proжi kroz iglene uљi, nego li bogatome uжi u carstvo Boћje! ²⁶ A oni se joљ viљe uplaљiљe i rekoљe jedan drugome: Pa ko se onda moћe spasti? ²⁷ A Isus pogleda na njih i reиe: Ljudima je nemoguжe, ali nije Bogu; jer Bogu je sve moguжe. ²⁸ A Petar mu poиe govoriti: Eto, mi smo ostavili sve i idemo za tobom. ²⁹ A Isus reиe: Zaista, kaћem vam: Nema nikoga koji je ostavio kuжu, braжu, sestre, mater, oca, decu ili zemlju mene radi i evanрelja radi, ³⁰ a da neжe primiti stostruko, sad, u ovo vreme: kuжa, braжe, sestara, matera, dece i zemlje, s gonjenjima, a na svetu koji жe doжi, ћivot veиni. ³¹ Ali жe mnogi prvi biti poslednji, i poslednji prvi. ³² I putovahu gore u Jerusalim. Isus iрaљe pred njima, i иuрahu se. A koji iрahu za njim, bojahu se. I opet uze dvanaestoricu i poиe im kazivati љta жe biti s njim. ³³ Evo, idemo gore u Jerusalim. Sina иoveиjeg predaжe prvosveљtenicima i knjiћevnicima. Ovi жe ga osuditi na smrt i predaжe ga neznaboљcima. ³⁴ Rugaжe mu se i pljuvaжe ga, љibaжe ga i ubiжe ga, ali posle tri dana ustaжe. ³⁵ I pristupiљe mu Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, i rekoљe mu: Uиitelju, hteli bi da nam uиiniљ za љto жemo te umoliti. ³⁶ A on im reиe: Љta hoжete da vam uиinim? ³⁷ A oni mu rekoљe: Daj nam da sedimo jedan s desne strane tebi, a drugi s leve, u slavi tvojoj. ³⁸ A Isus im reиe. Ne znate љta iљtete. Moћete li piti иaљu koju ja pijem, ili krstiti se krљtenjem kojim se ja krstim? ³⁹ A oni mu rekoљe: Moћemo. A Isus im reиe. Иaљu koju ja pijem, ispiжete, i krљtenjem kojim se ja krstim, krstiжete se, ⁴⁰ ali sedeti s desne strane meni ili s leve, to ne dajem ja, nego (to pripada onima) kojima je spremljeno. ⁴¹ I kad to иuљe desetorica, poиeљe se srditi na Jakova i Jovana. ⁴² A Isus ih dozva i reиe im: Znate da oni koji vaћe kao narodni vladari, gospodare nad njima, i velikaљi njihovi иine im nasilje. ⁴³ Ali meрu vama da ne bude tako! Nego, ko hoжe da bude najveжi meрu vama, neka vam sluћi, ⁴⁴ i ko hoжe prvi da bude meрu vama, neka bude svima sluga. ⁴⁵ Jer ni Sin иoveиji ne doрe da mu sluћe, nego da sluћi i da da ћivot svoj u otkup za mnoge. ⁴⁶ I doрoљe u Jerihon. I kad izlaћaљe iz Jerihona s uиenicima svojim i s dosta naroda, sin Timejev, Vartimej, slep prosjak, seрaљe kraj puta. ⁴⁷ I kad иu da je to Isus Nazareжanin, stade vikati: Sine Davidov, Isuse, smiluj se na mene! ⁴⁸ I mnogi ga karahu da uжuti, ali on joљ veжma vikaљe: Sine Davidov, smiluj se na mene! ⁴⁹ I Isus stade i reиe: Zovnite ga. I zovnuљe slepca i rekoљe mu: Ne boj se, ustani, zove te. ⁵⁰ A on zbaci sa sebe ogrtaи, ustade i doрe k Isusu. ⁵¹ I Isus mu reиe: Љta hoжeљ da ti uиinim? A slepac mu reиe. Ravuni, da progledam! ⁵² A Isus mu reиe: Idi, vera tvoja pomoћe ti. I odmah progleda, i iрaљe putem za njim.

Chapter 11

¹ I kad se pribliћiљe Jerusalimu, Vitfazi i Vitaniji kod Maslinske gore, posla dvojicu od svojih uиenika ² i reиe im: Idite u selo љto je prema vama, i odmah, kako uрete u njega, naжi жete magare privezano, na kome joљ niko od ljudi nije sedeo. Odreљite ga i dovedite! ³ I ako vam ko kaћe: Zaљto иinite to?, recite: Treba Gospodu, i odmah жe ga opet poslati ovamo. ⁴ I otidoљe i naрoљe magare privezano za vrata, napolju, na ulici, i odreљiљe ga. ⁵ I neki od onih љto tamo stajahu, rekoљe im: Zaљto dreљite magare? ⁶ A oni im rekoљe kao љto kaza Isus. I pustiљe ih. ⁷ I dovedoљe magare k Isusu, i metnuљe na njega haljine svoje, i usede na njega. ⁸ I mnogi prostreљe haljine svoje po putu, a drugi zelenilo љto ga nasekoљe u polju. ⁹ A koji iрahu pred njim i za njim, vikahu. Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! ¹⁰ Blagosloveno carstvo oca naљega Davida, koje ide! Osana na visini! ¹¹ I uрe u Jerusalim, u hram. I kad sve razmotri, kako je veж bilo kasno, iziрe u Vitaniju sa dvanaestoricom. ¹² I sutradan, kad iziрoљe iz Vitanije, ogladne. ¹³ I vide izdaleka smokvu s liљжem i ode do nje ne bili љto naљao na njoj. I kad doрe k njoj, ne naрe niљta osim liљжa; jer joљ ne beљe vreme smokvama. ¹⁴ I reиe joj: Ne jeo niko viљe roda od tebe do veka! I иuљe to uиenici njegovi. ¹⁵ I doрoљe u Jerusalim. I uрe u hram i stade napolje goniti one koji prodavahu i kupovahu u hramu, i ispremeta trpeze oni љto menjahu novce i stolice onih љto prodavahu golubove, ¹⁶ i ne dade da ko pronese kakav sud kroz hram. ¹⁷ I uиaљe ih i govoraљe im: Nije li naisano: "Dom moj neka se zove dom molitve za sve narode"? A vi ste naиinili od njega peжinu razbojniиku! ¹⁸ I иuљe to prvosveљtenici i knjiћevnici, i traћahu kako bi ga pogubili; jer su ga se bojali, jer se sav narod divio njegovoj nauci. ¹⁹ A uveиe su izlazili napolje iz grada. ²⁰ A kad ujutru prolaћahu, videљe smokvu gde se osuљila iz korena. ²¹ I Petar se seti pa mu reиe: Ravi, gle, smokva љto si je prokleo, osuљila se. ²² A Isus odgovori i reиe im: Verujte u Boga! ²³ Zaista, kaћem vam, ko ovoj gori kaћe: Digni se i baci se u more - i ne sumnja u srcu svome, nego veruje da жe biti to љto kaћe, biжe mu. ²⁴ Zato vam kaћem: Sve љto u molitvi svojoj iљtete, varujte da ste primili i biжe vam. ²⁵ I kad stojite i molite se Bogu, praљtajte ako љto imate na koga, da i Otac vaљ koji je na nebesima, oprosti vama pogreљke vaљe. ²⁶ A ako vi ne opraљtete, ni Otac vaљ koji je na nebesima, neжe oprostiti vama pogreљaka vaљih. ²⁷ I doрoљe opet u Jerusalim. I kad hoрaљe po hramu, pristupiљe mu prvosveљtenici, knjiћevnici i stareљine, ²⁸ i rekoљe mu: Kakvom vlaљжu иiniљ to? Ili ko ti dade vlast tu da to иiniљ? ²⁹ A Isus im reиe: Ja жu vas da upitam jednu reи, i odgovorite mi; pa жu vam reжi kakvom vlaљжu иinim ovo. ³⁰ Krљtenje Jovanovo beљe li s neba ili od ljudi? Odgovorite mi! ³¹ I razmiљljahu u sebi: Ako kaћemo: S neba, reжi жe: Zaљto mu, dakle, ne verovaste? ³² Ili da kaћemo: Od ljudi?... Bojali su se naroda; jer su svi Jovana drћali za pravog proroka. ³³ I odgovoriљe Isusu: Ne znamo. A Isus im reиe: Ni ja vama neжu reжi kakvom vlaљжu иinim ovo.

Chapter 12

¹ I poиe im govoriti u priиama: Posadi иovek vinograd, ogradi ga plotom, iskopa tesak, naиini kulu, pa ga dade vinogradarima i otide. ² I kad doрe vreme, posla k vinogradarima slugu da primi od vinogradara svoj deo od roda vinogradskog. ³ Ali ovi ga uhvatiљe, izbiљe i poslaљe praznih ruku. ⁴ I opet posla k njima drugoga slugu; i ovoga zlostaviљe i naruћiљe. ⁵ I posla treжega; i ovoga ubiљe. I joљ mnoge druge, jedne izbiљe, a druge pobiљe. ⁶ Imao je joљ jednoga, svoga milog sina. Ovoga posla najposle k njima, misleжi: Pobojaжe se sina mog. ⁷ A oni vinogradari rekoљe izmeрu sebe: Ovo je nasledinik; hodite da ga ubijemo i biжe naљe nasledstvo! ⁸ I uhvatiљe ga, ubiљe i izbaciљe napolje iz vinograda. ⁹ Љta жe, dakle, uиiniti gospodar od vinograda? Doжi жe i pogubiжe vinogradare i daжe vinograd drugima. ¹⁰ I - zar niste иitali u pismu ovo: "Kamen koji odbaciљe zidari, taj posta kamen ugaoni; ¹¹ od Gospoda bi to, i divno je u oиima naљim"? ¹² I gledahu da ga uhvate, ali se pobojaљe naroda. Razumeli su, naime, da se priиa njih ticala. I ostaviљe ga i otidoљe. ¹³ I poslaљe k njemu neke od fariseja i Irodovaca, da bi ga uhvatili u reиi. ¹⁴ Ovi doрoљe i rekoљe mu: Uиitelju, znamo da si istinit i da ne mariљ ni za koga; jer ne gledaљ ko je ko, nego zaista uиiљ putu Boћjem: Je li dopuљteno plaжati carevinu caru ili nije? Da je plaжamo ili da ne plaжamo? ¹⁵ A on vide njihovo pretvaranje i reиe im: Љto me kuљate? Donesite mi dinar da ga vidim. ¹⁶ A oni ga donosoљe. I reиe im: Иiji je ovo lik i natpis? A oni mu rekoљe: Carev. ¹⁷ A Isus im reиe: Љto je carevo, podajte caru, i љto je Boћje, Bogu! I divljahu mu se. ¹⁸ I doрoљe k njemu sadukeji, koji govore da nema uskrsa, i zapitaљe ga: ¹⁹ Uиitelju, Mojsije nam napisa: Ako kome umre brat i ostavi ћenu, a dece ne ostavi, da brat njegov uzme ћenu i podigne porod bratu svome. ²⁰ Beљe sedmoro braжe. Prvi se oћeni, i umre bez poroda. ²¹ I uze je drugi, i umre i on bez poroda. Isto tako i treжi. ²² I nijedan od sedmorice ne ostavi poroda. Najposle umre i ћena. ²³ O uskrsu, dakle, kad ustanu, koga жe od njih biti ћena? Jer je za sedmoricom bila. ²⁴ Reиe im Isus: Ne varate li se vi zato љto ne znate pisma ni sile Boћje - ²⁵ Jer kad ustanu iz mrtvih, niti жe se ћeniti ni udavati, nego su kao anрeli na nebesima. ²⁶ A za mrtve, da ustaju, niste li иitali u knjizi Mojsijevoj, tamo gde je reи o kupini, kako mu reиe Bog: Ja sam Bog Avramov i Bog Isakov i Bog Jakovljev? ²⁷ Nije on Bog mrtvih, nego ћivih! - Varate se vrlo. ²⁸ I pristupi jedan od knjiћevnika, koji je иuo njihovu prepirku i video da im je dobro odgovorio, i zapita ga: Koja je zapovest prva od svih? ²⁹ A Isus odgovori: Prva je: Иuj, Izrailju, Gospod, Bog naљ, jedini je Gospod. ³⁰ Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom duљom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom. ³¹ Druga je ovo: Ljubi bliћnjega svoga kao samoga sebe. Druge zapovesti, veжe od ovih, nema. ³² I reиe mu knjiћevnik: Dobro, uиitelju, pravo si rekao da je on jedan i da nema drugoga osim njega. ³³ I njega ljubiti svim srcem, svim razumom i svom snagom, i ljubiti bliћnjega kao samoga sebe, veжe je od svih ћrtava spaljenica i drugih ћrtava. ³⁴ A kad Isus vide kako pametno odgovori, reиe mu: Nisi daleko do carstva Boћjega. I niko viљe nije smeo da ga pita. ³⁵ I Isus uиaљe u hramu i reиe: Kako govore knjiћevnici da je Mesija sin Davidov? ³⁶ Jer sam David reиe Duhom svetim: "Reиe Gospod Gospodu mome. Sedi meni s desne strane dok ne poloћim neprijatelje tvoje pod noge tvoje". ³⁷ Sam ga David naziva Gospodom, i otkuda mu je onda sin? - I mnogi ga narod sluћaљe rado. ³⁸ I u nauci svojoj govoraљe: Иuvajte se od knjiћevnika, koji vole da idu u talarima, i pozdrave po trgovima, ³⁹ i prva mesta po sinagogama, i proиelja na gozbama; ⁴⁰ koji jedu kuжe udoviиke i laћno se mole Bogu dugo. Ovi жe tim veжma biti osuрeni! ⁴¹ I sede prema kovиegu za priloge i gledaљe kako narod meжe novac u kovиeg. I mnogi bogati metahu mnogo. ⁴² I doрe jedna siromaљna udovica i metnu dve lepte t.j. jedan kodrant. ⁴³ I dozva uиenike svoje i reиe im: Zaista, kaћem vam, ova siromaљna udovica metnu viљe od svih koji metnuљe u kovиeg. ⁴⁴ Jer svi metnuљe od suviљka svoga, a ona od sirotinje svoje metnu sve љto je imala, sav svoj uћitak.

Chapter 13

¹ I kad ostavi hram, reиe mu jedan od uиenika njegovih: Uиitelju, gle, kakvo kamenje i kakve graрevine! ² A Isus mu reиe: Vidiљ li ove velike graрevine? Neжe ostati ni kamen na kamenu koji se neжe poruљiti! ³ I kad seрaљe na Maslinskoj gori, prema hramu, upitaљe ga, kad su bili sami, Petar, Jakov, Jovan i Andrija. ⁴ Kaћi nam kad жe to biti, i kakav je znak kad жe se sve to zbiti? ⁵ A Isus im poиe govoriti: Иuvajte se da vas ko ne prevari! ⁶ Mnogi жe doжi na moje ime i govoriжe: Ja sam, i mnoge жe prevariti. ⁷ A kad иujete ratove i glasove o ratovima, ne plaљite se! To mora da bude, ali joљ nije kraj. ⁸ Jer жe ustati narod na narod i carstvo na carstvo. Zemlja жe se tresti po svetu, i biжe gladi. To je poиetak stradanja. ⁹ A vi se иuvajte: predavaжe vas sudovima, po sinagogama biжe vas i pred namesnike i careve izvodiжe vas zbog mene - za svedoиanstvo njima. ¹⁰ I najpre se svima narodima mora propovedati evanрelje. ¹¹ A kad vas povedu da vas predadu, ne brinite se napred љta жete govoriti, nego љto vam se da u onaj иas, to govorite. Jer neжete vi govoriti, nego Duh sveti. ¹² Predaжe brat brata na smrt i otac dete svoje, deca жe ustati na roditelje i pobiжe ih. ¹³ Svi жe mrziti na vas zbog moga imena. Ali koji izdrћi do kraja, taj жe se spasti. ¹⁴ A kad vidite da gnusoba opuљжenja stoji gde ne treba - koji иita, neka razume! -, tada neka stanovnici Judeje beћe u gore; ¹⁵ koji bude na krovu, da ne silazi i ne ulazi da uzme љto iz kuжe svoje; ¹⁶ i koji bude u polju, da se ne vraжa natrag po svoj ogrtaи. ¹⁷ Teљko trudnim ћenama i dojilicama u te dane! ¹⁸ Molite se Bogu da to ne bude u zimu! ¹⁹ Jer жe ti dani biti nevolja kakve nije bilo od poиetka Bogom stvorenog sveta do sad, niti жe biti. ²⁰ I da Gospod nije skratio dane, niko se ne bi spasao; ali zbog izbranih, koje je izabrao, skratio je dane. ²¹ I ako vam tada ko kaћe: Evo, ovde je Mesija, eno, onde je, ne verujte! ²² Jer жe se javiti laћne mesije i laћni proroci i иiniжe znake i иudesa, da bi, ako je moguжe, prevarili izbrane. ²³ Ali vi se иuvajte; sve vam napred kazah. ²⁴ Ali u te dane, posle te nevolje, sunce жe pomrиati, mesec neжe davati svetlosti svoje, ²⁵ zvezde жe spasti s neba i sile nebeske uzdrmaжe se. ²⁶ I tada жe ugledati Sina иoveиjeg gde ide na oblacima s velikom silom i slavom. ²⁷ Tada жe poslati anрele i sabraжe izbrane od иetiri vetra, od kraja zemlje do kraja neba. ²⁸ A od smokve se nauиite priиi: Kad je njena grana veж meka i lista, znate da je blizu leto. ²⁹ Tako i vi: kad vidite da se ovo zbiva, znajte da je pred vratima. ³⁰ Zaista, kaћem vam: Ovaj naraљtaj neжe proжi dok se sve ovo ne zbude. ³¹ Nebo i zemlja proжi жe, ali reиi moje neжe proжi. ³² Ali taj dan ili иas niko ne zna, ni anрeli na nebu, ni Sin, do samo Otac. ³³ Pazite, bdite! Jer ne znate kad je vreme. ³⁴ (To je) kao kad иovek koji ide na put, ostavi kuжu svoju i da slugama svojim vlast, svakome svoj posao, i vrataru zapovedi da bdi. ³⁵ Bdite, dakle! - jer ne znate kad жe doжi gospodar od kuжe, da li uveиe, ili u ponoжi ili kad petli poju, ili ujutru - ³⁶ da ne doрe iznenada i naрe vas gde spavate. ³⁷ A љto vam kaћem, svima kaћem: Bdite!

Chapter 14

¹ A behu joљ dva dana do pashe i do beskvasnih hlebova. I prvosveљtenici i knjiћevnici traћahu kako bi ga iz prevare uhvatili i ubili. ² Jer govorahu: Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio! ³ I kad on beљe u Vitaniji, u kuжi Simona Gubavoga, i leћaљe za trpezom, doрe ћena sa sudom od alavastra, punim pravog, skupocenog nardova mira, i razbi sud i izli na njegovu glavu. ⁴ A neki se srрahu i govorahu jedan drugome: Zaљto se miro prosu tako? ⁵ Moglo se to miro prodati za viљe od trista dinara i (novac) dati sirotinji! I prekoriљe je. ⁶ A Isus reиe: Ostavite je; љto joj dosaрujete! Dobro delo uиini ona na meni. ⁷ Jer siromahe imate svagda sa sobom, i moћete im dobro иiniti kad god hoжete, a mene nemate svagda. ⁸ Љto je mogla, uиinila je; unapred je pomazala telo moje za ukop. ⁹ Zaista, kaћem vam: Gde se god uspropoveda evanрelje po svemu svetu, za spomen njezin kazaжe se i to љto uиini ona. ¹⁰ I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice, otide ka prvosveљtenicima da im ga izda. ¹¹ A kad ovi to иuљe, obradovaљe se i obeжaљe da жe mu dati novaca. I traћio je kako bi ga zgodno izdao. ¹² A u prvi dan beskvasnih hlebova, kad su klali pashu, rekoљe mu uиenici njegovi: Kuda hoжeљ da idemo i da ti spremimo pashu da jedeљ? ¹³ I posla dvojicu od svojih uиenika i reиe im: Idite u grad i sreљжe vas иovek koji nosi vode u krиagu. Idite za njim, ¹⁴ i gde uрe, kaћite gospodaru od te kuжe: Uиitelj pita: Gde je dvornica moja u kojoj жu jesti pashu s uиenicima svojim? ¹⁵ I on жe vam pokazati veliku, patosanu, gotovu sobu; i onde nam spremite. ¹⁶ I uиenici otidoљe i doрoљe u grad i naрoљe kao љto im je kazao, i spremiљe pashu. ¹⁷ A uveиe doрe s dvanaestoricom. ¹⁸ I kad leћahu za trpezom i jeрahu, reиe Isus: Zaista, kaћem vam, jedan od vas, koji jede sa mnom, izdaжe me. ¹⁹ A oni se oћalostiљe i stadoљe mu redom govoriti: Tek ne ja? ²⁰ A on im reиe: Jedan od dvanaestorice, koji umoиi sa mnom u zdelu. ²¹ Sin иoveиji, istina, ide kao љto je napisano za njega, ali teљko onome иoveku koji izda Sina иoveиjeg! Bolje bi mu bilo da se nije rodio taj иovek! ²² I kad jeрahu, uze hleb, blagoslovi ga, i izlomi i dade im i reиe: Uzmite; ovo je telo moje. ²³ I uze иaљu, zahvali Bogu i dade je njima, i piљe svi iz nje. ²⁴ I reиe im: Ovo je krv moja, krv saveza, koja se proliva za mnoge. ²⁵ Zaista, kaћem vam: Neжu viљe piti od roda иokota do onoga dana kada жu ga piti novog u carstvu Boћjem. ²⁶ I kad otpojaљe hvalu, iziрoљe na Maslinsku goru. ²⁷ I reиe im Isus: Svi жete se vi sablazniti, jer je napisano: "Udariжu pastira, i ovce жe se razbeжi". ²⁸ Ali posle uskrsa svoga otiжi жu pre vas u Galileju. ²⁹ A Petar mu reиe: Ako se i svi sablazne, ali ja neжu! ³⁰ I reиe mu Isus: Zaista, kaћem ti: Noжas, pre nego љto petao dvaput zapeva, triput жeљ me se odreжi. ³¹ A on joљ veжma govoraљe: Da bih znao s tobom i umreti, neжu te se odreжi! A tako govorahu i svi (ostali). ³² I doрoљe na dobro koje se zove Getsimanija. I reиe uиenicima svojim: Sedite ovde dok se ja ne pomolim Bogu. ³³ I uze sa sobom Petra, Jakova i Jovana i poиe strepiti i bojati se. ³⁴ I reиe im: Ћalosna je duљa moja do smrti. Ostanite ovde i bdite! ³⁵ I otide malo dalje, pade na zemlju i moljaљe se Bogu da ga, ako je moguжe, mimoiрe иas. ³⁶ I reиe: Ava, Oиe, sve je moguжe tebi. Ukloni ovu иaљu od mene! Ali - ne љto ja hoжu, nego љto ti hoжeљ! ³⁷ I doрe i naрe ih gde spavaju, i reиe Petru: Simone, ti spavaљ? Zar ne moћe jedan иas budan biti? ³⁸ Bdite i molite se Bogu da ne padnete u napast. Duh je srиan, ali je meso slabo. ³⁹ I opet otide i pomoli se Bogu istim reиima. ⁴⁰ I kad se vrati, naрe ih opet gde spavaju, jer im behu oteћale oиi, i nisu znali љta bi mu odgovorili. ⁴¹ I doрe po treжiput i reиe im: Jednako spavate i poиivate? Dosta je. Doрe иas, evo, Sina иoveиjeg predaju u ruke greљnika. ⁴² Ustanite, poрimo! Evo izdajnika moga! ⁴³ I odmah, dok on joљ govoraљe, doрe Juda, jedan od dvanaestorice, i s njime ljudi mnogi s maиevima i batinama, od prvosveљtenika, knjiћevnika i stareљina. ⁴⁴ A izdajnik njegov beљe im dao znak: Koga ja poljubim, taj je; uhvatite ga i odvedite oprezno. ⁴⁵ I иim doрe, pristupi mu i reиe: Ravi! - i poljubi ga. ⁴⁶ A oni metnuљe ruke na njega i uhvatiљe ga. ⁴⁷ A jedan od onih љto stajahu onde, izvadi maи, udari slugu prvosveљtenikova i odseиe mu uho. ⁴⁸ A Isus odgovori i reиe im: Kao na razbojnika, iziљli ste s maиevima i batinama da me uhvatite. ⁴⁹ (A) svaki dan sam bio kod vas u hramu i uиio, i niste me uhvatili. Ali (tako bi,) da se ispune pisma! ⁵⁰ I svi ga ostaviљe i pobegoљe. ⁵¹ I iрaљe za njim nekakav mladiж koji je imao samo koљulju na sebi; i uhvatiљe ga. ⁵² A on ostavi koљulju i pobeћe go. ⁵³ I odvedoљe Isusa k prvosveљteniku, i stekoљe se svi prvosveљtenici, stareљine i knjiћevnici. ⁵⁴ A Petar ide za njim izdaleka do u dvoriљte prvosveљtenikovo, i seрaљe sa slugama i grejaљe se kod vatre. ⁵⁵ A prvosveљtenici i ceo sinedrion traћahu svedoиanstva na Isusa, da ga ubiju, i ne naрoљe. ⁵⁶ Jer mnogi svedoиahu laћno na njega i svedoиanstva ne behu jednaka. ⁵⁷ Tada ustaљe neki i svedoиahu na njega laћno, govoreжi: ⁵⁸ Mi smo иuli gde on govori: Ja жu razvaliti ovaj, rukama naиinjeni hram i za tri dana sazidaжu drugi, koji neжe biti rukama naиinjen. ⁵⁹ I ni ovo njihovo svedoиanstvo ne beљe jednako. ⁶⁰ Tada ustade prvosveљtenik, stade na sredu i upita Isusa: Zar niљta ne odgovaraљ (na to) љto ovi svedoиe na tebe? ⁶¹ A on жutaљe i ne odgovori niљta. A prvosveљtenik ga opet upita i reиe mu: Jesi li ti Mesija, Sin onoga koji se slavi i hvali? ⁶² A Isus reиe: Jesam, i videжete Sina иoveиjeg gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim. ⁶³ A prvosveљtenik razdera haljine svoje i reиe: Љta nam viљe trebaju svedoci? ⁶⁴ Иuli ste hulu. Љta mislite? A oni svi rekoљe da je zasluћio smrt. ⁶⁵ I poиeљe neki pljuvati na njega, pokriљe mu lice i bijahu ga pesnicama i govorahu mu: Proreci! A sluge ga bijahu po obrazima. ⁶⁶ I kad Petar beљe dole u dvoriљtu, doрe jedna od sluљkinja prvosveљtenikovih. ⁶⁷ I kad vide Petra gde se greje, pogleda na njega i reиe: I ti si bio s Isusom Nazareжeninom. ⁶⁸ A on se odreиe i reиe: Niti znam niti razumem љta ti govoriљ. I iziрe napolje, pred dvoriљte; i zapeva petao. ⁶⁹ I sluљkinja ga vide i poиe opet govoriti onima љto stajahu onde: Ovaj je od njih. ⁷⁰ A on se opet odreиe. I malo zatim opet oni љto stajahu onde, rekoљe Petru: Zaista si od njih, jer si i Galilejac. ⁷¹ A on poиe sebe proklinjati i kleti se: Ne znam toga иoveka za koga vi govorite. ⁷² I odmah po drugiput zapeva petao. I seti se Petar reиi, kako mu reиe Isus: Pre nego љto petao dvaput zapeva, triput жeљ me se odreжi. I stade plakati.

Chapter 15

¹ I odmah ujutru odluиiљe prvosveљtenici sa stareљinama i knjiћevnicima, i sav sinedrion, te Isusa svezaљe i odvedoљe ga i predadoљe Pilatu. ² I upita ga Pilat: Jesi li ti car judejski? A on mu odgovori: Ti kaћeљ! ³ I optuћivahu ga prvosveљtenici jako. ⁴ A Pilat ga opet upita: Zar niљta ne odgovaraљ? Gledaj kako te optuћuju! ⁵ Ali Isus ne odgovori viљe niљta, tako da se Pilat иudio. ⁶ A o svakom prazniku pashe puљtao im je po jednog suћnja koga su iskali. ⁷ A beљe neki Varava u okovima s (drugim) buntovnicima, koji su u buni uиinili krv. ⁸ I narod se pope gore i stade iskati (da im uиini) kao љto im je svagda иinio. ⁹ A Pilat im odgovori: Hoжete li da vam pustim cara judejskog? ¹⁰ Jer je video da su ga prvosveљtenici (samo) iz zavisti predali. ¹¹ Ali prvosveљtenici podgovoriљe narod da im bolje pusti Varavu. ¹² A Pilat opet odgovori i reиe im: A љta da иinim s onim љto ga zovete carem judejskim? ¹³ A oni povikaљe: Raspni ga! ¹⁴ A Pilat im reиe: A kakvo je zlo uиinio? A oni joљ veжma povikaљe: Raspni ga! ¹⁵ A Pilat, ћeleжi da ugodi narodu, pusti im Varavu, a Isusa iљiba i predade ga da ga razapnu. ¹⁶ A vojnici ga odvedoљe unutra u dvor, u pretorium, i sazvaљe svu иetu vojnika. ¹⁷ I obukoљe mu skerletnu kabanicu i metnuљe na njega venac od trnja, љto su ga opleli, ¹⁸ i stadoљe ga pozdravljati: Zdravo, care judejski! ¹⁹ I bejahu ga trskom po glavi i pljuvahu na njega, i, padajuжi na kolena, klanjahu mu se. ²⁰ I kad mu se narugaљe, svukoљe s njega skerletnu kabanicu i obukoљe ga u njegove haljine pa ga izvedoљe da ga razapnu. ²¹ I nateraљe jednog prolaznika, Simona iz Kirine, oca Aleksandrova i Rufova, koji je iљao iz polja, da mu ponese krst. ²² I dovedoљe ga na mesto Golgota, t.j. prevedeno: Lubanja. ²³ I davahu mu da pije vino sa smirnom, ali on ne uze. ²⁴ Tada ga razapeљe i razdeliљe haljine njegove bacajuжi kocku za njih, ko жe љta uzeti. ²⁵ A beљe treжi иas kad ga razapeљe. ²⁶ I beљe natpisan natpis krivice njegove: Car judejski. ²⁷ I s njim raspeљe dva razbojnika, jednoga s desne, a drugog s leve strane njegove. ²⁸ I ispuni se pismo koje kaћe: I metnuљe ga meрu zloиince. ²⁹ I koji prolaћahu, huljahu na njega, mahahu glavama svojim i govorahu: Ua! Ti љto ruљiљ hram i za tri dana sagraрujeљ, ³⁰ pomozi sam sebi i siрi s krsta! ³¹ Tako se i prvosveљtenici s knjiћevnicima rugahu, govoreжi jedan drugome: Drugima pomoћe, a sebi ne moћe da pomogne - ³² Mesija, car Izrailjev! Neka siрe sad s krsta, da vidimo i verujemo! Pa i s njim razapeti rugahu mu se. ³³ A kad doрe љesti иas, tama bi po svoj zemlji do иasa devetoga. ³⁴ A devetog иasa povika Isus iz glasa: Eloi, Eloi, lama savahtani?, t.j. prevedeno: Boћe moj, Boћe moj, zaљto si me ostavio? ³⁵ I kad to иuљe neki od onih љto stajahu onde, rekoљe: Eto zove Iliju! ³⁶ A jedan otrиa i napuni sunрer octa, nataиe ga na trsku i pojaљe ga govoreжi: Stanite da vidimo hoжe li doжi Ilija da ga skine. ³⁷ A Isus povika iz glasa i izdahnu. ³⁸ I zavesa u hramu razdera se na dvoje, od gore do dole. ³⁹ A kad kapetan koji je tamo stajao pre njemu, vide da tako izdahnu, reиe: Ovaj je иovek zaista bio sin Boћji. ⁴⁰ A gledahu i ћene izdaleka, meрu kojima beљe i Marija Magdalina i Marija, mati Jakova malog i Josije, i Salomija, ⁴¹ koje su ga joљ u Galileji pratile i sluћile mu, - i mnoge druge koje su s njim doљle bile u Jerusalim. ⁴² I kad se veж smrklo - zato љto je bio dan spremanja, t.j. dan uoиi subote - ⁴³ doрe Josif iz Arimateje, ugledan savetnik, koji je i sam иekao carstva Boћjeg, usudi se i uрe k Pilatu i zaiska telo Isusovo. ⁴⁴ A Pilat se zaиudi da je veж umro, pa dozva kapetana i zapita ga da li je veж umro. ⁴⁵ I kad dozna od kapetana, pokloni mrtvo telo Josifu. ⁴⁶ Ovaj kupi platna, skinu ga, obavi platnom i metnu ga u grob koji beљe iseиen u kamenu i navali kamen na vrata od groba. ⁴⁷ A Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gde ga metnuљe.

Chapter 16

¹ I kad proрe subota, Marija Magdalina, Marija Jakovljeva i Salomija kupiљe mirisa da odu i da ga pomaћu. ² I vrlo rano u prvi dan nedelje doрoљe na grob, kad se sunce rodilo. ³ I govorahu meрu sobom: Ko жe nam odvaliti kamen od grobnih vrata? ⁴ I kad pogledaљe, videљe da je kamen odvaljen - bio je, naime, vrlo velik. ⁵ I uрoљe u grob i videљe mladiжa gde sedi s desne strane, u beloj haljini, i uplaљiљe se. ⁶ A on im reиe: Ne bojte se! vi traћite raspetoga Isusa Nazareжanina: on je ustao, nije ovde! Evo mesto gde su ga metnuli! ⁷ Nego idite, kaћite uиenicima njegovim i Petru, da жe pred vama otiжi u Galileju. Tamo жete ga videti, kao љto vam je rekao. ⁸ Tada iziрoљe napolje i pobegoљe od groba, jer ih spopade drhtanje i strah. I nikome niљta ne kazaљe, jer se bojahu. ⁹ A poљto je rano u prvi dan nedelje uskrsao, javi se prvo Mariji Magdalini, iz koje je isterao sedam demona. ¹⁰ Ova otide i javi onima љto su bili s njim, koji (sad) tugovahu i plakahu. ¹¹ I kad ovi иuљe da je ћiv i da ga je ona videla, ne verovaљe. ¹² A potom se u drugom obliku javi dvojici od njih na putu, kad su iљli u selo. ¹³ I ovi odoљe i javiљe ostalima; ali ni njima ne verovaљe. ¹⁴ Najposle se javi samoj jedanaestorici kad su bili za trpezom, i prekori ih za njihovo nevorovanje i tvrdo srce, љto ne verovaљe onima koji su ga videli da je ustao. ¹⁵ I reиe im: Idite po svemu svetu i propovedajte evanрelje svakome stvorenju. ¹⁶ Koji uzveruje i krsti se, spaљжe se, a koji ne bude verovao, biжe osuрen. ¹⁷ A one koji uzveruju, pratiжe ovi znaci: mojim imenom teraжe napolje demone, govoriжe novim jezicima, ¹⁸ uzimaжe zmije u ruke, i ako popiju љto otrovno, neжe im љkoditi, metaжe ruke na bolesnike, i oseжaжe se dobro. ¹⁹ A Gospod Isus, poљto im ovo izgovori, uze se na nebo i sede Bogu s desne strane. ²⁰ A oni iziрoљe i propovedahu svagde, a Gospod ih potpomaga i reи potvrрiva znacima koji su se potom pokazivali.