ACT

Chapter 1

¹ Prvu sam ti knjigu, Teofile, napisao o svemu љto je Isus tvorio i uиio od poиetka ² pa do dana kad je uzet na nebo, poљto je Duhom svetim zapovedio apostolima koje je izabrao. ³ Ovima se po stradanju svome pokaza ћiv mnogim istinitim znacima: иetrdeset dana javlja im se i govoraљe im o carstvu Boћjem. ⁴ I kad se s njima sasta, zapovedi im da ne idu iz Jerusalima, nego da иekaju obeжanje Oиino, "koje ste" (,reиe,) "иuli od mene: ⁵ Jovan je krstio vodom, a vi жete se ne dugo posle ovih dana krstiti Duhom svetim". ⁶ A sabrani ga pitahu: Gospode, hoжeљ li sad povratiti carstvo Izrailjevo? ⁷ Reиe im: Nije vaљe da znate vremena ili rokove koje je Otac odredio svojom vlaљжu, ⁸ nego жete primiti silu kad siрe sveti Duh na vas, i biжete mi svedoci u Jerusalimu, po svoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje. ⁹ I kad ovo reиe, pred njihovim se oиima podiћe, i oblak ga uze ispred oиiju njihovih. ¹⁰ I kad gledahu na nebo dok on iрaљe gore, gle, dva иoveka stajahu pored njih u belim haljinama. ¹¹ Ovi rekoљe: Ljudi Galilejci, љto stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo, tako жe (opet) doжi kao љto ga videsete da ide na nebo. ¹² Tada se vratiљe u Jerusalim s gore koja se zove Maslinska i koja je blizu Jerusalima, jedan subotni dan hoda. ¹³ I kad uрoљe, popeљe se u gornju sobu gde su obiиno boravili: Petar, Jovan, Jakov i Andrija, Filip i Toma, Vartolomej i Matej, Jakov Alfejev i Simon Zilot, i Juda Jakovljev. ¹⁴ Ovi se svi jednako i jednoduљno moljahu Bogu sa ћenama i Marijom, materom Isusovom, i s braжom njegovom. ¹⁵ U te dane usta Petar meрu braжom i reиe - a beљe naroda zajedno oko sto i dvadeset duљa: ¹⁶ Braжo! Moralo se ispuniti pismo љto ga Duh sveti proreиe ustima Davidovim za Judu koji je bio voрa onima љto uhvatiљe Isusa. ¹⁷ On se brojao s nama i beљe dobio deo ove sluћbe. ¹⁸ Ovaj steиe njivu od plate za greh, ali pade strmoglav, puиe po sredi i izasu se sva utroba njegova. ¹⁹ I doznaљe za ovo svi stanovnici jerusalimski, tako da se ta njiva prozva njihovim jezikom Akeldamah t.j. njiva krvna. ²⁰ Jer u psaltiru stoji: "Dvor njegov da bude pust i da ne bude nikoga ko bi ћiveo u njemu", i "Sluћbu njegovu da dobije drugi". ²¹ Treba, dakle, od ljudi koji su s nama bili za sve vreme dok s nama beљe Gospod Isus, ²² poиevљi od krљtenja Jovanova pa do dana kad se uze od nas - da bude s nama svedok uskrsa njegova jedan od ovih. ²³ I postaviљe dvojicu: Josifa koji se zvao Varsava, s nadimkom Just, i Matiju. ²⁴ I pomoliљe se Bogu ovako: Ti, Gospode, koji poznajeљ srca svih, pokaћi koga si izabrao od ove dvojice, ²⁵ da primi mesto sluћbe ove i apostolstva, љto ga ostavi Juda, da ide na svoje mesto. ²⁶ I baciљe kocke za njih, i pade kocka na Matiju, i pridoda se jedanaestorici apostola.

Chapter 2

¹ A kad doрe pedeseti dan, behu svi zajedno na jednom mestu. ² I ujednaput nasta huka s neba kao kad duva silan vetar, i napuni svu kuжu gde su sedeli. ³ I pokazaљe im se jezici kao ognjeni, koji se razdeliљe i sede na svakoga od njih po jedan. ⁴ I svi se napuniљe Duha svetoga, i stadoљe govoriti drugim jezicima, kao љto im Duh davaљe da govore. ⁵ A u Jerusalimu ћivljahu poboћni Judeji iz svakoga naroda pod nebom. ⁶ I kad nasta ova huka, skupi se narod i smete se, jer svako od njih sluљaљe gde oni govore njegovim jezikom. ⁷ I divljahu se i иuрahu se govoreжi: Gle, zar nisu svi ovi љto govore Galilejci? ⁸ Pa kako mi иujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili: ⁹ Parжani, Miрani, Elamljani, koji smo iz Mesopotamije, Judeje i Kapadokije, Ponta i Azije, ¹⁰ Frigije i Pamfilije, Egipta i krajeva livijskih kod Kirine, i mi iz Rima, ¹¹ Judeji i proseliti, Kriжani i Arapi: иujemo ih gde naљim jezicima javljaju velika dela Boћja. ¹² I svi se divljahu i pitahu jedan drugoga: Љta жe ovo biti? ¹³ A drugi se podsmevahu i govorahu: Napili su se novoga vina. ¹⁴ A Petar stade s jedanaestoricom, podiћe glas svoj i reиe im: Judeji i vi svi koji ћivite u Jerusalimu! Ovo znajte, i иujte moje reиi! ¹⁵ Nisu ovi, kao љto vi mislite, pijani, jer je (tek) treжi иas dana, ¹⁶ nego je ovo ono љto je rekao prorok Joilj: ¹⁷ "U poslednje dane, govori Bog, izliжu od Duha svoga na sve ljude: i prorokovaжe sinovi vaљi i kжeri vaљe; mladiжi vaљi viрaжe utvare i starci vaљi snivaжe snove. ¹⁸ Pa i na sluge svoje i na sluљkinje svoje izliжu u te dane od Duha svoga, i prorokovaжe. ¹⁹ Иiniжu иudesa na nebu gore i znake na zemlji dole: krv, oganj i puљenje dima. ²⁰ Sunce жe se pretvoriti u tamu i mesec u krv, pre nego љto doрe veliki i slavni dan Gospodnji. ²¹ I svaki koji prizove ime Gospodnje, spaљжe se". ²² Ljudi Izrailjci, иujte ove reиi: Isus Nazareжanin (beљe) иovek koga je Bog pred vama potvrdio silama, иudesima i znacima љto ih je Bog preko njega uиinio meрu vama, kao љto i sami znate. ²³ Ovoga vi, poљto je po odreрenoj volji i promislu Boћjem predan, preko ruku bezakonika na krst prikovaste i ubiste. ²⁴ Ali Bog razdreљi smrtne bolove i podiћe ga; jer ne beљe moguжe da ga smrt drћi. ²⁵ Jer David kaћe za njega: "Jednako gledah Gospoda pred sobom, jer mi je s desne strane, da se ne poljuljam. ²⁶ Zato se razveseli srce moje i obradova se jezik moj; a joљ жe i telo moje poиivati u nadi, ²⁷ jer neжeљ ostaviti duљe moje u adu, niti жeљ dati da svetac tvoj vidi truhljenja. ²⁸ Pokazao si mi puteve ћivota, napuniжeљ me veselja pred licem svojim". ²⁹ Braжo, mogu vam slobodno govoriti o patrijarhu Davidu: on umre i bi ukopan, i grob je njegov meрu nama do ovoga dana. ³⁰ Ali, kako je bio prorok i kako je znao da mu seBog zakletvom zakleo da жe od roda njegovih bedara posaditi na presto njegov, ³¹ predvidevљi reиe za uskrs Mesijin, da seon ne ostavi u adu i da telo njegovo ne vide truhljenja. ³² Ovoga Isusa vaskrse Bog, иemu smo svi mi svedoci. ³³ Podignut, dakle, desnicom Boћjom i primivљi od Oca obeжanoga svetoga Duha, izli ovo љto vi vidite i иujete. ³⁴ Jer se nije David popeo na nebo, nego kaћe sam: "Reиe Gospod Gospodu mome: Sedi meni s desne strane ³⁵ dok ne poloћim neprijatelje tvoje za podnoћje nogama tvojima". ³⁶ Tvrdo, dakle, neka zna sav dom Izrailjev, da ga je Bog naиinio Gospodom i Mesijom, ovoga Isusa koga ste vi raspeli. ³⁷ A kad иuљe ovo, raћali im se u srcu i rekoљe Petru i ostalim apostolima: Љta da иinimo, ljudi i braжo? ³⁸ A Petar im (reиe): Pokajte se, i neka se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproљtenje vaљih greha, i primiжete dar svetoga Duha. ³⁹ Jer je za vas obeжanje i za decu vaљu i za sve daljne, koje жe god dozvati Gospod, Bog naљ. ⁴⁰ I joљ mnogim drugim reиima svedoиaљe i pozivaљe ih: Spasite se od ovoga pokvarenog roda! ⁴¹ Koji, dakle, primiљe reи njegovu, krstiљe se, i dodade se toga dana (crkvi) oko tri hiljade duљa. ⁴² I ostaљe jednako u nauci apostolskoj i u (bratskoj) zajednici, u lomljenju hleba i u molitvi. ⁴³ A u sve uрe strah, jer su apostoli иinili mnoga иudesa i znake. ⁴⁴ A svi koji su verovali, bili su zajedno i imali su sve zajedno. ⁴⁵ Prodavali su љto su imali i novac su razdavali svima, kako je ko trebao. ⁴⁶ Svaki dan behu jednako jednoduљno u hramu, lomljahu hleb po kuжama, primahu hranu s radoљжu i s prostim srcem, ⁴⁷ slavljahu Boga i sav ih je narod voleo. A Gospod svaki dan dodavaљe (crkvi) onih koji se spasavahu.

Chapter 3

¹ A Petar i Jovan iрahu u deveti molitveni иas gore u hram. ² I noљahu jednog иoveka koji je bio hrom od utrobe matere svoje i kojega svaki dan metahu pred vrata od hrama koja se zovu "lepa", da prosi milostinju od onih koji ulaze u hram. ³ Ovaj vide Petra i Jovana kad su hteli da uрu u hram i proљaљe milostinju. ⁴ A Petar pogleda na nj s Jovanom i reиe: Pogledaj na nas! ⁵ A on gledaљe u njih, oиekujuжi da жe mu oni љto dati. ⁶ A Petar reиe: Srebra i zlata nemam, ali љto imam, to ti dajem: U ime Isusa Hrista, Nazareжanina, hodi! ⁷ I uze ga za desnicu i podiћe ga. I odmah se utvrdiљe njegove noge i gleћnji, ⁸ skoиi i stade, i hoрaљe, i uрe s njima u hram, iduжi i skaиuжi i hvaleжi Boga. ⁹ I vide ga sav narod gde ide i hvali Boga. ¹⁰ I poznaљe ga da je on bio taj koji je milostinje radi sedeo kod lepih vrata hramovnih, i divljahu se i иuрahu se tome љto bi od njega. ¹¹ A kako se on drћao Petra i Jovana, navali k njima sav narod u trem koji se zove Solomonov, zaprepaљжen. ¹² A kad to vide Petar, reиe narodu: Ljudi Izrailjci, љto se иudite ovome ili љto gledate na nas, kao da smo svojom silom ili poboћnoљжu uиinili da on ide? ¹³ Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, Bog otaca naљih, proslavi slugu svoga Isusa, koga ste vi predali i koga ste se pred Pilatom odrekli kad je on sudio da se pusti. ¹⁴ Vi ste se odrekli sveca i pravednika i molili ste da vam pokloni ubicu, ¹⁵ a gospodara ћivota ubiste. Ali Bog ga podiћe iz mrtvih, иemu smo mi svedoci. ¹⁶ I za veru u ime njegovo utvrdi ime njegovo ovoga koga vidite i znate, i vera koju on daje, dade mu zdravlje ovo pred svima vama. ¹⁷ I sad, braжo, znam da ste iz neznanja ono uиinili, kao i stareљine vaљe. ¹⁸ Ali Bog je tako izvrљio љto je napred javio ustima svih proroka, da жe njegov Mesija postradati. ¹⁹ Pokajte se, dakle, i obratite se, da vam se oproste gresi vaљi, ²⁰ pa da doрu od Gospoda vremena odmaranja i poљlje napred odreрenoga nam Mesiju Isusa, ²¹ koga valja nego da primi do vremena kad жe se sve popraviti, o иemu je Bog od davnih vremena govorio ustima svojih svetih proroka. ²² Mojsije je rekao: "Proroka жe vam podignuti Gospod Bog iz braжe vaљe, kao mene; njega posluљajte u svemu љto vam kaћe. ²³ A svaki koji ne posluљa toga proroka, istrebiжe se iz naroda". ²⁴ A i svi proroci od Samuila i dalje, koliko ih je god govorilo, i za ove dane javiљe. ²⁵ Vi ste sinovi proroka i sveza љto ga Bog sklopi s ocevima vaљim govreжi Avramu: "U tvom жe semenu biti blagosloveni svi narodi na zemlji". ²⁶ Vama je Bog prvo podigao slugu svoga i poslao ga da vas blagoslovi, ako se svaki od vas obrati od svojih zlih dela.

Chapter 4

¹ A kad oni govorahu narodu, pristupiљe im sveљtenici, kapetan hrama i sadukeji, ² ljuti љto oni uиe narod i javljaju u Isusu uskrs iz mrtvih, ³ staviљe na njih ruke i metnuљe ih u zatvor do ujutru; jer je veж bilo veиe. ⁴ A mnogi od onih koji su иuli reи, poverovaљe, tako da je broj ljudi bio oko pet hiljada. ⁵ Sutradan se skupiљe u Jerusalimu njihovi poglavari, stareљine i knjiћevnici, ⁶ prvosveљtenik Ana, Kajafa, Jovan i Aleksandar, i koliko ih god beљe od roda prvosveљteniиkoga. ⁷ Metnuљe ih na sredu i pitahu: Kakvom silom ili kakvim imenom uиiniste vi ovo? ⁸ Tada im Petar, pun Duha svetoga, reиe: Poglavari narodni i stareљine! ⁹ Ako nas danas pitate za dobro delo koje uиinismo bolesnu иoveku, kako je ovaj ozdravio, ¹⁰ da znate svi vi i sav narod Izrailjev: U ime Isusa Hrista Nazareжanina, koga ste vi raspeli, koga je Bog podigao iz mrtivh, kroz njega stoji ovaj pred vama zdrav. ¹¹ Ovo je kamen koji ste vi, zidari, odbacili, (a) koji postade kamen ugaoni. ¹² Nema ni u jednome drugom spasenja; jer nema drugoga imena pod nebom, danoga ljudima, kojim treba da se spasemo. ¹³ A kad videљe slobodu Petrovu i Jovanovu i opaziљe da su ljudi neknjiћevni i prosti, иuрahu se. Poznali su ih da su bili s Isusom, ¹⁴ ali su videli i isceljenoga иoveka gde s njima stoji, pa ne mogahu niљta protivu reжi. ¹⁵ Zapovediљe im da iziрu iz sinedriona, i pitahu jedan drugoga: ¹⁶ Љta da radimo s ovim ljudima? Jer su oni uиinili poznato иudo, za koje znaju svi koji ћive u Jerusalimu, i ne moћemo poreжi. ¹⁷ Ali da se to ne љiri dalje po narodu, da im zapretimo da viљe nikome ne govore spominjuжi ovo ime. ¹⁸ I dozvaљe ih i zapovediљe im da nikako ne govore niti uиe spominjuжi ime Isusovo. ¹⁹ A Petar i Jovan odgovoriљe i rekoљe im: Sudite, je li pravo pred Bogom da vas viљe sluљamo nego li Boga? ²⁰ Jer mi ne moћemo da ne govorimo љto smo videli i иuli. ²¹ A oni im joљ jednaput zapretiљe i pustiљe ih, jer ne naрoљe niљta kako bi ih kaznili, zbog naroda, jer su svi hvalili Boga za ono љto se dogodilo. ²² Jer onome иoveku na kom se dogodilo ovo иudo isceljenja, beљe viљe od иetrdeset godina. ²³ A kad ih otpustiљe, doрoљe k svojima i kazaљe љta im rekoљe prvosveљtenicim i stareљine. ²⁴ Kad ovi to иuљe, jednoduљno podigoљe glas k Bogu i rekoљe: O Gospode, ti koji si stvorio nebo, zemlju, more i sve љto je u njima, ²⁵ ti si rekao ustima Davida, sluge svoga: "Zaљto se bune neznaboљci i narodi misle na zaludne stvari? ²⁶ Digoљe se carevi zemaljski i vladaoci se sabraљe na Gospoda i na Pomazanika njegova". ²⁷ Zaista se sabraљe uovome gradu na svetoga slugu tvoga Isusa, koga si pomazao, Irod i Pontijski Pilat s neznaboљcima i s narodom Izrailjevim, ²⁸ da uиine љto je ruka tvoja i volja tvoja napred odredila da bude. ²⁹ I sad, Gospode, pogledaj na njihove pretnje i daj slugama svojim da sa svakom slobodom govore reи tvoju, ³⁰ a ti pruћaj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i иudesa bivaju imenom svetoga slugu tvoga Isusa. ³¹ I poљto se pomoliљe Bogu, zatrese se mesto gde behu sabrani, i napuniљe se svi svetoga Duha, i govorahu reи Boћju slobodno. ³² A u naroda koji je verovao, beљe jedno srce i jedna duљa, i nijedan ne govoraљe da je љto od onoga љto je imao, njegovo, nego im sve beљe zajedniиko. ³³ S velikom silom svedoиahu apostoli za uskrs Gospoda Isusa, i sve su ih jako voleli. ³⁴ Jer nijedan meрu njima ne beљe siromaљan: svi koji imaрahu zemlje ili kuжa, prodavahu (to) i donoљahu cenu prodanoga ³⁵ i metahu pred noge apostolima. I davaљe se svakome kako je ko trebao. ³⁶ A Josif, koga su apostoli prozvali Varnava, t.j. prevedeno: sin utehe, levit, rodom sa Kipra, ³⁷ imao je njivu, pa je prodade i donese novac i metnu ga apostolima pred noge.

Chapter 5

¹ A jedan иovek po imenu Ananija, sa ћenom svojom Sapfirom, prodade njivu ² i sakri od novca sa znanjem ћene svoje, a jedan deo donese i metnu ga apostolima pred noge. ³ A Petar reиe: Ananija, zaљto napuni sotona srce tvoje da slaћeљ Duhu svetome i sakrijeљ od novca љto si ga dobio za njivu? ⁴ Zar pre prodaje ne beљe tvoja, i kad je prodade, zar ne beљe u tvojoj vlasti? Zaљto si tako љta naumio u srcu svome? Nisi slagao ljudima, nego Bogu! ⁵ A kad Ananija иu reиi ove, pade i izdahnu. I uрe veliki strah u sve koji to иuљe. ⁶ A mladiжi ustaљe, umotaљe ga, iznesoљe napolje i sahraniљe. ⁷ A kad proрe oko tri иasa, uрe i ћena njegova, ne znajuжi љta se dogodilo. ⁸ A Petar joj reиe: Kaћi mi, jeste li za toliko dali njivu? A ona reиe: Da, za toliko. ⁹ A Petar joj reиe: Zaљto ste se dogovorili da iskuљate Duha Gospodnjeg? Gle, noge onih koji sahraniљe muћa tvoga, pred vratima su i izneжe te. ¹⁰ I odmah pade pred noge njegove i izdahnu. A mladiжi uрoљe i naрoљe je mrtvu; i iznesoљe je i sahraniљe kod muћa njezina. ¹¹ I uрe velik strah u svu crkvu i u sve koji иuљe ovo. ¹² A apostoli иinjahu mnoge znake i иudesa u narodu. I behu svi jednoduљno u tremu Solomonovu. ¹³ A od ostalih niko nije smeo da im pristupi, nego ih je hvalio narod. ¹⁴ I sve viљe pristajahu oni koji verovahu u Gospoda, mnoљtvo ljudi i ћena, ¹⁵ tako da i na ulice iznoљahu bolesnike i metahu ih na postelje i nosila, da bi, kad proрe Petar, bar senka njegova osenila koga od njih. ¹⁶ A skpupljahu se mnogi i iz gradova oko Jerusalima, donoљahu bolesnike ione koje muиahu neиisti duhovi, i svi ozdravljahu. ¹⁷ Ali ustade prvosveљtenik i svi koji behu s njim, t.j. sekta sadukejska, i napuniљe se zavisti. ¹⁸ Metnuљe ruke na apostole i baciљe ih u drћavni zatvor. ¹⁹ Ali anрeo Gospodnji otvori noжu vrata tamniиka, izvede ih i reиe. ²⁰ Idite, stanite i govoriteu hramu narodu sve reиi ovoga ћivota. ²¹ A kad oni to иuљe, uрoљe ujutru u hram i uиahu. Kad, pak, doрe prvosveљtenik i oni koji behu s njim, sazvaљe sinedrion i sve streљine sinova Izrailjevih, i poslaљe u tamnicu da ih dovedu. ²² A kad sluge doрoљe, ne naрoљe ih u tamnici, pa se vratiљe i javiљe: ²³ Tamnicu naрosmo dobro zakljuиanu i иuvare gde stoje pred vratima, ali kad otvorismo, unutra ne naрosmo nikoga. ²⁴ A kad иuљe ove reиi kapetan hrama i prvosveљtenici, ne mogahu da shvate kako se to dogodilo. ²⁵ I doрe neko i javi im: Evo, ljudi koje ste bacili u tamnicu, stoje u hramu i uиe narod. ²⁶ Tad otide kapetan sa slugama i dovede ih, ali ne na silu, jer se bojahu naroda da ih ne pobije kamenjem. ²⁷ I kad ih dovedoљe, postaviљe ih pred sinedrion. I zapita ih prvosveљtenik: ²⁸ Oљtro smo vam zapovedili da ne uиite spominjuжi ovo ime; i, gle, napunili ste Jerusalim svojom naukom i hoжete na nas da bacite krv ovoga иoveka. ²⁹ A Petar i apostoli odgovoriљe i rekoљe: Boga treba viљe sluљati nego ljude. ³⁰ Bog otaca naљih podiћe Isusa, koga ste vi ubili obesivљi ga na drvo. ³¹ Ovoga Bog desnicom svojom uzvisi za poglavara i spasitelja, da da Izrailju pokajanje i oproљtenje greha. ³² I mi smo svedoci ovoga i Duh sveti kojega Bog dade onima koji njega sluљaju. ³³ A kad ovi to иuљe, razljutiљe se vrlo i htedoљe ih pobiti. ³⁴ Ali onda ustade u sinedrionu jedan farisej po imenu Gamalilo, zakonik koga je poљtovao sav narod, i zapovedi da ljude malo izvedu napolje, ³⁵ pa im reиe: Ljudi Izrailjci, uzmite se u pamet kod ovih ljudi, љta hoжete da иinite. ³⁶ Jer pre ovih dana usta Tevda, koji je govorio da je on neљto i uz koga pristade ljudi na broj oko иetiri stotine. On bi ubijen, i svi koji su ga sluљali, raziрoљe se i propadoљe. ³⁷ Posle ovoga usta Juda Galilejac u dane popisa i odvuиe dosta ljudi za sobom. I on pogibe, i svi koji su ga sluљali, razasuљe se. ³⁸ I sad vam kaћem: Proрite se ovih ljudi i pustite ih. Jer, ako je ova namisao ili ovo delo od ljudi, propaљжe; ³⁹ a ako je od Boga, ne moћete ih uniљtiti. Inaиe biste se naљli i kao ljudi koji se bore protiv (samoga) Boga. Tada ga posluљaљe. ⁴⁰ I dozvaљe apostole, izbiљe ih, zapretiљe im da ne govore spominjuжi ime Isusovo i otpustiљe ih. ⁴¹ A ovi otidoљe od sinedriona radujuжi se љto su se udostojili da budu osramoжeni za ime. ⁴² I ne prestajahu svaki dan da uиe u hramu i po kuжama i da propovedaju evanрelje o Mesiji Isusu.

Chapter 6

¹ U te dane, kad se uиenici mnoћahu, podigoљe Jelinisti viku na Jevreje, љto se njihove udovice zaboravljahu kad se svakoga dana delila pomoж. ² Onda dvanaestorica dozvaљe sve uиenike i rekoљe: Ne prilikuje da mi ostavimo reи Boћju pa da sluћimo oko trpeza. ³ Naрite, dakle, braжo, meрu sobom sedam poљtenih ljudi, punih Duha i mudrosti, koje жemo postaviti nad ovim poslom. ⁴ A mi жemo ostati u molitvi i u sluћbi reиi. ⁵ I dopade se ova reи svemu narodu, i izabraљe Stefana, иoveka puna vere i Duha svetoga, Filipa, Prohora, Nikanora, Timona, Parmena i Nikolu, proselita iz Antiohije. ⁶ Ove postaviљe pred apostole, koji se pomoliљe Bogu i metnuљe ruke na njih. ⁷ A reи Boћja napredovaљe, i broj uиenika u Jerusalimu mnoћio se vrlo, pa i mnogi sveљtenici pokoravahu se veri. ⁸ A Stefan, pun blagodati i sile, иinjaљe velika иudesa i znake meрu ljudima. ⁹ Ali ustaљe neki od onih iz sinagoge koja se zove libertinaиka, kirinaиka, aleksandrinaиka i onih iz Kilikije i Azije, i prepirahu se sa Stefanom. ¹⁰ Ali ne mogahu protivu stati mudrosti i duhu kojim je govorio. ¹¹ Tada podgovoriљe ljude koji rekoљe: Иuli smo ga gde huli na Mojsija i na Boga. ¹² I pobuniљe narod, stareљine i knjiћevnike, i ovi navaliљe na njega, uhvatiљe ga i odvedoљe pred sinedrion. ¹³ I postaviљe laћne svedoke koji govorahu: Ovaj иovek ne prestaje da huli na sveto mesto i na zakon. ¹⁴ Иuli smo ga, naime, gde govori da жe Isus Nazareжanin razoriti ovo mesto i izmeniti zakone koje nam je dao Mojsije. ¹⁵ I svi koji seрahu u sinedrionu, gledahu na nj i videљe da lice njegovo beљe kao lice anрela.

Chapter 7

¹ Tada prvosveљtenik reиe: Je li tako? ² A on reиe: Braжo i oci, иujte! Bog slave javi se ocu naљemu Avramu kad beљe u Mesopotamiji, pre nego љto se doseli u Haran, ³ i reиe mu: "Iziрi iz zemlje svoje i od roda svoga i doрi u zemlju koju жu ti ja pokazati". ⁴ Tada iziрe iz zemlje haldejske i doseli se u Haran. Odande ga (Bog), po smrti oca njegova, preseli u ovu zemlju u kojoj vi sad ћivite. ⁵ Ali mu ne dade zemlje u njoj, ni stope jedne, nego samo obeжa da жe je dati u drћanje njemu i semenu njegovu posle njega, iako on (tada) joљ nije imao dece. ⁶ Ovako reиe Bog: "Seme njegovo biжe doљljaci u zemlji tuрoj, nateraжe ga da sluћi i muиiжe ga иetiri stotine godina. ⁷ Ali narodu kome жe oni sluћiti, ja жu suditi", reиe Bog, "potom жe iziжi i sluћiжe meni na ovome mestu". ⁸ Tada sklopi s njim savez obrezanja, i tako rodi Isaka i obreza ga u osmi dan, i Isak Jakova, i Jakov dvanaest praotaca. ⁹ I praoci pozavideљe Josifu i prodadoљe ga u Egipat. Ali Bog beљe s njim, ¹⁰ i izbavi ga od svih njegovih nevolja, i dade mu milost i mudrost pred Faraonom, carem egipatskim, koji ga postavi za poglavara nad Egiptom i nad svim domom svojim. ¹¹ Ali doрe glad na sav Egipat i Hanan i nevolja velika, i ne nalaћahu hrane oci naљi. ¹² A kad Jakov иu da ima pљenice u Egiptu, posla oce naљe prviput. ¹³ Kad doрoљe drugiput, poznaљe Josifa braжa njegova, i Faraon sazna poreklo Josifovo. ¹⁴ Josif posla i dozva oca svoga Jakova i svu rodbinu svoju, sedamdeset i pet duљa. ¹⁵ Jakov siрe u Egipat i umre (onde), on i ocevi naљi. ¹⁶ I prenesoљe ih u Sihem i metnuљe u grob љto ga Avram kupi za novce od sinova Emorovih u Sihemu. ¹⁷ A kad se pribliћavaљe vreme obeжanja љto ga Bog obreиe Avramu, narod se narodi i umnoћi u Egiptu, ¹⁸ dok ne nasta drugi car u Egiptu, koji nije znao Josifa. ¹⁹ Ovaj prevari naљ narod i zlostavi oce naљe tako, da morahu izlagati deиicu svoju da ne ћive. ²⁰ U to se vreme rodi Mojsije i beљe ugodan Bogu. Tri meseca hranjen je u uжi oca svoga. ²¹ A kad ga izlaћiљe, uze ga kжi Faraonova i odgaji ga sebi za sina. ²² Mojsije se nauиi svoj mudrosti egipatskoj i beљe silan u reиima i delima svojim. ²³ A kad mu se navrљiљe иetrdeset godina, doрe mu na um da obiрe braжu svoju, sinove Izrailjeve. ²⁴ I kad vide gde se jednome иini nepravda, pomoћe mu i osveti onoga u nevolji, ubivљi Egipжanina. ²⁵ Miљljaљe da жe braжa njegova razumeti da im Bog njegovom rukom daje spasenje; ali oni ne razumeљe. ²⁶ Sutradan javi im se kad su se svadili, i miraљe ih i reиe: Ljudi, braжa ste, zaљto иinite nepravdu jedan drugome? ²⁷ Ali onaj љto иinjaљe nepravdu bliћnjemu svome, oturi ga i reиe: Ko te postavi za gospodara i sudiju nad nama? ²⁸ Hoжeљ li da me ubijeљ kao љto si juиe ubio Egipжanina? ²⁹ Zbog ove reиi Mojsije pobeћe, i posta doљljak u zemlji madiamskoj, gde rodi dva sina. ³⁰ Posle иetrdeset godina javi mu se u pustinji Sinajskoj gore anрeo u ognjenom plamenu jedne kupine. ³¹ Kad Mojsije vide to, divljaљe se utvari; a kad pristupi da je vidi, иu se glas Gospodnji: ³² "Ja sam Bog otaca tvojih, Bog Avramov, Isakov i Jakovljev". A Mojsije se beљe uzdrhtao i nije smeo da pogleda. ³³ A Gospod mu reиe: "Izuj obuжu s nogu svojih, jer je mesto na kome stojiљ, sveta zemlja. ³⁴ Zaista videh muku svoga naroda koji je u Egiptu i иuh njegovo uzdisanje, i siрoh da ih izbavim. I sad hodi da te poљljem u Egipat". ³⁵ Ovoga Mojsija, koga oturiљe rekavљi: "Ko te postavi za gospodara i sudiju?" - toga je Bog rukom anрela koji mu se javio u kupini, poslao za gospodara i izbavitelja. ³⁶ Ovaj ih izvede i иinjaљe иudesa i znake u Egiptu, u Crvenom moru i u pustinji иetrdeset godina. ³⁷ Ovo je Mojsije koji kaza sinovima Izrailjevim: "Proroka жe vam podiжi Bog iz vaљe braжe, kao mene". ³⁸ Ovo je onaj koji je u zboru u pustinji bio sa anрelom koji mu je govorio na Sinajskoj gori, a i s ocima naљim. On je primio reиi ћive da ih dam vama. ³⁹ Ali oci naљi ne hteљe ga posluљati, nego ga odbaciљe i okrenuљe se srcem svojim Egiptu, ⁴⁰ i rekoљe Aronu: "Naиini nam bogove koji жe iжi pred nama; jer ovaj Mojsije, koji nas dovede iz zemlje egipatske - ne znamo љta mu bi". ⁴¹ Tada naиiniљe tele i prinesoљe ћrtvu idolu, i radovahu se rukotvorini svojoj. ⁴² A Bog se okrenu (od njih) i predade ih da sluћe vojsci nebeskoj, kao љto je napisano u knjizi proroka: "Jeste li mi zaklane ћivotinje i ћrtve prinosili za иetrdeset godina u pustinji, dome Izrailjev? ⁴³ Ne, nego ste nosili љator Molohov i zvezdu boga Romfe, kipove љto ste ih naиinili da im se molite. I preseliжu vasa dalje od Vavilona". ⁴⁴ Oci naљi imali su љator svedoиanstva u pustinji, kao љto je zapovedio onaj koji je rekao Mojsiju, da ga naиini po slici koju je video. ⁴⁵ Ovaj primiљe oci naљi i unesoљe ga s Isusom kad zauzeљe zemlju neznaboћaca, koje Bog otera ispred lica naљih otaca, (i tako je bilo) sve do Davida. ⁴⁶ Ovaj naрe milost u Boga i molio je da naрe stan Bogu Jakovljevu. ⁴⁷ Ali Solomon mu sagradi kuжu. ⁴⁸ No Najviљi ne ћivi u rukotvorenim hramovima, kao љto kaћe prorok: ⁴⁹ "Nebo je meni presto, a zemlja podnoћje nogama mojima. Kakvu жete mi kuжu sazidati, govori Gospod, ili koje je mesto za moje poиivanje? ⁵⁰ Ne stvori li ruka moja sve ovo?" ⁵¹ Tvrdovrati i neobrezanih srca i uљiju! Vi se jednako protivite Duhu svetome, kako oci vaљi, tako i vi! ⁵² Kojega od proroka ne progoniљe oci vaљi? I pobiљe one koji napred javiљe za dolazak pravednika, kojega vi sad izdajnici i ubice postadoste, ⁵³ (vi) koji ste zakon primili naredbom anрelskom, i niste ga odrћali. ⁵⁴ A kad ovo иuљe, raћljutiљe se vrlo u srcima svojim i љkrgutahu zubima na njega. ⁵⁵ A on, pun Duha svetoga, pogleda na nebo i vide slavu Boћju i Isusa gde stoji s desne strane Bogu. ⁵⁶ I reиe. Evo, vidim nebesa otvorena i Sina иoveиjeg gde stoji s desne strane Bogu. ⁵⁷ Tad povikaљe iz glasa, zapuљiљe uљi svoje i navaliљe jednoduљno na njega, ⁵⁸ izbaciљe ga iz grada i zasipahu ga kamenjem. A svedoci metnuљe haljine svoje kod nogu mladiжa po imenu Savla. ⁵⁹ I zasipahu kamenjem Stefana, koji se moljaљe Bogu i govoraљe: Gospode Isuse, primi duh moj! ⁶⁰ Onda kleиe na kolena i povika iz sveg glasa: Gospode, ne primi im ovo za greh! Posle ovih reиi umre.

Chapter 8

¹ A Savle je odobravao njegovo ubistvo. Uonaj dan nasta veliko gonjenje crkve jerusalimske: osim apostola, svi se rasejaљe po krajevima judejskim i samarijskim. ² Poboћni ljudi sahraniљe Stefana i uиiniљe veliki plaи nad njim. ³ A Savle se trudio da uniљti crkvu: iљao je po kuжama, vukao je ljude i ћene i predavao ih je u tamnicu. ⁴ A koji se rasejaљe, prolaћahu i propovedahu reи. ⁵ Tako doрe Filip u glavni grad Samarije i propovedaљe im Hrista. ⁶ Narod je jednoduљno pazio na reиi Filipove, jer je video znake љto ih je иinio. ⁷ Jer iz mnogih s neиistim duhovima izlaћahu ovi s velikom vikom, i mnogi uzeti i hromi ozdraviљe. ⁸ I nasta velika radost u gradu onome. ⁹ A иovek neki, po imenu Simon, joљ od pre je иarao u gradu i dovodio u иudo narod samarijski, govoreжi da je on neki veliki иovek. ¹⁰ Ovoga sluљahu svi, i malo i veliko, i govorahu: Ovo je "velika" sila Boћja. ¹¹ A sluљahu ga zato љto ih je veж dugo vremena иinima udivljavao. ¹² A kad poverovaљe Filipu, koji je propovedao o carstvu Boћjem i o imenu Isusa Hrista, krљжavahu se i ljudi i ћene. ¹³ Pa i sam Simon poverova, krsti se i osta kod Filipa; i kad vide znake i иudesa velika, divljaљe se vrlo. ¹⁴ A kad иuљe apostoli koji behu u Jerusalimu, da je Samarija primila reи Boћju, poslaљe k njima Petra i Jovana. ¹⁵ Ovi siрoљe i pomoliљe se Bogu za njih da prime Duha svetoga; ¹⁶ jer joљ ni na jednoga od njih ne beљe siљao, nego behu samo krљteni u ime Gospoda Isusa. ¹⁷ Tada metnuљe ruke na njih i oni primiљe Duha svetoga. ¹⁸ Kad Simon vide da se Duh daje polaganjem ruku apostolskih, donese im novaca ¹⁹ i reиe: Dajte i meni ovu vlast, da, kad metnem ruke na koga, primi Duha svetoga. ²⁰ A Petar mu reиe: Novci tvoji da propadnu s tobom! љto si pomislio da se dar Boћji za novac moћe dobiti. ²¹ Nema tebi dela u ovome, niti ti pripada ovo, jer srce tvoje nije pravo pred Bogom. ²² Popravi se, dakle, i pomoli se Bogu da bi ti se oprostila pomisao srca tvoga. ²³ Jer te vidim da si u grkoj ћuиi i u okovima greha. ²⁴ A Simon odgovori i reиe: Pomolite se vi Gospodu za mene, da ne naiрe na mene niљta od ovoga љto ste rekli. ²⁵ A kad posvedoиiљe i kazaљe reи Gospodnju, vratiљe se u Jeruslim, poљto su u mnogim selima samarijskim pripovedili evanрelje. ²⁶ A anрeo Gospodnji reиe Filipu: Ustani i idi prema jugu na put koji silazi od Jerusalima u Gazu; on je pust. ²⁷ I ustade i ode. I, gle, jedan Etiopljanin, uљkopljenik, vlastelin Kandakije, carice etiopske, koji je bio nad svim njenim blagom, beљe doљao u Jerusalim da se pomoli Bogu, ²⁸ pa se vraжaљe, seрaљe na kolima svojim i иitaљe proroka Isaiju. ²⁹ A Duh reиe Filipu: Pristupi i prilepi se tim kolima. ³⁰ A Filip pritrиa i иu ga gde иita proroka Isaiju, pa reиe: A razumeљ li љto иitaљ? ³¹ A on reиe: Kako bih mogao, ako me ko ne uputi? I pozva Filipa da se popne i sedne s njim. ³² A mesto iz pisma koje je иitao, beљe ovo: "Kao ovca odvede se na klanje, i kao љto je jagnje nemo pred onim koji ga striћe, tako ne otvara usta svojih. ³³ U njegovu poniћenju ukide se sud njegov. Potomke njegove ko жe izbrojati? Jer se uzima sa zemlje ћivot njegov". ³⁴ Onda uљkopljenik reиe Filipu: Molim te, za koga ovo govori prorok? Za sebe ili za koga drugoga? ³⁵ A Filip otvori usta svoja i, poиevљi od ovoga pisma, propovedi mu Isusa. ³⁶ Kako iрahu putem, doрoљe na neku vodu, i uљkopljenik reиe: Evo vode! Љta mi smeta da se krstim? ³⁷ ... ³⁸ I zapovedi da stanu kola, i uрoљe obojica u vodu, Filip i uљkopljenik, i krsti ga. ³⁹ A kad iziрoљe iz vode, duh Gospodnji uze Filipa, i viљe ga uљkopljenik nije video. Nastavio je svoj put radujuжi se. ⁴⁰ A Filip se naрe u Azotu, i, prolazeжi, propovedaљe evanрelje svima gradovima, dok ne doрe u Kesariju.

Chapter 9

¹ A Savle je joљ uvek disao pretnjom i ubistvom na uиenike Gospodnje, pa ode do prvosveљtenika ² i izmoli u njega pisma za Damask, na sinagoge: ako koga naрe od ove nauke, ljude i ћene, da ih svezane dovede u Jerusalim. ³ Putujuжi, doрe blizu Damaska. I ujedanput ga obasja svetlost s neba; ⁴ pade na zemlju i иu glas gde mu govori: Savle, Savle, zaљto me goniљ? ⁵ A on reиe: Ko si, Gospode? A ovaj: Ja sam Isus, koga ti goniљ. ⁶ Nego ustani i uрi u grad, i kazaжe ti se љta ti valja иiniti. ⁷ A ljudi koji iрahu s njim, stajahu nemi, jer su glas иuli, ali nikoga nisu videli. ⁸ Savle usta od zemlje, i kad je otvorio oиi svoje, niљta nije video. Uzeљe ga, dakle, za ruku i uvedoљe u Damask. ⁹ I bio je tri dana slep, niti je jeo niti je pio. ¹⁰ A u Damasku beљe jedan uиenik po imenu Ananije. I reиe mu Gospod u utvari: Ananija! A on reиe: Evo me, Gospode! ¹¹ A Gospod njemu: Ustani i idi u ulicu koja se zove "prava", i potraћi u domu Judinom Tarљanina po imenu Savla. Sad se baљ moli Bogu. ¹² I vide иoveka po imenu Ananiju gde uрe i metnu ruke na njega da progleda. - ¹³ A Ananija odgovori: Gospode, od mnogih иuh za ovoga иoveka kolika zla poиini tvojim svetima u Jerusalimu. ¹⁴ I ovde ima vlast od prvosveљtenika da veћe sve koji prizivaju ime tvoje. ¹⁵ A Gospod mu reиe: Idi, jer mi je on oruрe izbrano: da iznese ime moje pred neznaboљce, careve i sinove Izrailjeve. ¹⁶ Ja жu mu pokazati koliko mu valja postradati za ime moje. ¹⁷ I Ananija ode, uрe u kuжu i metnu ruke na njega i reиe: Savle brate, Gospod Isus, koji ti se javio na putu kojim si iљao, poslao me je da progledaљ i da se napuniљ Duha svetoga. ¹⁸ I odmah otpade od oиiju njegovih kao krljuљt, i progleda; i usta i krsti se, ¹⁹ i poљto jede, okrepi se. Bio je nekoliko dana s uиenicima koji behu u Damasku, ²⁰ i odmah je po sinagogama propovedao Isusa, da je on Sin Boћji. ²¹ A svi koji sluљahu, иuрahu se i govorahu: Nije li ovo onaj љto u Jerusalimu gonjaљe one koji prizivaju ime ovo, a i ovamo je za to doљao, da ih povezane vodi prvosveљtenicima? ²² A Savle bivaљe sve jaиi i zabunjivaљe Judeje koji ћivljahu u Damasku, dokazujuжi da je ovo Mesija. ²³ Posle poduћeg vremena dogovoriљe se Judeji da ga ubiju. ²⁴ Ali Savle doznade njihovu nameru. Dan i noж иuvali su vrata da bi ga ubili. ²⁵ A uиenici njegovi uzeљe ga noжu i spustiљe ga u jednoj kotarici preko zida. ²⁶ A kad doрe u Jerusalim, ogledaљe da se pridruћi uиenicima; no svi ga se bojahu, jer ne verovahu da je (zaista) uиenik. ²⁷ A Varnava ga uze i dovede k apostolima. I kaza im kako na putu vide Gospoda i kako mu govori, i kako je u Damasku slobodno govorio u ime Isusovo. ²⁸ Otada je s njima ulazio i izlazio u Jerusalimu i uиinio je slobodno u ime Gospodnje. ²⁹ Govorio je i prepirao se i s Jelinistima; a oni gledahu da ga ubiju. ³⁰ A kada braжa doznaљe ovo, svedoљe ga u Kesariju i otpustiљe u Tars. ³¹ I tako je crkva po svoj Judeji, Galileji i Samariji bila na miru; napredovala je, ћivela je u strahu Gospodnjem i umnoћavala se utehom svetoga Duha. ³² A kad Petar obilaћaљe sve, doрe i k svetima koji ћivljahu u Lidi. ³³ Onde naрe jednog иoveka po imenu Eneju, koji je veж osam godina leћao na odru; bio je uzet. ³⁴ I reиe mu Petar: Eneja, isceljujete Isus Hristos. Ustani i prostri sebi! I odmah usta. ³⁵ I videљe ga svi stanovnici Lide i Sarona, i obratiљe se ka Gospodu. ³⁶ A u Jopi beљe jedna uиenica po imenu Tavita, љto znaиi Gazela. Ova beљe puna dobrih dela i milostinja љto ih иinjaљe. ³⁷ Onih dana razbole se i umre. Okupaљe je i metnuљe u gornju sobu. ³⁸ Kako je, pak, Lida blizu Jope, i uиenici иuљe da je Petar onde, postaљe dva иoveka do njega moleжi ga: Ne oklevaj da doрeљ do nas! ³⁹ A Petar usta i otide s njima. I kad doрe, odvedoљe ga u gornju sobu, i pristupiљe mu sve udovice laиuжi i pokazujuжi donje i gornje haljine љto ih je radila Gazela dok je bila s njima. ⁴⁰ Petar izgna sve napolje, kleиe na kolena i pomoli se Bogu; pa se okrenu telu i reиe: Tavito, ustani! A ona otvori oиi svoje, i kad vide Petra, sede. ⁴¹ I pruћi joj ruku i podiћe je. Tada dozva svete i udovice i pokaza je ћivu. ⁴² Ovo se razglasi po svoj Jopi, i mnogi poverovaљe u Gospoda. ⁴³ I osta duћe vremean u Jopi, u nekoga simona koћara.

Chapter 10

¹ A u Kesariji beљe jedan иovek po imenu Kornelije, kapetan od иete koja se zvala italiska. ² Bio je poboћan i bogobojazan sa celim domom svojim, davao je narodu mnogu milostinju i molio se Bogu bez prestanka. ³ Jednoga dana, oko devetoga иasa, vide on u utvari jasno anрela Boћjeg gde uрe k njemu i reиe mu: Kornelije! ⁴ A on pogleda na njega, poplaљi se i reиe: Љta je, Gospode? A on mu reиe: Molitve tvoje i milostinje tvoje uzdigoљe se do Boga, ion te se seжa. ⁵ Zato sad poљlji ljude u Jopu i dozovi nekoga Simona, prozvanoga Petra. ⁶ Ovaj je gost u nekoga Simona koћara, иija je kuжa kod mora. ⁷ A kad otide anрeo koji mu je govorio, dozva dvojicu od svojih slugu i jednoga poboћna vojnika od onih koji stalno behu uz njega, ⁸ kaza im sve i posla ih u Jopu. ⁹ A sutradan, kad oni putovahu i pribliћiљe se gradu, pope se Petar oko љestoga иasa na krov da se pomoli Bogu. ¹⁰ I ogladne i htede da jede. A kad oni gotovljahu, doрe izvan sebe. ¹¹ I vide nego otvoreno i sud nekakav gde silazi kao veliko platno, koji se na иetiri kraja spuљta na zemlju. ¹² U njemu behu sve иetvoronoћne ћivotinje, gmizavci zemaljski ptice nebeske. ¹³ I on иu glas: ustani, Petre, zakolji i jedi! ¹⁴ A Petar reиe: Nipoљto, Gospode, jer joљ nikad ne jedoh љto pogano i neиisto. ¹⁵ I glas opet, po drugi put k njemu: Љto je Bog oиistio, ti ne pogani! ¹⁶ Ovo je bilo triput, i odmah se sud uze na nebo. ¹⁷ A kad se Petar u sebi pitaљe љta bi bila utvara koju je video, gle, ljudi poslani od Kornelija, napitavљi dom Simonov, stadoљe pred vratima, ¹⁸ zovnuљe i pitahu: Je li ovde u gostima Simon, prozvani Petar? ¹⁹ A dok je joљ Petar razmiљljao o utvari, rekao mu je Duh: Eto te traћe tri иoveka. ²⁰ Ustani, siрi dole i idi s njima niљta ne premiљljajuжi, jer sam ih ja poslao. ²¹ A Petar siрe k ljudima i reиe: Evo ja sam koga traћite. Љto ste doљli? ²² A oni rekoљe: Kornelije kapetan, иovek pravedan i bogobojazan, na dobru glasu kod svega naroda judejskog, primio je zapovest od jednog svetog anрela da te dozove u svoj dom i da ga ti pouиiљ. ²³ Tada ih dozva unutra i ugosti. Sutradan usta i ode s njima, a i neka braжa iz Jope odoљe s njim. ²⁴ Sutradan doрe u Kesariju. A Kornelije ih иekaљe, sazvavљi rodbinu svoju i najbliћe prijatelje. ²⁵ A kad Petar uрe, srete ga Kornelije, pade pred noge njegove i oda mu иast. ²⁶ A Petar ga podiћe i reиe: Ustani; i ja sam sam samo иovek. ²⁷ I u razgovoru uрe s njim i naрe mnoge sabrane. ²⁸ I reиe im: Vi znate da je Judejinu zabranjeno druћiti se ili dolaziti k tuрinu. Ali meni Bog pokaza da nijednog иoveka ne treba zvati poganim ili neиistim. ²⁹ Zato i bez pogovora doрoh na poziv. Pitam, dakle: Zaљto ste me zvali? ³⁰ A Kornelije reиe: Pre иetiri dana, u deveti иas moljah se Bogu u kuжi svojoj, i, gle, stade preda me иovek u haljini sjajnoj, ³¹ i reиe: "Kornelije, usliљena je tvoja molitva i Bog se setio tvojih milostinja. ³² Poљlji, dakle, u Jopu i dozovi Simona koji se zove Petar. On je gost u kuжi Simona koћara kraj mora". ³³ Odmah, dakle, poslah k tebi, i ti si dobro uиinio љto si doљao. Sad, dakle, svi mi stojimo pred Bogom, da иujemo sve љto je Bog zapovedio. ³⁴ A Petar otvori usta i reиe: Zaista vidim da Bog ne gleda ko je ko, ³⁵ nego mu je u svakom narodu mio onaj koji se njega boji i tvori pravdu. ³⁶ Reи koju je poslao sinovima Izrailjevim, javljajuжi mir po Isusu Hristu: ovaj je Gospod svima! ³⁷ Vi znate љta je bilo po svoj Judeji, poиevљi od Galileje, po krљtenju љto ga je propovedao Jovan. ³⁸ (Mislim) Isusa iz Nazareta, kako ga Bog pomaza Duhom svetim i silom. On proрe иineжi dobro i isceljujuжi sve koje рavo beљe savladao, jer Bog beљe s njim. ³⁹ I mi smo svedoci svemu љto je uиinio u zemlji judejskoj i u Jerusalimu. I ubuљe ga obesivљi ga na drvo. ⁴⁰ Ali Bog ga treжi dan vaskrse i dade mu da se pokaћe, ⁴¹ ne svemu narodu, nego samo svedocima napred izbranima od Boga, nama koji smo s njim, po njegovu uskrsu iz mrtvih, jeli i pili. ⁴² I zapovedi nam da propovedamo narodu i da svedoиimo da je on od Boga odreрeni sudija ћivima i mrtvima. ⁴³ Za njega svedoиe svi proroci, da жe svaki koji veruje u njega, njegovim imenom primiti oproљtenje greha. ⁴⁴ Dok joљ Petar govoraљe ove reиi, siрe Duh sveti na sve koji sluљahu govor. ⁴⁵ I zadiviљe se verni iz obrezanja koji behu doљli s Petrom, љto se i na neznaboљce izliva dar svetoga Duha. ⁴⁶ Jer ih sluљahu gde govore jezike i veliиaju Boga. Tada reиe Petar: ⁴⁷ Zar moћe ko vodu zabraniti da se ne krste ovi koji primiљe duha svetoga kao i mi? ⁴⁸ I zapovedi im da se krste u ime Isusa Hrista. Tada ga umoliљe da ostane kod njih nekoliko dana.

Chapter 11

¹ A apostoli i braжa u Judeji иuљe da i neznaboљci primiљe reи Boћju. ² I kad Petar doрe u Jerusalim, prepirahu se s njim oni koji behu iz obrezanja ³ i rekoљe: Iљao si k ljudima koji nisu obrezani i jeo si s njima. ⁴ Tada im Petar poиe kazivati redom: ⁵ Ja se u gradu Jopi moljah Bogu. Doрoh izvan sebe i videh utvaru: sud nekakav gde silazi kao veliko platno koje se na иetiri kraja spuљta s neba, i doрe do mene. ⁶ Pogledah dobro unutra i videh иetvoronoћne ћivotinje zemaljske, zverinje, gmizavce i ptice nebeske. ⁷ A иuh i glas koji mi reиe: "Ustani, Petre, zakolji i jedi!" ⁸ A ja rekoh: Nipoљto, Gospode, jer pogano ili neиisto joљ nikad ne uрe u usta moja. ⁹ A glas odgovori po drugiput s neba: "Љto je Bog oиistio, ti ne pogani!" ¹⁰ Ovo je bilo triput, i onda se opet sve uze na nebo. ¹¹ I, gle, u taj иas staљe pred kuжom u kojoj smo bili, tri иoveka, poslana iz Kesarije k meni. ¹² A Duh mi reиe da idem s njima niљta ne premiљljajuжi. Sa mnom poрoљe i ovo љest braжe, i uрosmo u kuжu иovekovu. ¹³ I kaza nam kako vide anрeala u kuжi svojoj, koji je stao i rekao mu: "Poљlji u Jopu i dozovi Simona, prozvanoga Petra, ¹⁴ koji жe ti kazati reиi kojima жeљ se spasti ti i sav dom tvoj". ¹⁵ A kad ja poиeh govoriti, siрe Duh sveti na njih, kao i na nas u poиetku. ¹⁶ Onda se setih reиi Gospodnje kako je govorio: "Jovan je krstio vodom, a vi жete krstiti Duhom svetim". ¹⁷ Kad im, dakle, Bog dade isti dar kao i nama koji verujemo u Gospoda Isusa Hrista, kako sam ja mogao zabraniti Bogu? ¹⁸ A kad ovo иuљe, umukoљe, i hvaljahu Boga govoreжi: Dakle i neznaboљcima Bog dade pokajanje za ћivot! ¹⁹ A oni koji se rasejaљe zbog nevolje Stefanove, proрoљe sve do Finikije, Kipra i Antiohije. Ali nikome ne govorahu reи do samo Judejima. ²⁰ A neki od njih behu Kiprani i Kirinci, koji, kad doрoљe u Antiohiju, govorahu i Grcima i propovedahu im Gospoda Isusa. ²¹ I beљe ruka Gospdonja s njima, i mnogi poverovaљe i obratiљe se ka Gospodu. ²² A glas o ovome doрe do uљiju crkve jerusalimske, i poslaљe Varnavu u Antiohiju. ²³ Kad ovaj doрe i vide blagodat Boћju, obradova se i opominjaљe sve, da tvrdim srcem ostanu u Gospodu; ²⁴ jer beљe иovek dobar, pun Duha svetoga i vere. I pridobi se mnogi narod za Gospoda. ²⁵ Tada otide u Tars da traћi Savla, ²⁶ i kad ga naрe, dovede ga u Antiohiju. I celu jednu godinu behu zajedno u crkvi i uиahu mnogi narod, i prvo su u Antiohiji uиenike nazvali hriљжanima. ²⁷ U te dane siрoљe iz Jerusalima proroci u Antiohiju. ²⁸ I usta jedan od njih, po imenu Agav, i objavi Duhom da жe biti velika glad po svoj zemlji, koja za Klaudija i bi. ²⁹ A od uиenika odredi svaki koliko je koji mogao, da poљlje u pomoж braжi koja ћivljahu u Judeji. ³⁰ Ovo i uиiniљe, poslavљi stareљinama preko ruke Varnavine i Savlove.

Chapter 12

¹ U neko vreme metnu Irod car ruke na neke od crkve da ih muиi. ² I pogubi Jakova, brata Jovanova, maиem. ³ I kad vide da je to po volji Judejima, uhvati i Petra; a behu dani beskvasnih hlebova. ⁴ Uhvati ga, dakle, i baci u tamnicu, i predade ga иetirma иetama od po иetiri vojnika da ga иuvaju: mislio ga je po pashi izvesti pred narod. ⁵ I tako Petra иuvahu u tamnici; ali crkva se bez prestanka molila Bogu za njega. ⁶ A kad ga Irod htede da izvede, tu noж spavaљe Petar izmeрu dva vojnika, vezan dvama lancima, a straћari pred vratima иuvahu tamnicu. ⁷ I, gle, anрeo Gospodnji pristupi, i svetlost obasja po sobi; kucnu Petra u rebra i probudi ga govoreжi: Ustani brћe! I spadoљe mu lanci s ruku. ⁸ I anрeo mu reиe: Opaљi se i obuj sandale svoje! I uиini tako. I reиe mu: Ogrni ogrtaи svoj i hajde za mnom! ⁹ I iziрe i iрaљe za njim, i nije znao da je to istina љto je anрeo иinio, nego je mislio da vidi utvaru. ¹⁰ I proрoљe prvu i drugu straћu i doрoљe do gvozdenih vrata koja voрahu u grad. Ova im se sama otvoriљe. I iziрoљe i proрoљe jednu ulicu, i odmah anрeo odstupi od njega. ¹¹ Petar doрe k sebi i reиe. Sad vidim zaista, da Gospod posla anрela svoga i izbavi me iz ruku Irodovih i od svega иekanja naroda judejskog. ¹² I kad mu postade jasno, doрe kuжi Marije, matere Jovana koji se zvao Marko, gde behu mnogi sabrani i moljahu se Bogu. ¹³ A kad on kucnu u avliska vrata, doрe devojka po imenu Roda, da иuje. ¹⁴ I kad pozna glas Petrov, od radosti ne otvori vrata, nego utrиa i kaza da Petar stoji pred vratima. ¹⁵ A ovi joj rekoљe: Ti si luda. A ona potvrрivaљe da je tako. Tada rekoљe oni: Anрeo je njegov. ¹⁶ A Petar jednako kucaљe. I kad otvoriљe, videљe ga i zadiviљe se. ¹⁷ A on mahnu na njih rukom da жute i kaza im kako ga Gospod izvede iz tamnice. I reиe: Javite ovo Jakovu i braжi. I iziрe i otide na drugo mesto. ¹⁸ A kad svanu dan, beљe ne mala uzbuna meрu vojnicima, љta to bi od Petra. ¹⁹ A Irod ga zaiska , i kad ga ne naрe, ispita straћare i onda zapovedi da se pogube. I otide iz Judeje u Kesariju i onde je ћiveo. ²⁰ A srdio se na Tirce i Sidonce; no ovi jednoduљno doрoљe k njemu, pridobiљe Vlasta, posteljnika careva, i iskahu mira, jer se njihova zemlja hranila od careve. ²¹ U odreрeni dan obuиe se Irod u carsku haljinu, sede na presto i govoraљe im. ²² A narod vikaљe: Boћji glas, a ne иoveиji! ²³ No odmah ga udari anрeo Gospodnji, љto ne dade slave Bogu; i umre, izjeden od crvi. ²⁴ A reи je Gospdonja rasla i mnoћila se. ²⁵ A Varnava i Savle, poљto predaљe pomoж, vratiљe se iz Jerusalima i uzeљe sa sobom i Jovana koji se zvao Marko.

Chapter 13

¹ A u antiohiskoj crkvi behu proroci i uиitelji: Varnava, Simeon koji se zvao Niger, Lukije Kirinac, Manain, odgajeni s Irodom tetrarhom, i Savle. ² Kad oni sluћahu Gospodu i poљжahu, reиe Duh sveti: Odvojte mi Varnavu i Savla za delo na koje sam ih pozvao. ³ Tada postiљe, pomoliљe se Bogu, metnuљe ruke na njih i otpustiљe ih. ⁴ Poslani od svetoga Duha, siрoљe u Selevkiju, i odande otploviљe na Kipar. ⁵ Doљavљi u Salamin, propovedahu reи Boћju u sinagogama judejskim; a imahu i Jovana kao slugu. ⁶ Kad proрoљe celo ostrvo sve do Pafa, naрoљe jednoga vraиara, laћna proroka, Judejina, kome beљe ime Varisus ⁷ i koji beљe s prokanzulom Sergijem Pavlom, иovekom razumnim. Ovaj dozva Varnavu i Savla i zaiska da иuje reи Boћju. ⁸ No njima se suprotio Elima, vraиar - jer se tako prevodi ime njegovo - gledajuжi da odvrati prokonzula od vere. ⁹ A Savle, koji se zove i Pavle, pun Duha svetoga, pogleda na njega ¹⁰ i reиe: O napunjeni svakoga lukavstva i svakoga nevaljalstva, sine рavolji, neprijatelju svake pravednosti, zar neжeљ prestati kvariti pravih puteva Gospodnjih? ¹¹ Sad, eto, ruke Gospodnje na te: biжeљ slep i neжeљ videti sunca za neko vreme. I odmah pade na njega mrak i tama, iрaљe unaokolo i traћaљe voрa. ¹² A kad prokonzul vide љta bi, poverova, poplaљivљi se od nauke Gospodnje. ¹³ A Pavle se sa svojim pratiocima odveze iz Pafa i doрoљe u Pergu pamfilisku. A Jovan se odvoji od njih i vrati se u Jerusalim. ¹⁴ A oni otidoљe iz Perge i doрoљe u Antiohiju pisidisku. U subotu uрoљe u sinagogu i sedoљe. ¹⁵ A po иitanju zakona i proroka poslaљe stareљine sinagoge k njima i rekoљe: Braжo, ako imate kakvu uteљnu reи za narod, govorite! ¹⁶ Tada Pavle usta, mahnu rukom i reиe: Izrailjci i vi koji se bojite Boga, иujte! ¹⁷ Bog ovoga izrailjskog naroda izabra oce naљe i naиini narod velikim u tuрini, u zemlji egipatskoj. Snaћnom rukom izvede ih iz nje ¹⁸ i do иetrdeset godina prehrani ih u pustinji. ¹⁹ Tada uniљti sedam naroda u zemlji hananskoj i zemlju njihovu dade njima ²⁰ za nekih 450 godina. Potom dade sudije do Samuila proroka. ²¹ Otada iskaљe cara, i dade im Bog Saula, sina Kisova, иoveka od plemena Venijaminova, za иetrdeset godina. ²² Kad ukloni njega, podiћe im Davida za cara, kome i posvedoиi: "Naрoh Davida, sina Jesejeva, иoveka po mome srcu, koji жe uraditi sve љto ja hoжu". ²³ Od semena ovoga иoveka podiћe Bog, po obeжanju, Izrailju Spasitelja Isusa, ²⁴ poљto Jovan pred njegovim dolaskom propoveda krљtenje pokajanja svemu narodu Izrailjevu. ²⁵ Kad Jovan svrљi - vaљe svoj ћivot, govoraљe: "Za koga me drћite, nisam ja taj. Nego evo ide za mnom, kome nisam dostojan razdreљiti obuжu na nogama". ²⁶ Braжo, sinovi roda Avramova, i vi bogobojazni meрu njima, nama se posla reи o ovome spasenju. ²⁷ Jer stanovnici jerusalimski i stareљine njihove ne poznaљe ovoga, osudiљe ga i izvrљiљe reиi proroиke koje se иitaju svake subote. ²⁸ Iako ne naрoљe nijedne smrtne krivice, moliљe Pilata da ga pogubi. ²⁹ I kad svrљiљe sve љto je napisano za njega, skinuљe ga s drveta i metnuљe u grob. ³⁰ Ali Bog ga podiћe iz mrtivh. ³¹ Viљe dana pokaziva se onima koji s njim otidoљe iz Galileje u Jerusalim, koji su sad svedoci njegovi pred narodom. ³² I mi vam javljamo da je Bog obeжanje љto ga je dao ocevima, ³³ ispunio deci naљoj, kad je podigao Isusa, kao љto stoji u drugom psalmu: "Ti si Sin moj, ja sam te danas rodio". ³⁴ A da ga je vaskrsao iz mrtvih da se viљe ne vrati u trhljenje, ovako je rekao: "Ispuniжu vam Davidu dana иvrsta obeжanja". ³⁵ Zato i na drugom mestu kaћe: "Neжeљ dati da tvoj svetac vidi truhljenja". ³⁶ Jer David, posluћivљi svome naraљtaju, po volji Boћjoj umre i metnuљe ga kod otaca njegovih i vide truhljenje. ³⁷ A kojega Bog podiћe, ne vide truhljenja. ³⁸ Da znate, dakle, braжo, da se kroz ovoga vama propoveda oproљtenje greha, i od svega oda љta vas nije mogao izbaviti zakon Mojsijev, ³⁹ izbavlja ovaj svakoga koji veruje. ⁴⁰ Gledajte, dakle, da ne doрe na vas љto je kazano u prorocima: ⁴¹ "Vidite, vi koji prezirete, иudite se i neka vas nestane" Jer ja иinim delo u dane vaљe, delo koje neжete verovati ako vam ga ko uskazuje". ⁴² A kad oni izlaћahu, moljahu ih da im (i) u drugu subotu govore ove reиi. ⁴³ A kad se skupљtina raziрe, mnogi Judeji i poboћni proseliti poрoљe za Pavlom i za Varnavom. Ovi im govorahu i svetovahu ih da ostanu u blagodati Boћjoj. ⁴⁴ U drugu subotu sabra se gotovo sav grad da иuju reи Boћju. ⁴⁵ A kad Judeji videљe narod, napuniљe se zavisti, huljahu i govorahu protivno Pavlovim reиima. ⁴⁶ A Pavle i Varnava rekoљe slobodno: Vama je prvo trebalo govoriti reи Boћju; ali, kad je odbacujete i sebe drћite za nedostojne veиnoga ћivota, evo se obraжamo neznaboљcima. ⁴⁷ Jer tako nam je zapovedio Gospod: "Postavio sam te za svetlost neznaboљcima, da budeљ spasenje do samoga kraja zemlje". ⁴⁸ A kad ovo иuљe neznaboљci, radovahu se i slavljahu reи Gospodnju; i poverovaљe svi koji behu odreрeni za ћivot veиni. ⁴⁹ A reи se Gospodnja љirila po svoj okolini. ⁵⁰ Ali Judeji podbodoљe ugledne poboћne ћene i prvake gradske, te podigoљe gonjenje na Pavla i Varnavu, i isteraљe ih iz svojih krajeva. ⁵¹ A ovi na njih otresoљe prah sa svojih nogu i otidoљe u Ikonium. ⁵² A uиenici se punjahu radosti i Duha svetoga.

Chapter 14

¹ U Ikoniumu uрoљe zajedno u sinagogu judejsku i govorahu tako da poverova veliko mnoљtvo Judeja i Grka. ² Ali neverni Judeji podbuniљe i razdraћiљe duљe neznaboћaca na braжu. ³ Ovi ipak ostaљe dosta vremena (onde) i propovedahu slobodno, uzdajuжi se u Gospoda, koji je svedoиio za reи blagodati svoje i davao te oni иinjahu znake i иudesa. ⁴ A stanovniљtvo gradsko razdeli se; jedni behu s Judejima, a drugi s apostolima. ⁵ A kad naliљe i neznaboљci i Judeji sa svojim poglavarima da ih zlostave i da ih pobiju kamenjem, ⁶ oni doznaљe i pobegoљe u gradove likaonske, Listru i Dervu i u okolinu njihovu. ⁷ I onde propovedahu evanрelje. ⁸ A u Listri beљe jedan иovek, nemoжan u nogama, hrom od utrobe matere svoje, koji nikad nije hodio. ⁹ On sluљaљe Pavle gde govori. Ovaj pogleda na njega i kad vide da veruje da жe ozdraviti, ¹⁰ reиe snaћnim glasom: Ustani na noge svoje upravo! I skoиi i hoрaљe. ¹¹ A kad narod vide љta uиini Pavle, podigoљe glas svoj govoreжi likaonski: Bogovi postaљe kao ljudi i siрoљe k nama! ¹² I nazivahu Varnavu Zevsom a Pavla Hermesom, jer je on govorio. ¹³ A sveљtenik Zevsa koji je bio pred gradom, dovede bikove i donese vence pred vrata i htede s narodom da prinese ћrtvu. ¹⁴ A kad иuљe apostoli, Varnava i Pavle, razderaљe haljine svoje i skoиiљe meрu narod viиuжi ¹⁵ i govoreжi: Ljudi, zaљto иinite to? I mi smo smrtni ljudi, kao i vi, koji vam propovedamo da se od ovih idola obratite Bogu ћivome, koji stvori nebo, zemlju, more i sve љto je u njima, ¹⁶ koji u proљlim vremenima pusti sve narode da idu svojim putevima, ¹⁷ ali ipak ne ostavi sebe neosvedoиena, иineжi dobro, dajuжi vam s neba daћd i godine rodne, puneжi srca vaљa jelom i veseljem. ¹⁸ Ovim reиima jedva umiriљe narod da im ne prinose ћrtve. ¹⁹ Ali doрoљe Judeji iz Antiohije i Ikoniuma; podgovoriљe narod, zasuљe Pavla kamenjem i izvukoљe ga iz grada, misleжi da je umro. ²⁰ Ali uиenici ga opkoliљe, i on ustade i uрe u grad. Sutradan otide s Varnavom u Dervu. ²¹ Poљto ovome gradu propovediљe evanрelje i stekoљe mnogo uиenika, vratiљe se u Listru, Ikonium i Antiohiju, ²² utvrрujuжi duљe uиenika, svetujuжi ih da ostanu u veri i (govoreжi) da nam kroz mnoge nevolje valja uжi u carstvo Boћje. ²³ I kad im po svima crkvama postaviљe stareљine, uz molitvu i post predadoљe ih Gospodu u koga su verovali. ²⁴ Tada proрoљe Pisidiju i doрoљe u Pamfiliju, ²⁵ propovediљe reи u Pergi i siрoљe u Ataliju. ²⁶ Odande otploviљe u Antiohiju, odakle behu predani blagodati Boћjoj na delo koje su svrљili. ²⁷ Kad doрoљe, sabraљe crkvu i kazaљe sve љto je Bog uиinio s njima, i da je otvorio neznaboљcima vrata vere. ²⁸ I ostaљe duћe vremena s uиenicima.

Chapter 15

¹ I doрoљe neki iz Judeje i uиahu braжu: Ako se ne obreћete po zakonu Mojsijevu, ne moћete se spasti. ² A kad posta ne mala raspra i prepiranje izmeрu Pavla i Varnave i njih, odluиiљe, da zbog ovoga pitanja Pavle, Varnava i drugi neki od njih idu gore u Jerusalim, k apostolima i stareљinama. ³ Ispraжeni od crkve, prolaћahu kroz Finikiju i Samariju, priиahu obraжanje neznaboћaca i иinjahu veliku radost svoj braжi. ⁴ A kad doрoљe u Jerusalim, primi ih crkva, apostoli i stareљina, i kazaљe љta sve Bog uиini s njima. ⁵ Ali ustaљe neki verni koji pripadahu sekti farisejskoj i rekoљe: Treba ih obrezati i zapovediti im da drћe zakon Mojsijev. ⁶ Tada se sabraљe apostoli i stareљine da izvide ovu stvar. ⁷ Posle duge rasprave usta Petar i reиe im: Braжo, vi znate da (me) je Bog veж od prvih dana izabrao izmeрu vas, da iz mojih usta иuju neznaboљci reи evanрelja i da veruju. ⁸ I Bog, koji poznaje srca, posvedoиio je za njih i dao im je Duha svetoga kao i nama, ⁹ i nije postavio nikakve razlike izmeрu nas i njih, jer je oиistio verom srca njihova. ¹⁰ Љto, dakle, sad kuљate Boga i hoжete da metnete uиenicima jaram na vrat, kojega ni ocevi naљi ni mi ne mogosmo poneti? ¹¹ Nego verujemo da жemo se spasti blagodaжu Gospoda Isusa, kao i oni. ¹² Onda umuиe sve mnoљtvo i sluљahu Varnavu i Pavla koji priиahu kolike znake i иudesa uиini Bog meрu neznaboљcima preko njih. ¹³ A kad oni umukoљe, progovori Jakov i reиe: Braжo, иujte me! ¹⁴ Simeon kaza kako se Bog prviput smilova da iz neznaboћaca uzme narod za svoje ime. ¹⁵ I s ovim se slaћu reиi proroиke, kao љto je napisano: ¹⁶ "Potom жu se vratiti i opet жu sazidati dom Davidov koji je pao, razvaline njegove popraviжu i podignuжu ga opet, ¹⁷ da potraћe Gospoda i ostali ljudi, t.j. svi narodi koji se po meni zovu, govori Gospod koji ovo ¹⁸ objavuje od davnina". ¹⁹ Zato ja mislim da se ne dira u neznaboљce koji se obraжaju Bogu, ²⁰ nego da im se piљe da se иuvaju da se ne uprljaju od idola, da se иuvaju od bluda, udavljenoga i od krvi. ²¹ Jer Mojsije ima od starih vremena u svima gradovima svoje propovednike: svake subote иita se po sinagogama. ²² Tada odluиiљe apostoli i stareљine sa svom crkvom, da izaberu izmeрu sebe ljude i da ih s Pavlom i Varnavom poљlju u Antiohiju. (I izabraљe) Judu koji se zvao Varsava, i Silu, ljude znamenite meрu braжom, ²³ i poslaљe po njima ovu poslanicu: Apostoli, stareљine i braжa pozdravljaju braжu od neznaboћaca koja su u Antiohiji, Siriji i Kilikiji. ²⁴ Kako smo иuli, da su vas neki od nas zbunili reиima i uznemirili duљe vaљe, a mi im niљta nismo zapovedili, ²⁵ to smo odluиili jednoduљno, da vam poљljemo izabrane ljude s naљim dragim Varnavom i Pavlom, ²⁶ s ljudima koji su ћivot svoj predali za ime Gospoda naљeg Isusa Hrista. ²⁷ Poslasmo, dakle, Judu i Silu, koji жe to isto i reиima kazati: ²⁸ Odluиismo, naime, sveti Duh i mi, da ne meжemo na vas nikakvih drugih tegoba osim ovoga potrebnoga: ²⁹ da se иuvate od ћrtava idolskih, od krvi, od udavljenoga i od bluda. Ako se od ovoga uљиuvate, dobro жete иiniti. Budite zdravi! ³⁰ A kad ih otpustiљe, doрoљe u Antiohiju, sabraљe narod i predaљe poslanicu. ³¹ Kad je proиitaљe, obradovaљe se utesi. ³² A Juda i Sila, koji i sami behu proroci, uteљiљe i utvrdiљe braжu mnogim reиima. ³³ Posle nekog vremena otpustiљe ih braжa s mirom k onima koji su ih poslali. ³⁴ ... ³⁵ A Pavle i Varnava ostaљe u Antiohiji i uиahu i propovedahu reи Gospodnju s mnogim drugima. ³⁶ Posle nekoliko dana reиe Pavle Varnavi: Hajde da se vratimo i da obiрemo braжu po svima gradovima u kojima smo propovedali reи Gospodnju, (da vidimo) kako ћive. ³⁷ Varnava je hteo da uzme sa sobom i Jovana, prozvanoga Marka. ³⁸ Ali Pavle je traћio da ne uzmu sa sobom onoga koji ih je odustao u Pamfiliji i nije iљao s njima na posao. ³⁹ Tako doрe do srdћbe, i oni se razdvojiљe. Varnava uze Marka i otplovi na Kipar, ⁴⁰ a Pavle izabra Silu i otide, predan od braжe blagodati Gospodnjoj. ⁴¹ Prolazio je kroz Siriju i Kilikiju i utvrрivao je crkve.

Chapter 16

¹ Pa doрe i u Dervu i u Listru. I, gle, beљe onde neki uиenik po imenu Timotej, sin jedne Judejke koja je verovala, a oca Grka. ² Za njega dobro svedoиahu braжa u Listri i Ikoniumu. ³ Pavle htede da ovaj s njime poрe; uze ga i obreza zbog Judeja koji behu u onim mestima. Jer su svi znali da mu je otac bio Grk. ⁴ I kad prolaћahu gradove, predavahu im naredbe koje narediљe apostoli i stareљine u Jerusalimu, da ih se drћe. ⁵ Tako se crkve utvrрivahu u veri i svaki dan ih bivaљe viљe. ⁶ Proрoљe Frigiju i galatisku zemlju, jer im je duh sveti zabranio da propovedaju u Aziji. ⁷ Kad doрoљe do Mizije, htedoљe da idu u Vitiniju, ali im ne dade duh Isusov. ⁸ Tada proрoљe Miziju i siрoљe u Troadu. ⁹ Ovde se Pavlu javi utvara noжu: jedan иovek iz Makedonije stajaљe, moljaљe ga i reиe: Preрi u Makedoniju i pomozi nam! ¹⁰ A kad vide utvaru, odmah gledasmo da odemo u Makedoniju, jer smo znali da nas je Bog pozvao da im propovedamo evanрelje. ¹¹ Odvezosmo se, dakle, iz Troade, putovasmo pravo na Samotrak, sutradan u Neapolj, ¹² i odande u Filipe, koji su prvi grad toga dela Makedonije (rimska) kolonija. U tome gradu ostasmo nekoliko dana. ¹³ U subotu iziрosmo izvan grada, k reci, gde miљljasmo da je sinagoga, sedosmo i govorismo ћenama koje se behu skupile. ¹⁴ Jedna bogobojazna ћena, po imenu Lidija, iz grada Tiatire, koja je prodavala skerlet, sluљaљe; i Gospod otvori srce njeno da pazi na reиi Pavlove. ¹⁵ A kad se ona i kuжa njezina krstila, moljaљe: Ako mislite da ja verujem u Gospoda, uрite u moju kuжu i ostanite onde. I natera nas. ¹⁶ A kad jednom iрasmo u sinagogu, srete nas jedna robinja koja je imala duh pogaрaиki i vraиanjem donosila velik dobitak svojim gospodarima. ¹⁷ Ova iрaљe za Pavlom i nama i vikaљe: Ovi su ljudi sluge Boga najviљega, koji vam javljaju put spasenja! ¹⁸ Ovo иinjaљe ona mnogo dana. A kad se Pavlu dosadi, okrenu se i reиe duhu: Zapovedam ti u ime Isusa Hrista, da iziрeљ iz nje. I iziрe u taj иas. ¹⁹ A kad njezini gospodari videљe da im propade nada na dobitak, uzeљe Pavla i Silu i odvukoљe ih na trg, pred poglavarstvo, ²⁰ i dovedoљe ih k pretorima i rekoљe: ovi ljudi, Judeji, mute po naљem gradu ²¹ i propovedaju zakone kojih mi kao Rimljani ne smemo primati ni tvoriti. ²² A podiћe se i narod na njih. Tada im pretori zderaљe haljine i zapovediљe da ih љibaju. ²³ I kad ih dobro izbiљe, baciљe ih u tamnicu i zapovediљe tamniиaru da ih dobro иuva. ²⁴ Primivљi taku zapovest, on ih baci u donju tamnicu i noge im metnu u klade. ²⁵ Oko ponoжi Pavle i Sila moljahu se Bogu i slavljahu ga, a suћnji ih sluљahu. ²⁶ Ujedanput se zemlja zatrese tako da se poljulja temelj tamniиki; odmah se otvoriљe sva vrata, i svima spadoљe okovi. ²⁷ Tamniиar se probudi, vide otvorena vrata tamniиka, izvuиe maи i htede se ubiti, jer je mislio da su suћnji pobegli. ²⁸ A Pavle povika jako i reиe: Ne иini sebi nikakva zla, jer smo svi tu. ²⁹ Tada zaiska svetlosti, uleti i drkжuжi pade pred Pavla i Silu, ³⁰ izvede ih napolje i reиe: Gospodo, љta mi treba иiniti da se spasem? ³¹ A ovi rekoљe: Veruj u Gospoda Isusa, i spaљжeљ se ti i dom tvoj. ³² I propovediљe reи Boћju njemu i svima koji behu u domu njegovu. ³³ Joљ u onaj иas noжi uze ih i opra im rane, i odmah se krsti on i svi njegovi. ³⁴ I uvede ih u kuжu, iznese im jela i radovaљe se sa svim domom svojim љto je poverovao u Boga. ³⁵ A kad je svanulo, poslaљe pretori liktore i rekoљe: pusti one ljude! ³⁶ A tamniиar kaza ove reиi Pavlu: Poslali su pretori da se pustite. Sad, dakle, iziрite i idite s mirom. ³⁷ Ali Pavle im reиe: Iako smo rimski graрani, izbiљe nas javno, bez suda, i onda nas baciљe u tamnicu. i sad hoжe tajno da nas izbace? Ne, nego neka doрu sami i izvedu nas. ³⁸ A liktori kazaљe ove reиi pretorima. I uplaљiљe se kad иuљe da su rimski graрani. ³⁹ Doрoљe i rekoљe im nekoliko lepih reиi, izvedoљe ih napolje i moljahu ih da odu iz grada. ⁴⁰ Tada iziрoљe iz tamnice i doрoљe k Lidiji; videљe i uteљiљe braжu, i otidoљe.

Chapter 17

¹ Proрoљe Amfipolj i Apoloniju i doрoљe u Solun, gde beљe sinagoga judejska. ² Po svome obiиaju, Pavle uрe k njima i tri subote propovedaљe im iz pisma, ³ tumaиeжi (ga) i dokazujuжi da je Mesija morao postradati i vaskrsnuti iz mrtvih, i da je ovo Mesija. Isus, kojega vam ja propovedam. ⁴ i neki od njih poverovaљe i pristaљe s Pavlom i sa Silom, tako i od bogobojaznih Grka veliko mnoљtvo, a i od prvih ћena ne malo. ⁵ Ali Judeji pozavideљe, uzeљe neke zle ljude s trga, sabraљe svetinu i uzbuniљe grad. Navaliљe na kuжu Jasonovu i htedoљe ih izvesti pred narod. ⁶ A kad ih ne naрoљe, povukoљe Jasona i neke od braжe pred stareљine gradske i vikahu: Ti koji bune ceo svet, doљli su i ovamo; ⁷ Jason ih je primio. Svi ovi rade protiv carskih zapovesti, jer govore da ima drugi car, Isus. ⁸ I razdraћiљe narod i stareљina gradske koje иuљe ovo; ⁹ i pustiљe ih tek kad su od Jasona i ostalih dobili jemstvo. ¹⁰ A braжa odmah noжu poslaљe Pavle i Varnavu u Veriju. Kad doрoљe onamo, uрoљe u sinagogu judejsku. ¹¹ Ovi behu plemenitiji od onih u Solunu; primiљe reи najusrdnije i svaki dan istraћivahu po pismu je li to tako. ¹² I tako mnogi od njih poverovaљe, a i od uglednih grиkih ћena i ljudi ne malo. ¹³ A kad solunski Judeji doznaљe da je Pavle u Veriji propovedao reи Boћju, doрoљe i onamo i podigoљe i uzbuniљe narod. ¹⁴ A braжa onda odmah poslaљe Pavla da ide u primorje; a Sila i Timotej ostaљe onde. ¹⁵ A pratioci Pavlovi dovedoљe ga do Atine, i sa zapoveљжu na Silu i Timoteja, da doрu k njemu љto brћe, otidoљe odande. ¹⁶ A kad ih Pavle иekaљe u Atini, razdraћi se duh njegov u njemu kad vide da je grad pun idola. ¹⁷ I propovedao je u sinagogi Judejima i bogobojaznima i na trgu svaki dan onima koji su se tu naљli. ¹⁸ A i neki od Epikuravaca i stoiиkih filozofa upustiљe se s njime u razgovor, i jedni govorahu: Љta hoжe ovaj brbljavac da kaћe? A drugi: Kao da propoveda tuрe bogove; jer je propovedao Isusa i uskrs. ¹⁹ Tada ga uzeљe, odvedoљe na areopag i rekoљe: Moћemo li doznati kakva je ta nova nauka koju ti kazujeљ? ²⁰ Jer neљto novo meжeљ u naљe uљi. Hoжemo, dakle, da znamo љta je to. ²¹ A svi Atinjani i stranci meрu njima imahu vremena samo za to da љto novo kaћu ili иuju. ²² Tada Pavle stade nasred areopaga i reиe: Atinjani, po svemu vidim da ste vrlo poboћni. ²³ Jer kad sam prolazio i motrio vaљe svetinje, naљao sam i ћrtvenik na kome beљe napisano: "Nepoznatome bogu". Љto, dakle, ne znajuжi poљtujete, to vam ja propovedam. ²⁴ Bog koji je stvorio svet i sve љto je na njemu, kao gospodar neba i zemlje, ne ћivi u rukotvorenim hramovima, ²⁵ niti prima sluћbe od ruku ljudskih, kao da bi mu trebalo љto, jer sam daje svima ћivot, disanje i sve. ²⁶ On je uиinio da od jednoga (иoveka postane) sav rod ljudski i da ћivi po svoj zemlji, postavio je odreрena vremena i meрe njihova stanovanja, ²⁷ da traћe Boga, ne bi li ga kako opipali i naљli, jer nije daleko ni od jednoga od nas: ²⁸ jer u njemu ћivimo, miиemo se i jesmo, kao љto su i neki od vaљih pesnika rekli: "Njegov smo porod". ²⁹ Kad smo, dakle, porod Boћji, ni treba da mislimo da je boћanstvo kao zlato ili srebro ili kamen, kao delo ljudske veљtine i misli. ³⁰ Bog, dakle, ne gleda na vremena neznanja, ali sad zapoveda ljudima da se svi svuda pokaju, ³¹ jer je postavio dan u koji жe po pravdi suditi svemu svetu, preko иoveka koga je za to odredio, a dokazao je to svima time љto ga je podigao iz mrtvih. ³² A kad иuљe uskrs iz mrtvih, jedni se rugahu, a drugi rekoљe: Иuжemo te opet o ovome. ³³ Tako Pavle otide od njih. ³⁴ A neki ljudi pristaљe uz njega i poverovaљe, meрu kojima beљe i Dionisije Areopagit, ћena po imenu Damara i drugi s njima.

Chapter 18

¹ Potom otide iz Atine i doрe u Korint. ² Tu naрe jednoga Judejina po imenu Akilu, rodom iz Ponta, koji je sa svojom ћenom Priskilom skoro doљao iz Italije, jer Klaudije beљe zapovedio da svi Judeji idu iz Rima. Doрe k njima, ³ i kako behu istoga zanata, osta kod njih i radili su (zajedno). Pravili su љatore. ⁴ Svake subote propovedao je u sinagogi i trudio se da zadobije Judeje i Grke. ⁵ A kad iz Makedonije doрoљe Sila i Timotej, Pavle je samo propovedao i dokazivao Judejima da je Isus Mesija. ⁶ A kad se oni protivljahu i huljahu, otrese haljine svoje i reиe im: Krv vaљa na vaљe glave! Ja sam иist i odsad idem k neznaboљcima. ⁷ I otide odande i doрe u kuжu nekoga bogobojaznog иoveka po imenu Titija Justa, иija kuжa beљe do sinagoge. ⁸ A Krisp, stareљina sinagoge, poverova u Gospoda sa svim domom svojim, a i mnogi Korinжani koji (ga) sluљahu, poverovaљe i krstiљe se. ⁹ A Gospod reиe Pavlu noжu u utvari: Ne boj se, nego govori i da ne uжutiљ; ¹⁰ jer sam ja s tobom, i niko se neжe usuditi da ti љto uиini, jer ja imam velik narod u ovome gradu. ¹¹ I osta onde godinu i љest meseci i uиaљe ih reиi Boћjoj. ¹² A kad Galion beљe prokonzul u Ahaji, napadoљe Judeji jednoduљno na Pavla i dovedoљe ga na sud ¹³ i rekoљe: Ovaj nagovara ljude da protiv zakona poљtuju Boga. ¹⁴ A kad Pavle htede da otvori usta, reиe Galion Judejima: Da je kakav prestup ili zlo delo, Judeji, ja bih vas po duћnosti sasluљao. ¹⁵ Ali, kad su prepiranja za reиi i imena i zakon vaљ, gledajte sami; ja sudija tome neжu da budem. ¹⁶ I otera ih od sudijske stolice. ¹⁷ Onda svi uhvatiљe Sostena, stareљinu sinagoge, i biљe ga pred sudom. A Galion niљta nije mario za to. ¹⁸ Pavle osta joљ pozadugo, pa se onda oprosti s braжom i otplovi u Siriju - a s njime i Priskila i Akila -, poљto je u Kenhreji oљiљao glavu; jer se beљe zavetovao. ¹⁹ Kad doрoљe u Efes, one ostavi onde, a sam uрe u sinagogu i propovedaљe Judejima. ²⁰ Oni ga moljahu da ostane duћe vremena, ali on ne htede, ²¹ nego se oprosti s njima i reиe: Ako bude volja Boћja vratiжu se opet k vama. I otide iz Efesa. ²² Kad doрe u Kesariju, otide gore, pozdravi se s crkvom, pa siрe u Antiohiju. ²³ Ovde osta neko vreme, pa onda otide i proрe redom galatijsku zemlju i Frigiju, utvrрujuжi sve uиenike. ²⁴ A doрe u Efes jedan Judejin po imenu Apolos, rodom iz Aleksandrije, иovek reиit i silan u pismima. ²⁵ Bio je pouиen u nauci Gospodnjoj, govorio je vatreno i uиio je pravo o Isusu, ali je znao samo krљtenje Jovanovo. ²⁶ Ovaj poиe slobodno propovedati u sinagogi. A kad ga иuљe Priskila i Akila, uzeљe ga k sebi i joљ mu bolje protumaиiљe nauku Boћju. ²⁷ A kad htede da ide u Ahaju, napisaљe braжa uиenicima i umoliљe ih da ga prime. Doљavљi onamo, pomoћe mnogo onima koji su poverovali blagodaжu; ²⁸ jer je silno nadvlaрivao Judeje, javno dokazujuжi iz pisma da je Isus Mesija.

Chapter 19

¹ A kad Apolos beљe u Korintu, Pavle proрe gornje zemlje i doрe u Efes. Tu naрe neke uиenike ² i reиe im: Jeste li primili Duha svetoga kad ste poverovali? A oni mu rekoљe: Nismo ni иuli da ima duh sveti. ³ A on reиe: kakvim ste se, dakle, krљtenjem krstili? A oni rekoљe: Jovanovim krљtenjem. ⁴ Tada Pavle reиe: Jovan je krstio krљtenjem pokajanja i govorio je narodu da veruje u onoga koji жe doжi za njim, t.j. u Isusa. ⁵ Kad to иuљe, krstiљe se u ime Gospoda Isusa. ⁶ I kad Pavle metnu ruke na njih, siрe Duh sveti na njih, i govorahu jezike i proricahu. ⁷ A beљe ljudi svega oko dvanaest. ⁸ I uрe u sinagogu i propovedaљe onde slobodno tri meseca, govoreжi im i trudeжi se da ih zadobije za carstvo Boћje. ⁹ A kad neki ostaљe uporni i neverni i ruћahu nauku pred narodom, odstupi od njih, odluиi uиenike i propovedaљe svaki dan u љkoli nekoga Tirana. ¹⁰ Ovo je bilo dve godine, tako da su svi koji su ћiveli u Aziji, i Judeji i Grci, иuli reи Gospodnju. ¹¹ A Bog je neobiиna иudesa иinio rukama Pavlovim, ¹² tako da su i njegove ubruљиiжe i kecelje nosili na bolesnike, ioni se isceljivahu od bolesti, i zli duhovi izlaћahu iz njih. ¹³ Tada poиeљe i neki od Judeja koji se skitahu i zaklinjahu рavole, spominjati ime Gospoda Isusa nad onima u kojima behu zli duhovi i rekoљe: Zaklinjem vas Isusom koga Pavle propoveda. ¹⁴ Sedam sinova jednog judejskog prvosveљtenika Skever иinjahu ovo. ¹⁵ A zli duh odgovori im: Isusa poznajem, i Pavla znam; ali ko ste vi? ¹⁶ I skoиi na njih иovek u kome beљe zli duh, nadvlada ih sve i savlada, tako da su goli i izranjeni utekli iz one kuжe. ¹⁷ Ovo doznadoљe svi Judeji i Grci koji ћivljahu u Efesu, i uрe strah u sve njih, i veliиaљe se ime Gospoda Isusa. ¹⁸ Mnogi od onih koji su verovali, dolaћahu, priznavahu grehe svoje i kazivahu dela svoja. ¹⁹ Mnogi od onih koji иarahu, sabraљe knjige svoje i spaliљe ih pred svima. Proraиunaљe i naрoљe da su vredile pedeset hiljada srebra. ²⁰ Tako je silno rasla i jaиala reи Gospodnja. ²¹ Posle ovoga namisli Pavle da proрe Makedoniju i Ahaju i da onda ide u Jerusalim. Reиe: Poљto budem tamo, moram i Rim videti. ²² I posla u Makedoniju dvojicu svojih pomoжnika, Timoteja i Erasta, a sam osta joљ neko vreme u Aziji. ²³ U to vreme podiћe se ne mala buna zbog nauke. ²⁴ Nekakav zlatar, po imenu Dimitrije, koji je pravio srebrne hramove Artemidine i (tako) majstorima davao ne malu zaradu, ²⁵ skupi ove i majstore drugih ovakvih stvari i reиe: Ljudi, vi znate da mi od ovoga posla ћivimo. ²⁶ Ali vidite i иujete da ovaj Pavle, govoreжi da to nisu bogovi љto se rukama ljudskim grade, nagovori i odvrati mnogi narod ne samo u Efesu nego gotovo po svoj Aziji. ²⁷ Ali ne preti samo ta opasnost da жe nam propasti ovaj zanat, nego se neжe mariti ni za hram velike boginje Artemide, i propaљжe veliиanstvo one koju sva Azija i sav svet poљtuje. ²⁸ A kad иuљe ovo, napuniљe se gneva i vikahu: Velika je Artemida efeska! ²⁹ I napuni se grad bune, i navaliљe jednoduљno u pozoriљte i odvukoљe i Makedonce Gaja i Aristarha, pratioce Pavlove. ³⁰ A kad Pavle htede da ide meрu narod, ne dadoљe mu uиenici. ³¹ A i neki od Aziarha, koji mu behu prijatelji, poslaљe k njemu i svetovahu ga da ne ide u pozoriљte. ³² Meрutim, jedni vikahu jedno, a drugi drugo; jer zbor beљe smuжen, i najviљe ih nije znalo zaљto su se skupili. ³³ Iz gomile dovedoљe Aleksandra koga su Judeji izgurali napred. Aleksandar mahnu rukom i htede se braniti pred narodom. ³⁴ Ali, kad ga poznaљe da je Judejin, povikaљe svi u glas i vikahu oko dva иasa: Velika je Artemida efeska! ³⁵ A kad pisar utiљa narod, reиe: Efesci, ko je taj иovek koji ne zna da je grad Efes иuvar hrama velike Artemide i njezina kipa koji je pao s neba? ³⁶ Kad, dakle, to niko ne moћe poreжi, valja vi da budete mirni i niљta naglo dane иinite. ³⁷ Dovedoste ove ljude koji niti su pokrali hram niti hule na naљu boginju. ³⁸ A Dimitrije i majstori koji su s njim, ako imaju kakvu tuћbu, ima dana kad se sudi i ima prokonzula; neka tuћe jedan drugoga. ³⁹ Ako li joљ љto traћite, reљiжe se u zakonitoj skupљtini. ⁴⁰ Jer nam preti opasnost da budemo tuћeni za danaљnju bunu, jer nema nijednoga uzroka kojim bismo se mogli opravdati za ovu bunu. I kad ovo reиe, raspusti narod koji se beљe skupio. ⁴¹ .

Chapter 20

¹ A kad se buna utiљala, dozva Pavle uиenike i svetova ih; oprosti se s njima i krenu na put u Makedoniju. ² Poљto proрe one krajeve i svetova ih mnogim reиima, doрe u Grиku. ³ Ovde je ostao tri meseca. Kako mu Judeji baљ onda kad je hteo da se odveze u Siriju, stadoљe raditi o glavi, odluиi da se vrati preko Makedonije. ⁴ Pratili su ga: Sopatar Pirov iz Verije, Aristarh i Sekund iz Soluna, Gaj i Derve i Timotej, Tihik i Trofim iz Azije. ⁵ Ovi otidoљe naped i иekahu nas u Troadi. ⁶ A mi se posle dana beskvasnih hlebova odvezosmo iz Filipa i za pet dana doрosmo k njima u Troadu, gde smo ostali sedam dana. ⁷ Kad smose u prvi dan nedelje sabrali da lomimo hleb, Pavle im je propovedao, i kako je sutradan hteo da poрe, protegao je govor do ponoжi. ⁸ A u gornjoj sobi gde se besmo sabrali, gorele su mnoge lampe. ⁹ Kako je Pavle duћe propovedao, jedan mladiж po imenu Evtih, koji je sedeo na prozoru, beљe tvrdo zaspao. Savladan od sna, pade dole s treжega kata i digoљe ga mrtva. ¹⁰ Tada Pavle siрe dole, pade na njega, zagrli ga i reиe. Ne bunite se, joљ je ћiv. ¹¹ Onda se (opet) pope gore, izlomi hleb i jede, i poљto im je do zore joљ mnogo govorio, otide. ¹² A mladiжa dovedoљe ћiva, i uteљiљe se vrlo. ¹³ A mi smo se ranije ukrcali u laрu i odvezli u As, da tu i Pavla uzmemo u laрu; tako je bio zapovedio, jer je sam peљice hteo da ide. ¹⁴ Kad smo se u Asu sastali, uzesmo ga u laрu i doрosmo u Mitilinu. ¹⁵ Odavde se sutradan odvezosmo i doрosmo prema Hiju, drugi dan preрosmo na Sam i sutradan doрosmo u Milit. ¹⁶ Pavle je, naime, bio odluиio da proрemo mimo Efes, da se ne bi zadrћao u Aziji; jer se ћurio da, ako mu bude moguжe, o Duhovima bude u Jerusalimu. ¹⁷ Iz Milita posla u Efes i dozva stareљine crkvene. ¹⁸ Kad doрoљe k njemu, reиe im: Vi znate kako sam kod vas proveo sve vreme, od prvoga dana kad doрoh u Aziju. ¹⁹ Sluћio sam Gospodu sa svakom poniznoљжu, sa suzama i napastima koje mi se dogodiљe od Judeja koji su mi radili o glavi. ²⁰ Niљta korisno nisam propustio da vam kaћem i da vas nauиim, javno i po kuжama. ²¹ Preklinjao sam i Judeje i Grke da se vrate Bogu i da veruju u Gospoda naљeg Isusa. ²² Sad me, evo, duh moj goni da idem u Jerusalim, i ne znam љta жe mi se o njemu dogoditi. ²³ Samo (to znam) da mi Duh sveti po svima gradovima svedoиi da me иekaju okovi i nevolje. ²⁴ Ali meni je moj ћivot niљta, samo da svrљim put svoj i sluћbu koju sam primio od Gospoda Isusa: da posvedoиim evanрelje o blagodati Boћjoj. ²⁵ I sad evo znam da viљe neжete videti moga lica svi vi kroz koje proрoh propovedajuжi carstvo. ²⁶ Zato vam svedoиim na danaљnji dan, da sam иist od krvi sviju. ²⁷ Jer ne propustih da vam javim svu volju Boћju. ²⁸ Pazite na sebe i na sve stado, u kome nas je Duh sveti postavio za episkope, da pasete crkvu Boћju, koju je stekao krvlju svojom. ²⁹ Ja znam da жe po mome odlasku meрu vas uжi grabljivi vuci koji neжe љtedeti stada. ³⁰ Izmeрu vas samih ustaжe ljudi koji жe govoriti naopako, da bi povukli uиenike za sobom. ³¹ Zato pazite i opominjite se da tri godine noж i dan ne prestajah sa suzama svetovati svakoga od vas. ³² I sad vas predajem Gospodu i reиi blagodati njegove, koja je kadra osnaћiti i dati nasledstvo meрu svima osveжenima. ³³ Srebra, zlata, ili ruha ni u jednoga ne zaiskah. ³⁴ Sami znate da potrebi mojoj i mojih drugova posluћiљe ove ruke moje. ³⁵ Svagda vam pokazah, da se tako valja truditi i pomagati nemoжnima, i seжati se reиi samoga Gospoda Isusa: "Blaћenije je davati nego li primati". ³⁶ I kad ovo reиe, kleиe na kolena svoja i pomoli se Bogu sa svima njima. ³⁷ I svi plakahu jako; zagrliљe Pavla i ljubljahu ga. ³⁸ Ћalosni behu najviљe zbog reиi koju je rekao, da viљe neжe videti lica njegova. I otpratiљe ga na laрu.

Chapter 21

¹ Kad se od njih otrgnusmo i odvezosmo, iduжi pravo, doрosmo na Kos, drugi dan na Rod i odande u Pataru. ² Tu naрosmo laрu koja je iљla u Finikiju, uрosmo u nju i odvezosmo se. ³ A kad nam se ukaza Kipar, ostavismo ga na levo, plovljasmo u Siriju i doрosmo u Tir, jer tu je trebalo istovariti laрu. ⁴ Naрosmo uиenike i ostasmo onde sedam dana. Ovi Pavlu govorahu Duhom da ne ide u Jerusalim. ⁵ A kad dani proрoљe, otidosmo odande i putovasmo dalje, a svi su nas ispratili, sa ћenama i decom, do iza grada. Na obali kleknusmo i pomolismo se Bogu, ⁶ oprostismo se jedan s drugim i uрosmo u laрu, a oni se vratiљe svojim kuжama. ⁷ Mi svrљismo plovljenje od Tira i doрosmo u Ptolomaidu; pozdravismo se s braжom i ostasmo kod njih jedan dan. ⁸ Sutrdan otputovasmo i doрosmo u Kesariju; uрosmo u kuжu Filipa evanрelista, koji je bio jedan od sedmorice, i ostasmo u njega. ⁹ ovaj je imao иetiri kжeri, devojke, koje su proricale. ¹⁰ Mi ostasmo onde viљe dana, i doрe iz Judeje jedan prorok po imenu Agav. ¹¹ On doрe k nama, uze Pavlov pojas, sveza svoje noge i ruke i reиe: Ovo veli Duh sveti: "Иoveka иiji je ovaj pojas, ovako жe svezati u Jerusalimu Judeji i predaжe ga u ruke neznaboћaca". ¹² Kad smo ovo иuli, molismo i mi i ondaљnji da ne ide gore u Jerusalim. ¹³ A Pavle odgovori: Љto plaиete i cepate mi srce? Ja sam za ime Gospoda Isusa gotov ne samo svezan biti, nego i umreti u Jerusalimu. ¹⁴ A kad ga ne mogosmo nagovoriti, smirismo se i rekosmo: Gospodnja volja neka bude! ¹⁵ Posle ovih dana spermismo se i odosmo gore u Jerusalim. ¹⁶ A poрoљe s nama i neki uиenici iz Kesarije i odvedoљe nas nekom Mnasonu sa Kipra, starom uиeniku, da budemo njegovi gosti. ¹⁷ Kad smo doљli u Jerusalim, primiљe nas braжa ljubazno. ¹⁸ Sutradan otide Pavle s nama Jakovu, a bile su onde i sve stareљine. ¹⁹ Pozdravi se s njima i stade redom priиati sve љto je Bog njegovom sluћbom uиinio meрu neznaboљcima. ²⁰ A kad ovi иuљe, slavljahu Boga i rekoљe mu: Vidiљ brate, koliko je hiljada Judeja koji veruju, i svi revnuju za zakon. ²¹ A za tebe su doznali da sve Judeje koji ћive meрu neznaboљcima, uиiљ otpadanju od Mojsija i govoriљ im da ne obrezuju dece svoje i da ne ћive po zakonu. ²² Љta жemo, dakle, sad? Svakako жe иuti da si doљao. ²³ Uиini, dakle, љto ti kaћemo: U nas ima иetiri иoveka koji su se zavetovali. ²⁴ Ove uzmi, oиisti se s njima i plati za njih da oљiљaju glave svoje. Tako жe svi doznati da ono љto su иuli za tebe, niљta nije, nego da i sam ћiviљ po zakonu. ²⁵ A za neznaboљce koji veruju, mi smo odluиili i napisali, da se иuvaju od ћrtava idolskih, od krvi, od udavljenoga i od bluda. ²⁶ Tada Pavle uze one ljude, oиisti se i otide s njima sutradan u hram; javi da su se navrљili dani oиiљжenja (i иekao je) dok nije prinesena ћrtva za svakoga od njih. ²⁷ A kad se veж skoro navrљilo sedam dana, videљe ga Judeji iz Azije u hramu, pobuniљe sav narod, metnuљe ruke na njega ²⁸ i vikahu: Izrailjci, pomagajte! Ovo je иovek koji svuda sve ljude uиi protiv naroda, zakona i ovoga mesta; pa je joљ i Grke uveo u hram i opoganio je ovo sveto mesto. ²⁹ Videli su, naime, pre toga s njim u gradu Trofima iz Efesa i mislili su da ga je Pavle uveo u hram. ³⁰ Sav se grad podiћe i navali narod sa svih strana; uhvatiљe Pavla i stadoљe ga vuжi napolje iz hrama. I odmah se zatvoriљe vrata. ³¹ A kad ga htedoљe ubiti, doрe glas zapovedniku od иete, da se sav Jerusalim pobunio. ³² Ovaj odmah uze vojnike i kapetane i otrиa dole na njih. A kad oni videљe zapovednika i vojnike, prestaљe biti Pavla. ³³ Tada zapovedih pristupi, uze ga i zapovedi da ga veћu dvama lancima. I pitaљe ko je i љta je uиinio. ³⁴ A u narodu jedni vikahu jedno, a drugi drugo. I kad od vike nije mogao da sazna istinu, zapovedi da ga odvedu u oko. ³⁵ A kad je bio na basamacima, morali su ga vojnici zbog navale naroda nositi. ³⁶ Jer je za njim iљao silan narod i vikao: Pogubi ga! ³⁷ A kad Pavla htedoљe da uvedu u oko, reиe zapovedniku: Smem li ti neљto reжi? A ovaj reиe: Zar znaљ grиki? ³⁸ Ti, dakle, nisi Egipжanin koji je pre ovih dana podigao bunu i izveo u pustinju 4000 sikarija? ³⁹ A Pavle reиe: Ja sam иovek Judejin, iz Tarsa, graрanin poznatoga grada u Kilikiji. Molim te dopusti mi da govorim narodu. ⁴⁰ A kad on dopusti, Pavle, stojeжi na basamacima, mahnu rukom na narod. I kad posta velika tiљina, progovori jevrejskim jezikom i reиe:

Chapter 22

¹ Braжo i oci, иujte sad moj odgovor vama! ² A kad иuљe da im jevrejskim jezikom progovori, joљ se veжma umiriљe. I reиe: ³ Ja sam Judejin. Rodio sam se u Tarsu kilikijskom, a odgajen sam u ovome gradu. Kod nogu Gamalilovih vaspitan sam taиno po otaиkom zakonu, bio sam revnitelj Boћji, kao љto ste svi vi i danas. ⁴ Ovu nauku gonio sam do same smrti: okivao sam i bacao u tamnicu i ljude i ћene, ⁵ kao љto mi moћe posvedoиiti i prvosveљtenik i sve stareљine. Od njih sam i dobio poslanice na braжu u Damasku i iљao sam (onamo), da i one koji su onde bili, svezane dovedem u Jerusalim, da se kazne. ⁶ A kad iрah i pribliћih se Damasku, oko podne me ujedanput obasja velika svetlost s neba. ⁷ Padoh na zemlju i иuh glas gde mi govori: "Savle, Savle, zaљto me goniљ?" ⁸ A ja odgovorih: "Ko si, Gospode?" A on mi reиe: "Ja sam Isus Nazareжanin, koga ti goniљ". ⁹ Moji pratioci videli su svetlost, ali glasa koji mi je govorio, nisu иuli. ¹⁰ I rekoh: "Љta da иinim, Gospode?" A Gospod mi reиe: "Ustani, idi u Damask, i tamo жe ti se kazati za sve љto ti je nareрeno da иiniљ". ¹¹ A kako sam od one silne svetlosti obnevideo, voрahu me moji pratioci za ruku i (tako) doрoh u Damask. ¹² A neki Ananija, иovek poboћan po zakonu, na dobru, glasu kod svih tamoљnjih Judeja, ¹³ doрe k meni, pristupi mi i reиe. "Savle brate, pogledaj!" I ja u taj иas pogledah na njega. ¹⁴ A on reиe: "Bog otaca naљih izabra te da poznaљ volju njegovu, da vidiљ pravednika i da иujeљ glas iz usta njegovih, ¹⁵ jer жeљ mu biti svedok pred svima ljudima za to љto si video i иuo. ¹⁶ I sad, љto oklevaљ? Ustani, krsti se, prizovi ime njegovo i operi se od greha svojih!" ¹⁷ A kad se vratih u Jerusalim i moljah se Bogu u hramu, doрoh izvali sebe ¹⁸ i videh ga gde mi govori: "Poћuri i idi brzo iz Jerusalima, jer neжe primiti svedoиanstva tvoga za mene". ¹⁹ A ja rekoh: "Ali, Gospode, oni znaju da sam ja bacao u tamnice i bio po sinagogama ove koji veruju u tebe. ²⁰ A kad se prolevala krv Stefana, svedoka tvoga, i ja stajah onde, odobravah i иuvah haljine onih koji ga ubijahu". ²¹ I reиe mi: "Idi, jer жu te ja poslati daleko meрu neznaboљce". ²² A oni ga do ove reиi sluљahu, pa onda podigoљe glas svoj i vikahu: Uzmi sa zemlje ovoga! Jer ne treba da ћivi. ²³ A kad oni vikahu, zbacivahu haljine svoje i bacahu prah u vazduh, ²⁴ naredi zapovednik da ga odvedu u oko i reиe da ga bojem ispitaju, da bi doznao zaљto su tako vikali na njega. ²⁵ A kad ga optuћiљe da ga љibaju, reиe Pavle kapetanu koji je stajao onde: Zar vi smete љibati Rimljanina, i joљ bez suda? ²⁶ A kad kapetan иu ovo, pristupi zapovedniku i kaza mu: Љta hoжeљ da иiniљ? Ovaj иovek je Rimljanin! ²⁷ Tada zapovednik pristupi i reиe mu: Kaћi mi, jesi li ti Rimljanin? A on reиe: Da. ²⁸ A zapovednik odgovori: Ja sam ovo graрanstvo za mnogo novaca kupio. A Pavle reиe: A ja sam se i rodio s njime. ²⁹ I odmah odstupiљe od njega oni koji su hteli da ga ispitaju. A i zapovednik se uplaљio kad je иuo da je Rimljanin, a beљe ga svezao. ³⁰ Sutradan htede doznati istinu, zaљto ga tuћe Judeji, pa ga pusti iz okova, i zapovedi da doрu prvosveљtenici i sav sinedrion, svede Pavla i postavi ga pred njih.

Chapter 23

¹ A Pavle pogleda na sinedrion i reиe: Braжo, ja sam sa potpuno иistom saveљжu ћiveo pred Bogom do ovoga dana. ² A prvosveљtenik Ananija zapovedi onima љto stajahu kod njega, da ga biju po ustima. ³ Tada mu Pavle reиe: Tebe жe biti Bog, zide okreиeni! Sediљ ovde da mi sudiљ po zakonu, a protiv zakona zapovedaљ da me biju? ⁴ A oni љto stajahu naokolo, rekoљe: Zar ruћiљ prvosveљtenika Boћjeg? ⁵ A Pavle reиe: Ne znadoh, braжo, da je prvosveљtenik. Jer stoji napisano: "Ne ruћi stareљinu naroda svoga!" ⁶ A kad Pavle vide da je jedan deo sadukeja a drugi fariseja, povika u sinedrionu: Braжo, ja sam farisej, farisejsko dete! Za nadu i uskrs iz mrtvih doveden sam na sud. ⁷ A kad on ovo reиe, postade raspra meрu farisejima i sadukejima, i podeli se narod. ⁸ Jer sadukeji govore da nema uskrsa, ni anрela, ni duhova, a fariseji prizivaju sve ovo. ⁹ Podiћe se velika vika, i ustadoљe neki knjiћevnici od stranke farisejske, prepirahu se i govorahu: Ne nalazimo nikakvo zlo na ovome иoveku. Da mu nije anрeo ili duh govorio? ¹⁰ A kad doрe do velike svaрe, zapovednik se poboja da Pavla ne raskinu; i zapovedi vojnicima da siрu dole, da ga otmu od njih i odvedu u oko. ¹¹ Onu noж stade pred njega Gospod i reиe: Ne boj se! Kao љtosi svedoиio za mene u Jerusalimu, tako ti valja svedoиiti i u Rimu. ¹² A kad svanu, Judeji se sabraљe i zakleљe se da neжe ni jesti ni piti dok ne ubiju Pavla. ¹³ A beљe ih viљe od иetrdeset koji ovu zakletvu uиiniљe. ¹⁴ Ovi pristupiљe prvosveљtenicima i stareљinama i rekoљe: Zakletvom se zaklesmo da neжemo niљta okusiti dok ne ubijemo Pavla. ¹⁵ Sad, dakle, vi sa sinedrionom kaћite zapovedniku da ga svede k vama; kao da biste hteli njegovu stvar bolje ispitati. A mi smo gotovi da ga ubijemo pre nego љto se pribliћi. ¹⁶ Za ovu zasedu иu sin sestre Pavlove, pa doрe, uрe u oko i kaza Pavlu. ¹⁷ A Pavle dozva jednog od kapetana i reиe: Ovoga mladiжa odvedi zapovedniku, jer ima neљto da mu kaћe. ¹⁸ Ovaj ga uze, odvede zapovedniku i reиe: Suћanj Pavle dozva me i zamoli da ovog mladiжa dovedem k tebi, ima neљto da ti kaћe. ¹⁹ A zapovednik ga uze za ruku, ode s njim nasamo i pitaљe ga: Љta je to љto imaљ da mi kaћeљ? ²⁰ A on reиe: Judeji su se dogovorili da te zamole da sutra svedeљ Pavla u sinedrion, kao da bi hteo njegovu stvar bolje da ispitaљ. ²¹ Ali ih ti nemoj posluљati. Jer ga иekaju viљe od иetrdeset njihovih ljudi, koji su se zakleli da neжe ni jesti ni piti dok ga ne ubiju. Sad su gotovi i иekaju tvoje obeжanje. ²² Tada zapovednik otpusti mladiжa, poљto mu je zapovedio bio: Nikome ne kazuj da si mi ovo javio! ²³ I dozva dvojicu od kapetana i reиe: Od treжega иasa noжi spremite dvesta vojnika da idu do Kesarije, sedamdeset konjanika i dvesta strelaca. ²⁴ I konje pripravite da posade na njih Pavla i sreжno ga odvedu prokuratoru Feliksu. ²⁵ I napisa ovako pismo: ²⁶ Klaudije Lisija pozdravlja silnoga prokuratora Feliksa. ²⁷ Ovoga иoveka uhvatiљe Judeji i htedoљe ga ubiti; ja doрoh s vojncima i oteh ga, jer sam doznao da je Rimljanin. ²⁸ Ћeleжi doznati uzrok za koji ga krive, svedoh ga u njihov sinedrion. ²⁹ Tada naрoh da ga krive za pitanja njihova zakona, a da nema nikakve krivice koja zasluћuje smrt ili okove. ³⁰ Ali, kad mi javiљe da se radi o glavi ovoga иoveka, odmah ga poslah k tebi, a zapovedio sam i tuћiteljima da ga pred tobom optuћe. ³¹ A vojnici onda, po zapovesti, uzeљe Pavla i odvedoљe ga noжu u Antipatridu. ³² Sutradan ostaviљe konjanike da idu s njim, a oni se vratiљe u oko. ³³ Ovi doрoљe u Kesariju, predaљe pismo prokuratoru i izvedoљe i Pavla pred njega. ³⁴ Kad je proиitao pismo, zapita iz koje je provincije, i kad dozna da je iz Kilikije, ³⁵ reиe: Sasluљaжu te kad doрu i tvoji tuћitelji. I zapovedi da ga иuvaju u dvoru Irodovu.

Chapter 24

¹ Posle pet dana siрe prvosveљtenik Ananija s nekoliko stareљina i s nekim advokatom Tertulom i tuћiљe Pavla prokuratoru. ² Kad ga dozvaљe, poиe Tertul tuћiti ga: Da pod tobom ћivimo u velikom miru i da je tvojom brigom ovome narodu bolje, ³ to mi, silni Felikse, priznajemo uvek i svagde sa svakom zahvalnoљжu. ⁴ Ali da ti mnogo ne dosaрujem, molim te, sasluљaj nas ukratko po svojoj dobroti. ⁵ Naрosmo, naime, da je ovaj иovek kuga, da podiћe bune protiv svih Judeja po svemu svetu, i da je kolovoрa sekti nazarenskoj. ⁶ Pokuљao je иak da i hram opogani, i zato smo ga uhvatili. ⁷ ... ⁸ Od njega moћeљ, ako ga ispitaљ, i sam doznati za sve ovo za љto ga mi tuћimo. ⁹ A i Judeji ga napadoљe, govoreжi da je tako. ¹⁰ A kad mu prokurator namaћe da govori, Pavle odgovori: Znajuжi da si tiod mnogo godina sudija ovome narodu, slobodno odgovaram za sebe. ¹¹ Ti moћeљ doznati da nema viљe od dvanaest dana kako sam otiљao u Jerusalim da se (tamo) pomolim Bogu. ¹² I niti me u hramu, niti po sinagogama, niti u gradu naрoљe da se s kim prepirem ili da bunim narod. ¹³ I ne mogu ti dokazati to za љto me sada tuћe. ¹⁴ A ovo ti priznajem, da po nauci koju oni nazivaju sektom, Bogu otaиkome sluћim tako, da verujem sve љto je napisano u zakonu i u prorocima ¹⁵ i da imam nadu na Boga, koju imaju i sami ovi, da жe biti uskrs pravednika i greљnika. ¹⁶ Zato se i sam trudim da imam иistu savest svagda i pred Bogom i pred ljudima. ¹⁷ Posle viљe godina doљao sam da svome narodu donesem milostinju i da prinesem ћrtve. ¹⁸ Kod ovih me naрoљe u hramu, oиiљжena, ali bez naroda i vike, ¹⁹ neki Judeji iz Azije, koji su trebali doжi pred tebe i tuћiti me, ako imaju љto na mene. ²⁰ Ili ovi sami neka kaћu kakvu su krivicu naљli na meni kad sam stajao pred sinedrionom, ²¹ osim za ovu jednu reи koju glasovito rekoh stojeжi meрu njima: Za uskrs mrtvih sudite mi vi danas! ²² Tada Feliks odgodi njihovu stvar, jer je dobro znao nauku, i reиe: Kad doрe zapovednik Lisija, reљiжu vaљu stvar. ²³ A kapetanu zapovedi da ga иuvaju, ali da mu se olakљa i da se nikome od njegovih ne zabranjuje da ga posluћuje. ²⁴ Posle nekoliko dana doрe Feliks sa Drusilom, ћenom svojom, koja je bila Judejka; dozva Pavla i sluљao je njegov govor o veri u Isusa Hrista. ²⁵ A kad on poиe govoriti o pravednosti, иistoti, i o buduжem sudu, uplaљi se Feliks i reиe: Zasad idi; a kad uzimam kad, dozvaжu te. ²⁶ Uz to se nadao da жe mu Pavle dati novca. Zato ga je i иeљжe dozivao i razgovarao se s njim. ²⁷ A kad se navrљiљe dve godine, izmeni Feliksa Porcije Fest. A Feliks, hoteжi Judejima uиiniti na volju, ostavi Pavla u suћanjstvu.

Chapter 25

¹ A kad Fest doрe u provinciju, posle tri dana ode iz Kesarije gore u Jeruslim. ² A prvosveљtenici i prvaci judejski tuћiљe mu Pavla i moljahu ga, ³ iљtuжi milosti protiv njega, da ga poљalje u Jeruslaim, jer su spremali zasedu da ga ubiju. ⁴ A Fest odgovori da se Pavle иuva u Kesariji, a i sam жe skoro onamo da ide. ⁵ Vaљi prvaci, reиe, neka siрu sa mnom i, ako ima kakva krivica na tom иoveku, neka ga tuћe. ⁶ Kod njih je bio ne viљe od osam ili deset dana, pa onda siрe u Kesariju. Sutradan sede na sudisku stolicu i zapovedi da dovedu Pavla. ⁷ Kad ga dovedoљe, opkoliљe ga Judeji koji behu doљli iz Jerusalima, i iznoљahu mnoge i teљke krivice, koje nisu mogli dokazati. ⁸ A Pavle se branio: Niti zakonu judejskom, niti hramu, niti caru љto zgreљih. ⁹ Ali Fest, hoteжi Judejima uиiniti na volju, odgovori Pavlu i reиe: Hoжeљ li da ideљ gore u Jerusalim i onde da ti sudim za ovo? ¹⁰ A Pavle reиe: Ja stojim pred sudom carevim, ovde treba da mi se sudi. Judejima niљta nisam skrivio, kao љto i ti vrlo dobro znaљ. ¹¹ Ako sam kriv i ako sam uиinio љto zasluћuje smrt, ne marim da umrem; a ako niљta ne stoji za љto me ovi tuћe, niko me ne moћe njima predati. Caru idem! ¹² Tada Fest progovori sa savetnicima i odgovori: Caru si rekao da hoжeљ, caru жeљ poжi! ¹³ Posle nekoliko dana doрoљe u Kesariju car Agripa i Vernikija, da pozdrave Festa. ¹⁴ Kako su onde ostali viљe dana, kaza Fest caru za Pavla i reиe: Feliks je ostavio jednoga suћnja ¹⁵ koga su prvosveљtenici i stareљine judejske, kad sam bio u Jerusalimu, tuћile i molile me da ga osudim. ¹⁶ Ja im odgovorih da nije obiиaj u Rimljana da se jedan иovek preda pre nego љto se optuћeni suoиi s tuћiteljima i ne da mu se prilika da odgovori na tuћbu. ¹⁷ A kad se oni ovde sastaљe, nikakvoga odlaganja ne uиinih, nego sutradan sedoh na sudisku stolicu i zapovedih da dovedu иoveka. ¹⁸ Ali tuћitelji koji stajahu oko njega, ne iznesoљe nijedne krivice za zla dela na koja ja pomiљljah, ¹⁹ nego imahu s njim nekakva pitanja o svojoj veri i o nekom Isusu koji je umro, a za koga je Pavle govorio da je ћiv. ²⁰ Ne razumevajuжi ova pitanja, rekoh, bi li hteo iжi u Jerusalim i onde da mu se sudi za ovo. ²¹ A kad Pavle apelova da ga иuvamo do suda svetoga cara, zapovedih da ga иuvaju dok ga ne poљljem caru. ²² A Agripa reиe Festu: I ja bih da иujem toga иoveka. Sutra жeљ ga, reиe, иuti. ²³ Sutradan doрoљe Agripa i Vernikija s velikim sjajem i sa zapovednicima i prvim ljudima onoga grada uрoљe u sudnicu. I kad Fest zapovedi, dovedoљe Pavla. ²⁴ Tada reиe Fest: Agripa care i svi vi koji ste ovde s nama, vidite иoveka zbog koga je sav judejski narod i u Jeruslimu i ovde navalio na mene, viиuжi da on ne treba viљe da ћivi. ²⁵ Ali ja naрoh da on nije uиinio niљta љto zasluћuje smrt. No, kako je sam rekao da hoжe da ide svetlome caru, odluиih da ga poљljem (onamo). ²⁶ Ali nemam niљta sigurnoga da napiљem za njega gospodaru. Zato ga dovedoh pred vas, a osobito pred tebe, Agripa care, da bih posle ispitivanja imao љta pisati. ²⁷ Jer mi se иini ludo suћnja poslati, a krivice njegove na javiti.

Chapter 26

¹ A Agripa reиe Pavlu: Dopuљta ti se da govoriљ za sebe. Onda Pavle pruћi ru ku i poиe se braniti: ² Za sreжu svoju drћim, care Agripa, љto se danas pred tobom branim od svega za љto me krive Judeji, ³ a naroиito zato љto ti znaљ sve judejske zakone i prepiranja. Zato te molim da me strpljivo sasluљaљ. ⁴ Kako sam ja od mladosti, od poиetka, ћiveo u svome narodu i u Jerusalimu, to znaju svi Judeji, ⁵ koji me znaju otpre, ako samo hoжe da posvedoиe da sam kao farisej ћiveo po najstroћijoj sekti naљe vere. ⁶ I sad stojim pred sudom za nadu na obeжanje љto ga Bog obreиe ocevima naљim, ⁷ do kojega naљih dvanaest plemena misle doжi sluћeжi Bogu neprestano noж i dan. Za ovu nadu optuћen sam, care, od Judeja! ⁸ Zaљto vi mislite da se ne moћe verovati da Bog podiћe mrtve? ⁹ Ja sam nekad zaista mislio da mi valja mnoga zla иiniti protiv imena Isusa Nazareжanina. ¹⁰ To sam u Jerusalimu i uиinio. Dobivљi vlast od prvosveљtenika, ja sam mnoge od svetih zatvorio u tamnicu, i odobravao sam kad su ih ubijali. ¹¹ Иesto sam ih po svima sinagogama kaћnjavao i terao da hule, mrzio sam na njih odviљe i gonio sam ih иak do tuрih gradova. ¹² Kad sam za to, s vlaљжu i zapoveљжu od prvosveљtenika, iљao u Damask, ¹³ u podne, care, videh na putu s neba svetlost veжu od sijanja sunиanoga, koja obasja mene i moje pratioce. ¹⁴ I kad mi svi padosmo na zemlju, иuh glas gde mi govori jevrejskim jezikom: "Savle, Savle, zaљto me goniљ? Teљko ti je protivu bodila ritati se!" ¹⁵ A ja rekoh: "Ko si, Gospode?" A Gospod reиe: "Ja sam Isus koga ti goniљ. ¹⁶ Nego ustani i stani na noge svoje! Jer ti se za to javih, da te uиinim slugom i svedokom za to kako si me video i kako жu ti se (joљ) pokazati. ¹⁷ Izbaviжu te od naroda (tvoga) i od neznaboћaca, kojima te љaljem, ¹⁸ da im otvoriљ oиi, da se obrate od tame k svetlosti i od vlasti sotone k Bogu, da prime oproљtenje greha i deo meрu onima koji su osveжeni verom u mene". ¹⁹ Zato, care Agripa, ne bih nepokoran nebeskoj utvari, ²⁰ nego prvo onima u Damasku, pa u Jerusalimu, po svoj Judeji i neznaboљcima propovedah da se pokaju, da se obrate k Bogu i da иine dela dostojna pokajanja. ²¹ Za to su me Judeji uhvatili u hramu i hteli da me ubiju. ²² Ali Boћjom pomoжu stojim do ovoga dana i svedoиim malom i velikom, ne kazujuжi niљta drugo osim љto su proroci i Mojsije kazali da жe biti: ²³ da жe Mesija postradati, da жe prvi ustati iz mrtvih i propovedati svetlost (naљem) narodu i neznaboљcima. ²⁴ A kad se on ovako branio, viknu Fest: Ti si lud, Pavle! Od mnogog znanja si poludeo! ²⁵ A Pavle reиe: Nisam ja lud, silni Feste, nego govorim istinite i pametne reиi. ²⁶ Zna za ovo (i) car, kome slobodno govorim. Jer ne verujem da mu je љto od ovoga nepoznato, jer se ovo nije dogodilo u uglu. ²⁷ Verujeљ li, care Agripa, prorocima? Znam da verujeљ. ²⁸ A Agripa reиe Pavlu: Joљ malo pa жeљ me nagovoriti da budem hriљжanin. ²⁹ A Pavle reиe: Molio bih Boga da bi, pre ili posle, ne samo ti nego i svi koji me sluљaju danas, bili takovi kao љto sam ja, osim ovih okova. ³⁰ Tada usta car, prokurator, Verinikija i koji su sedeli s njima, ³¹ otidoљe i razgovarahu se meрu sobom govoreжi: Ovaj иovek nije uиinio niљta љto zasluћuje smrt ili okove. ³² A Agripa reиe Festu: Ovaj je иovek mogao biti puљten da nije rekao da hoжe k caru.

Chapter 27

¹ A kad bi odreрeno da idemo u Italiju, predaљe Pavla i druge neke suћnje kapetanu carske иete, po imenu Juliju. ² Uрosmo u laрu adramitsku, koja je imala ploviti u aziska mesta, i otiskosmo se; a bio je s nama Makedonac Aristarh iz Soluna. ³ Drugi dan doрosmo u Sidon, i Julije, koji je s Pavlom lepo postupao, dopusti mu da ode do svojih prijatelja i da se ovi postaraju za njega. ⁴ Kad se odande odvezosmo, zbog protivnog vetra plovismo pored Kipra. ⁵ Preplovismo puиinu kilikisku i pamfilisku i doрosmo u Miru likisku. ⁶ Onde kapetan naрe jednu aleksandrisku laрu koja je plovila u Italiju i metnu nas u nju. ⁷ A kako smo mnogo dana sporo plovili i jedva doљli prema Knidu, jer nam nije dao vetar, kod Salmone plovismo pored Krita. ⁸ Jedva se vozeжi pored kraja, doрosmo na jedno mesto koje se zove Dobra pristaniљta, blizu koga beљe grad Laseja. ⁹ Kako je veж bilo proљlo mnogo vremena, a i plovljenje veж nije bilo sigurno, jer je veж i post bio proљao, svetovaљe Pavle ¹⁰ i reиe im: Ljudi, vidim da жe plovljenje biti s mukom i velikom љtetom ne samo tovara i laрe, nego i naљeg ћivota. ¹¹ Ali je kapetan viљe verovao krmaru i gospodaru od laрe nego li Pavlovim reиima. ¹² Kako pristaniљte nije bilo zgodno za zimovanje, veжina je svetovala da se odvezu odande, ne bi li kako mogli doжi do Finiksa i onde da zimuju. To je pristaniљte kritsko, otvoreno prema jugozapadu i severozapadu. ¹³ I kad dunu jug, miљljahu da mogu izvrљiti svoju nameru, digoљe sidra i plovljahu pokraj Krita. ¹⁴ Ali posle kratkog vremena zahvati laрu buran vetar koji se zove severoistoиnjak. ¹⁵ Kad ponese laрu i ova se ne mogaљe protiviti vetru, predadosmo se vetru i nosio nas je. ¹⁶ A kad proрosmo mimo jedno malo ostrvo koje se zove Klauda, jedva se mogosmo doиepati иamca. ¹⁷ Digoљe ga gore, upotrebiљe podupiraиe i vezaљe laрu uћetom. Bojeжi se da ne doрu u Sirtu, spustiљe spravu i tako su dalje plovili. ¹⁸ Ali kako nam je bura veoma dosaрivala, sutradan izbaciљe tovare, ¹⁹ a u treжi dan svojim rukama izbaciљe sprave laрarske. ²⁰ Kako se viљe dana ne pokazaљe ni sunce ni zvezde, a bura je bila velika, to smo najposle izgubili svaku nadu da жemo se spasti. ²¹ Kako se zadugo nije jelo, doрe Pavle meрu njih i reиe: Trebali ste me, ljudi, posluљati i ne otiskivati se od krita, pa imati ove muke i љtete. ²² A sad vas molim da budete dobre volje; jer nijedna duљa od vas neжe propasti, samo laрa. ²³ Jer ove noжi stade preda me anрeo Boga kojega sam ja i kome sluћim ²⁴ i reиe: "Ne boj se, Pavle! Ti moraљ doжi pred cara. I, evo, poklonio ti je Bog sve koji se voze s tobom". ²⁵ Zato, ljudi, ne bojte se! Ja verujem Bogu da жe tako biti kao љto mi je reиeno. ²⁶ Ali valja nam doжi na jedno ostrvo. ²⁷ A kad doрe иetrnaesta noж i mi plovljasmo po Adriji, u pomoжi opaziљe laрari da se pribliћuju nekakvoj zemlji. ²⁸ Izmeriљe dubinu i naрoљe dvadeset hvati; i proљavљi malo, opet izmeriљe, i naрoљe petnaest hvati. ²⁹ Bojeжi se da ne naiрemo gde na prudovita mesta, sa straћnjega kraja laрe baciљe иetiri sidra i ћeljahu da svane. ³⁰ A kad laрari pokuљaљe da pobegnu iz laрe i spustiљe иamac u more, izgovarajuжi se kao da hoжe s prednjega kraja da spuste sidra, ³¹ reиe Pavle kapetanu i vojnicima: Ako ovi ne ostanu u laрi, vi se ne moћete spasti. ³² Tada vojnici odrezaљe uћa na иamcu i pustiљe ga te pade (u more). ³³ A u svanuжe moljaљe Pavle sve da jedu i reиe: Иetrnaesti je dan danas kako иekate i bez hrane ostaste, i niљta ne okusiste. ³⁴ Zato vas molim da jedete: jer je to za vaљe spasenje. Nijednome od vas dlaka s glave neжe otpasti. ³⁵ To reиe, uze hleb, zahvali Bogu pred svima, izlomi ga i stade jesti. ³⁶ Tada se svi razveseliљe, pa i jedoљe. ³⁷ A beљe nas u laрi duљa svega 276. ³⁸ Kad se nasitiљe jela, oblakљaљe laрu izbacivљi pљenicu u more. ³⁹ A kad svanu, ne poznaљe zemlje; ali ugledaљe nekakav zaliv s obalom na koju su, ako bude moguжe, hteli da nateraju laрu. ⁴⁰ Odreљiљe sidra i pustiљe ih u more, pa odreљiљe i uћa na krmama, namestiљe prednje jedro prema vetru i iрahu prema obali. ⁴¹ A kad naiрoљe na prud, nasede laрa: prednji deo nasadi se i nije se mogao pomaknuti, a straћnji se deo razbi od sile (valova). ⁴² A vojnici se dogovoriљe da pobiju suћnje, da ne bi koji isplivao i utekao. ⁴³ Ali kapetan htede da saиuva Pavla, i zabrani njihovu nameru: zapovedi onima koji su znali plivati, da prvi skoиe u vodu i iziрu na zemlju, ⁴⁴ a ostali (iziрoљe), jedni na daskama, a drugi na иemu od laрe. I tako iziрoљe svi ћivi na zemlju.

Chapter 28

¹ I kad se spasosmo, doznadosmo da se ostrvo zove Melita. ² A varvari nam иinjahu ne obiиnu ljubav: naloћiљe vatru i zbog kiљe koja je padala i zbog zime primiљe nas sve. ³ A kad Pavle skupi gomilu granja i metnu na vatru, iziрe zmija od vruжine i skoиi mu na ruku. ⁴ A kad varvari videљe ћivotinju gde visi o ruci njegovoj, govorahu jedan drugome: Jamaиno je ovaj иovek ubica, koji se izbavio od mora, ali mu pravda ne da da ћivi. ⁵ A on otrese ћivotinju u vatru i ne bi mu niљta zlo. ⁶ A oni иekahu da on oteиe ili ujedanput da padne mrtav. Kad posle dugog иekanja videљe da mu niљta zlo ne bi, promeniљe svoje miљljenje i govorahu da je on Bog. ⁷ A u onome kraju beљe imanje poglavara od ostrva po imenu Publija. Ovaj nas primi i ugosti ljubazno tri dana. ⁸ A dogodi se da otac Publijev leћaљe od groznice i od srdobolje; Pavle uрe k njemu, pomoli se Bogu, metnu ruke svoje na njega i izleиi ga. ⁹ A kad to bi, dolaћahu i drugi koji behu bolesni na ostrvu i isceljivahu se. ¹⁰ Poљtovahu nas mnogim иasima, i kad poрosmo, dadoљe nam љto nam je trebalo. ¹¹ Posle tri meseca odvezosmo se na laрi aleksandrijskoj, koja je prezimila na ostrvu i na kojoj behu napisani Dioskuri. ¹² Doplovismo u Sirakuzu i ostasmo onde tri dana. ¹³ Odande, drћeжi se obale, doрosmo u Regium. Kad posle jednog dana dunu jug, doрosmo drugi dan u Puteole. ¹⁴ Onde naрosmo braжu, koja nas zamoliљe da ostanemo kod njih sedam dana. I tako doрosmo u Rim. ¹⁵ Odande nam braжa, kad иuљe za nas, iziрoљe u susret do Apijeva trga i Tri krиme. Kad ih Pavle vide, zahvali Bogu i oslobodi se. ¹⁶ A kad doрosmo u Rim, Pavlu se dopusti da ћivi zasebno, s vojnikom koji ga je иuvao. ¹⁷ Posle tri dana sazva on stareљine judejske, i kad se oni skupiљe, govoraљe im: Iako, braжo, ne uиinih niљta protivno narodu ili zakonima otaиkim, iz Jerusalima me ipak kao suћnja predaљe u ruke Rimljanima. ¹⁸ Ovi me posle ispitivanja htedoљe pustiti, jer se ne naрe na meni nikakva smrtna krivica. ¹⁹ Ali, kako su se Judeji ovome protivili, natera me nevolja da se iљtem pred cara, (ali) ne kao da bih imao љto tuћiti svoj narod. ²⁰ Zato vas zamolih da se vidimo i da se razgovorimo; jer za nadu Izrailjevu okovan sam u ovo gvoћрe. ²¹ A oni mu rekoљe: Mi niti primismo pisma za tebe iz Judeje, niti doрe ko od braжe da javi ili da kaћe љto zlo za tebe. ²² Ali ћelimo da иujemo od tebe љta misliљ. Jer nam je poznato za ovu sektu da joj se svuda nasuprot govori. ²³ I odrediљe mu dan i joљ ih viљe doрe k njemu u stan. Ovima je kazivao i svedoиio carstvo Boћje i trudio se da ih zadobije za Isusa (dokazima) iz zakona Mojsijeva i iz proroka, od jutra do mraka. ²⁴ I jedni verovahu njegovim reиima, a drugi ne verovahu. ²⁵ Buduжi nesloћni meрu sobom, otidoљe, a Pavle reиe samo jednu reи: Dobro kaza Duh sveti preko proroka Isaije ocevima vaљim: ²⁶ "Idi narodu ovome i kaћi: Иuжete, i neжete razumeti, gledaжete, i neжete videti; ²⁷ jer je odrvenilo srce ovoga naroda, uљima teљko иuju i oиi su svoje zatvorili, da kako ne vide oиima, ne иuju uљima, ne razumeju srcem i obrate se, i izleиim ih". ²⁸ Da znate, dakle, da se neznaboљcima posla ovo spasenje Boћje: i oni жe иuti. ²⁹ ... ³⁰ I ostade pune dve godine u svome stanu љto ga beљe uzeo i doиekivao je sve koji su mu dolazili. ³¹ Propovedao je carstvo Boћje i uиio je o Gospodu Isusu Hristu sasvim slobodno i bez smetnje.