LUK

Chapter 1

¹ Kako su (veж) mnogi pokuљali da opiљu dogaрaje koji su se zbili meрu nama, ² kao љto nam ih predaљe prvi samovici i sluge reиi, ³ namislih i ja, poљto sam sve dobro ispitao od poиetka, da ti to, silni Teofile, po redu napiљem, ⁴ da vidiљ da su istinite reиi љto si ih иuo. ⁵ U vreme Iroda, cara judejskog, beљe neki sveљtenik po imenu Zaharija, od иrede Avijine. Ћena njegova beљe od kжeri Aronovih i zvala se Jelisaveta. ⁶ Oboje behu pravedni pred Bogom i ћivljahu po svima zapovestima i naredbama Gospodnjim bez mane. ⁷ Dece nisu imali, jer Jelisaveta beљe nerotkinja, i oboje behu veж stari. ⁸ A dogodi se kad je on sluћio po redu иrede svoje pred Bogom, ⁹ da, po obiиaju sveљtenstva, na njega pade kocka da uрu u hram Gospodnji i da kadi. ¹⁰ A sve mnoљtvo naroda napolju se Bogu molilo u vreme kaрenja. ¹¹ I javi mu se anрeo Gospodnji, stojeжi s desne strane kadionog ћrtvenika. ¹² I kad (ga) Zaharija vide, uplaљi se i spopade ga strah. ¹³ A anрeo mu reиe: Ne boj se, Zaharija, jer je usliљena molitva tvoja: ћena tvoja Jelisaveta rodiжe ti sina, i nadeni mu ime Jovan. ¹⁴ I radovaжeљ se i veseliti, i mnogi жe se obradovati njegovu roрenju. ¹⁵ Jer жe biti velik pred Gospodom; vina i sikera neжe piti, i Duha svetoga napuniжe se joљ u utrobi matere svoje. ¹⁶ I mnoge жe sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu, Bogu njihovu, ¹⁷ i on жe iжi pred njim u duhu i sili Ilijinoj, da obrati srca otaca k deci i nepokorne k mislima pravednih, da spremi Gospodu narod valjan. ¹⁸ I Zaharija reиe anрelu: Po иemu жu ja to poznati? Jer ja sam star, i ћena je moja u godinama. ¹⁹ I anрeo odgovori i reиe mu: Ja sam Gavril koji stoji pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost. ²⁰ I, eto, onemeжeљ i neжeљ moжi govoriti do onoga dana kada жe se to zbiti, zato љto nisi verovao mojim reиima, koje жe se ispuniti u svoje vreme. ²¹ I narod иekaљe Zahariju, i иuрahu se љto se zadrћao u hramu. ²² A kad iziрe, ne mogaљe im govoriti. Tada razumeљe da mu se neko javio u hramu. I on im davaљe znakove, i osta nem. ²³ I kad se navrљiљe dani njegove sluћbe, otide kuжi svojoj. ²⁴ A posle ovih dana zaиe Jelisaveta, ћena njegova, i krila se pet meseci, govoreжi: ²⁵ Tako mi uиini Gospod u dane kad naumi da ukloni sramotu moju meрu ljudima. ²⁶ A u љesti mesec posla Bog anрela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret, ²⁷ i devojci, zaruиnici иoveka po imenu Josifa, iz doma Davidova. A devojci beљe ime Marija. ²⁸ I uрe k njoj i reиe: Zdravo, ti koja si stekla milost Boћju, Gospod (je) s tobom! ²⁹ A nju ove reиi zbuniљe i razmiљljaљe kakav bi ovo pozdrav bio. ³⁰ A anрeo joj reиe. Ne boj se, Marija; jer si naљla milost u Boga. ³¹ I, eto, zaиeжeљ i rodiжeљ sina, i nadenuжeљ mu ime Isus. ³² Ovaj жe biti veliki nazvaжe se sin Najviљega, i daжe mu Gospod Bog presto Davida, oca njegova. ³³ I carevaжe u domu Jakovljevu veиno, i carstvu njegovu neжe biti kraja. ³⁴ A Marija reиe anрelu: Kako жe to biti kad ja ne znam za иoveka? ³⁵ A anрeo odgovori i reиe joj: Duh sveti doжi жe na tebe, i sila Najviљega oseniжe te. Zato жe se i sveto љto жe se roditi, nazvati Sin Boћji. ³⁶ I, eto, Jelisaveta, roрaka tvoja, i ona zaиe sina u starosti svojoj, i ovo je љesti mesec njoj koju zovu nerotkinjom. ³⁷ Jer u Boga je sve moguжe. ³⁸ A Marija reиe: Evo sluљkinje Gospodnje; Neka mi bude po reиi tvojoj. I otide od nje anрeo. ³⁹ A Marija se tih dana podiћe i pohita u gorski kraj, u jedan grad Judin. ⁴⁰ I uрu u kuжu Zaharijinu i pozdravi Jelisavetu. ⁴¹ I kad Jelisaveta иu pozdrav Marijin, zaigra dete u utrobi njezinoj. I Jelisaveta se napuni Duha svetoga, ⁴² i povika iz glasa i reиe: Blagoslovena si ti meрu ћenama, i blagosloven je plod utrobe tvoje! ⁴³ I otkuda meni to da doрe i meni mati Gospoda moga? ⁴⁴ Jer, eto, kad doрe glas pozdrava tvoga u uљi moje, radosno zaigra dete u utrobi mojoj. ⁴⁵ I blago onoj koja verova da жe se izvrљiti љto joj je Gospod rekao! ⁴⁶ A Marija reиe: Veliиa duљa moja Gospoda, ⁴⁷ i raduje se duh moj Bogu, Spasitelju mome, ⁴⁸ љto pogleda na neznatnu sluљkinju svoju. Jer, eto, odsad жe me blaћenom zvati svi naraљtaji, ⁴⁹ љto mi veliko (delo) uиini Silni, иije je ime sveto ⁵⁰ i koji je veиno milostiv onima koji ga se boje. ⁵¹ Pokaza silu miљicom svojom, razbi ponosite u mislima srca njihova, ⁵² zbaci silne s prestola i podiћe male, ⁵³ gladne napuni blaga, a bogate otpusti prazne. ⁵⁴ Prihvati Izrailja, slugu svoga, da se seti milosti ⁵⁵ - kao љto govoraљe ocima naљim - prema Avramu i semenu njegovu do veka. ⁵⁶ I ostade Marija ko nje oko tri meseca, pa se onda vrati kuжi. ⁵⁷ A Jelisaveti doрe vreme da rodi, i rodi sina. ⁵⁸ I иuљe njeni susedi i rodbina da joj je Gospod uиinio veliku milost, i radovahu se s njom. ⁵⁹ I u osmi dan doрoљe da obreћu dete, i nazivahu ga, po imenu oca njegova, Zaharija. ⁶⁰ Ali mati njegova reиe: Ne, nego neka bude Jovan. ⁶¹ I rekoљe joj: Nikog nema u rodbini tvojoj koji bi se tako zvao. ⁶² I dadoљe znak ocu njegovu, kako bi on hteo da mu bude ime. ⁶³ I zaiska tablicu i napisa ovo: Jovan mu je ime. I zaиudiљe se svi. ⁶⁴ I odmah mu se otvoriљe usta i jezik njegov, i govoraљe i slavljaљe Boga. ⁶⁵ I uрe strah u sve njihove susede, i u svoj planini judejskoj govorilo se o svemu ovome. ⁶⁶ I svi koji иuљe, metnuљe to u srce svoje i govorahu: Љta li жe biti od ovog deteta? Jer ruka Gospodnja beљe s njim. ⁶⁷ I Zaharija, otac njegov, napuni se Duha svetoga i izgovori proroиke reиi: ⁶⁸ Slava Gospodu, Bogu Izrailjevu, љto pohodi i izbavi narod svoj, ⁶⁹ i podiћe nam rog spasenja u domu Davida, sluge svoga, ⁷⁰ kao љto je govorio ustima svojih svetih proroka od pamtiveka, ⁷¹ izbavljenje od naљih neprijatelja i iz ruku svih koji mre na nas, ⁷² da uиini milost ocima naљim i da se seti svoga svetoga saveza, ⁷³ zakletve kojom se zakleo Avramu, ocu naљem, da жe nam dati ⁷⁴ da mu, izbavljeni iz ruku neprijateljskih, bez straha sluћimo ⁷⁵ u svetlosti i pravednosti pravoj dogod smo ћivi. ⁷⁶ A ti, dete, nazvaжeљ se prorok Najviљega; jer жeљ iжi pred Gospodom da mu spremiљ puteve, ⁷⁷ narod njegov da nauиiљ da je spasenje u oproљtenju greha njihovih, ⁷⁸ po milostivom srcu Boga naљega, po kome жe nas posetiti svetlost s visine, ⁷⁹ da obasja one koji sede u tami i senu smrtnom, da uputi noge naљe na put mira. ⁸⁰ A dete je raslo i jaиalo je duhom. I bilo je u pustinji dok se ne pokaza Izrailju.

Chapter 2

¹ A u to vreme iziрe zapovest od cara Avgusta, da se popiљe sav svet. ² Ovo je bio prvi popis, kad je Sirijom upravljao Kvirinije. ³ I iрahu svi da se popiљu, svaki u svoj grad. ⁴ Tako otide i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta, u Judeju, u grad Davidov koji se zove Vitlejem, jer je on bio iz kuжe i od loze Davidove, ⁵ da se zapiљe s Marijom, ћenom svojom, koja je bila teљka. ⁶ I kad behu onde, doрe vreme da ona rodi. ⁷ I rodi sina svoga prvenca, povi ga i metnu ga u jasle, jer nisu imali mesta u gostionici. ⁸ A u tome kraju behu pastiri u polju i иuvahu noжu straћu kod svoga stada. ⁹ I pristupi im anрeo Gospodnji, i slava Gospodnja obasja ih, i uplaљiљe se vrlo. ¹⁰ A anрeo im reиe: Ne bojte se! Jer, gle, javljam vam veliku radost koja жe snaжi sav narod: ¹¹ Danas vam se u gradu Davidovu rodio Spasitelj, Mesija i Gospod. ¹² I ovo жe vam biti znak: naжi жete dete povijeno, gde leћi u jaslama. ¹³ I ujedanput se s anрelom stvori mnoљtvo nebeske vojske koji slavljahu Boga i govorahu: ¹⁴ Slava Bogu na visini, a na zemlji mir ljudima koji su po Boћjoj volji! ¹⁵ I kad anрeli otidoљe od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugome: Pa hajdemo do Vitlejema, da vidimo to љto se dogodilo, љto nam kaza Gospod. ¹⁶ I doрoљe brzo, i naрoљe Mariju i Josifa, i dete gde leћi u jaslama. ¹⁷ A kad (ga) videљe, kazaљe љto im je reиeno za to dete. ¹⁸ I svi koji иuљe, diviљe se tome љto im kazaљe pastiri. ¹⁹ A Marija иuvaљe sve ovo i razmiљljaљe o tome u srcu svome. ²⁰ I pastiri se vratiљe slaveжi i hvaleжi Boga za sve љto иuљe i videљe onako kako im je kazano. ²¹ I kad se navrљi osam dana za njegovo obrezanje, nadenuљe mu ime Isus, kao љto je rekao anрeo pre nego љto ga je mati zaиela. ²² I kad se, po zakonu Mojsijevu, navrљiљe dani njihova иiљжenja, donesoљe ga u Jerusalim da ga metnu pred Gospoda, ²³ kao љto je napisano u zakonu Gospodnjem: Sve muљko љto otvori matericu, neka se sveto Gospodu nazove, ²⁴ i da prinesu ћrtvu, kao љto je reиeno u zakonu Gospodnjem: par grlica ili dva golubiжa. ²⁵ I, gle, beљe u Jerusalimu иovek po imenu Simeon. Ovaj иovek beљe pravedan i poboћan; иekaљe utehu Izrailjevu i Duh sveti beљe na njemu. ²⁶ I beљe mu prorekao sveti Duh, da neжe videti smrti dok ne vidi Pomazanika Gospodnjeg. ²⁷ I nagna ga Duh te doрe u hram. I kad roditelji uneљe dete Isusa da uиine s njim po zakonskom obiиaju, ²⁸ uze ga na svoje ruke, hvali Boga i reиe: ²⁹ Sad otpuљtaљ, Gospode, slugu svoga, po reиi svojoj, s mirom, ³⁰ jer videљe oиi moje spasenje tvoje, ³¹ љto si ga spremio pred licem svih naroda; ³² svetlost, da obasja neznaboљce, i slavu naroda tvoga Izrailja. ³³ I otac njegov i mati njegova иuрahu se tome љto se govorilo za njega. ³⁴ I blagoslovi ih Simeon i reиe Mariji, materi njegovoj: Evo, ovaj je odreрen da mnoge obori i podigne u Izrailju i da bude znak protiv koga жe se govoriti – ³⁵ a i tebi samoj жe maи probosti duљu -, da se otkriju misli mnogih srca. ³⁶ I beљe tu neka proroиica Ana, kжi Fanuilova, iz plemena Asirova. Ova beљe vrlo stara - s muћem je ћivela sedam godina od svoga devojaљtva ³⁷ i (onda) sama, kao udovica, do osamdeset i иetiri godine. Nije odlazila od hrama, gde je postom i molitvom Bogu sluћila noж i dan. ³⁸ I baљ u taj иas pristupi ona i slavljaљe Boga, i govoraљe o njemu svima koji oиekivahu izbavljenje Jerusalima. ³⁹ I kad svrљiљe sve po zakonu Gospodnjem, vratiљe se u Galileju, u svoj grad Nazaret. ⁴⁰ A dete je raslo i jaиalo je puneжi se mudrosti, i milost Boћja beљe na njemu. ⁴¹ I roditelji njegovi iрahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe. ⁴² I kad mu je bilo dvanaest godina, otidoљe oni, po obiиaju praznika, gore. ⁴³ Kad provedoљe dane, i oni se vratiљe, osta dete Isus u Jerusalimu, a roditelji njegovi ne opaziљe to, ⁴⁴ nego, misleжi da je s druљtvom, otidoљe veж dan hoda i traћahu ga meрu srodnicima i poznanicima. ⁴⁵ I kad ga ne naрoљe, vratiљe se u Jerusalim da ga traћe. ⁴⁶ I posle tri dana naрoљe ga gde sedi u hramu, meрu uиiteljima, sluљajuжi ih i pitajuжi ih. ⁴⁷ A svi koji ga sluљahu, divljahu se njegovu razumu i odgovorima. ⁴⁸ I kad ga videљe, zaprepastiљe se, i reиe mu mati njegova: Dete, љto nam uиini to? Eto otac tvoj i ja traћimo te s bolom! ⁴⁹ I reиe im: Zaљto ste me traћili? Zar niste znali da meni valja biti u domu Oca moga? ⁵⁰ I oni ne razumeљe reиi koje im reиe. ⁵¹ I siрe s njima i doрe u Nazaret i beљe im posluљan. I mati njegova иuvaљe sve ovo u srcu svome. ⁵² A Isus napredovaљe u mudrosti i u rastu i umilosti kod Boga i kod ljudi.

Chapter 3

¹ A u petnaestoj godini vladanja cara Tiverija, kad je Pontije Pilat bio prokurator u Judeji, Irod tetrarh u Galileji, i Filip, brat njegov, tetrarh u Itureji i Trahonitidi, Lisanija tetrarh u Avilini, ² za prvosveљtenika Ane i Kajafe - reиe Bog Jovanu, sinu Zaharijinu, u pustinji. ³ I proрe svu okolinu jordansku i propovedaљe krљtenje pokajanja za oproљtenje greha, ⁴ kao љto je napisano u knjizi reиi Isaije proroka: "Glas onoga љto viиe u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze njegove! ⁵ Sve doline neka se ispune, i sva brda i breћuljci neka se sravne sa zemljom, i љto je krivo, neka bude pravo, i hrapavi putevi neka budu glatki – ⁶ i svi жe ljudi videti spasenje Boћje". ⁷ Govoraљe, dakle, narodu koji je izlazio da ih on krsti: Porodi gujini, ko vas nauиi da beћite od gneva koji ide? ⁸ Nego - rodite rodove dostojne pokajanja! I ne mislite: imamo oca Avrama! Jer vam kaћem: Bog moћe od ovoga kamenja podiжi decu Avramu! ⁹ A veж i sekira stoji drvetu kod korena; pa svako drvo koje ne raрa dobra roda, seиe se i u oganj se baca. ¹⁰ I pitaљe ga narod: Љa, dakle, da иinimo? ¹¹ A on im odgovori: Ko ima dve haljine, neka da jednu onome koji nema; i ko ima hrane, neka иini isto tako! ¹² A doрoљe i carinici da ih krsti i rekoљe mu: Uиitelju, љta da иinimo? ¹³ A on im reиe: Ne uzimajte viљe nego љto vam je zapoveрeno! ¹⁴ A pitahu ga i vojnici: A mi љta da иinimo? I reиe im: Nikome ne иinite sile, nikoga ne opadajte, i budite zadovoljni platom svojom! ¹⁵ A kako narod oиekivaљe (Mesiju) i razmiљljahu svi u srcima svojim o Jovanu: da nije on Mesija, ¹⁶ odgovori Jovan svima: Ja vas krљжavam vodom; ali ide jaиi od mene, kome nisam dostojan odreљiti remena na obuжi njegovoj: taj жe vas krstiti Duhom svetim i ognjem. ¹⁷ On drћi lopatu u ruci svojoj da oиisti guvno svoje i skupi pљenicu u ћitnicu svoju, a plevu жe saћeжi ognjem koji se ne moћe ugasiti. ¹⁸ I joљ mnogo drugo љta napominjuжi, propovedao je narodu evanрelje. ¹⁹ A Irod иetvrtovlasnik, koga je on za Irodiadu, ћenu brata njegova, i za sva zla љto ih je uиinio Irod, korio, ²⁰ dodade na sve joљ i ovo: zatvori Jovana u tamnicu. ²¹ A kad se krstio sav narod, pa i Isus to uиinio i onda se Bogu molio, otvori se nebo, ²² Duh sveti siрe na nj u telesnom obliku kao golub, i иu se glas s neba. Ti si Sin moj ljubazni, ti si po mojoj volji! ²³ I on, Isus, imao je, kad je poиeo, oko trideset godina, i bio je, kao љto se mislilo, sin Josifov, Ilijev, ²⁴ Matatov, Levijev, Melhijev, Janejev, Josifov, ²⁵ Matatijin, Amosov, Naumov, Eslijev, Nangejev, ²⁶ Matov, Matatijin, Semeinov, Josihov, Jodin, ²⁷ Joananov, Risin, Zorovaveljov, Salatilov, Nirijev, ²⁸ Melhijev, Adijev, Kosamov, Elmadanov, Irov, ²⁹ Isusov, Eliezerov, Jorimov, Matatov, Levijev, ³⁰ Simeonov, Judin, Josifov, Jonamov, Eliakimov, ³¹ Melejin, Menin, Matatin, Natanov, Davidov, ³² Jesejev, Jovidov, Vozov, Salin, Nasonov, ³³ Aminadavov, Adminov, Arnijev, Esromov, Faresov, Judin, ³⁴ Jakovljev, Isaakov, Avramov, Tarin, Nahorov, ³⁵ Seruhov, Ragavov, Falekov, Everov, Salin, ³⁶ Kainamov, Arfaksadov, Simov, Nojev, Lamehov, ³⁷ Matusalin, Enohov, Jaredov, Maleleilov, Kainanov, ³⁸ Enosov, Sitov, Adamov, Boћji.

Chapter 4

¹ A Isus se pun D uha svetoga vrati s Jordana. I vodio ga je duh po pustinji ² иetrdeset dana, a рavo ga je kuљao. I ne jede niљta tih dana, a kad se oni navrљiљe, ogladne. ³ Tada mu reиe рavo: Ako si Sin Boћji, kaћi ovome kamenu da postane hleb. ⁴ A Isus mu odgovori: Napisano je: "Ne ћivi иovek samo o hlebu". ⁵ I odvede ga gore i pokaza mu u trenut oka sva carstva ovoga sveta. ⁶ I reиe mu рavo: Tebi жu dati svu ovu vlast i slavu njihovu, jer je meni predana i dajem je kome hoжu. ⁷ Ti, dakle, ako se pokloniљ preda mnom, biжe sve tvoje. ⁸ A Isus odgovori i reиe mu: Napisano je. "Gospodu, Bogu svome, klanjaj se i njemu jedinome sluћi". ⁹ I odvede ga u Jerusalim, postavi ga na krilo od hrama, i reиe mu: Ako si Sin Boћji, skoиi odavde dole; ¹⁰ jer je napisano: "Anрelima жe svojim zapovediti za tebe da te saиuvaju", ¹¹ i: "Na rukama жe te nositi, da ne zapneљ za kamen nogom svojom". ¹² A Isusu odgovori i reиe mu: Reиeno je: "Ne kuљaj Gospoda, Boga svoga". ¹³ I kad рavo svrљi sva kuљanja, otide od njega za neko vreme. ¹⁴ I vrati se Isus u sili Duha u Galileju; i glas o njemu raљiri se po svemu onome kraju. ¹⁵ I uиaљe po sinagogama njihovim, i svi ga hvaljahu. ¹⁶ I doрe u Nazaret, gde je odrastao, i otide, po svome obiиaju, u subotni dan u sinagogu. I ustade da иita. ¹⁷ I dadoљe mu knjigu proroka Isaije; otvori knjigu i naрe mesto gde beљe napisano: ¹⁸ Duh je Gospodnji na meni, jer me je pomazao da propovedam evanрelje siromaљnima, poslao me je da javim zarobljenima da жe se otpustiti i slepima da жe progledati, da otpustim potlaиene, ¹⁹ da objavim prijatnu godinu Gospodnju. ²⁰ I zatvori knjigu, dade je sluzi i sede, i svi u singogi gledahu na nj. ²¹ I poиe im govoriti: Danas se ispunilo ovo pismo љto ste ga иuli. ²² I svi mu odobravahu i divljahu se prijatnim reиima koje izlaћahu iz usta njegovih, i govorahu: Nije li ovo sin Josifov? ²³ I reиe im: Svakako жete mi reжi poslovicu: Lekaru, izleиi se sam! Sve љto smo иuli da je bilo u Kafarnaumu, uиini i ovde, u postojbini svojoj! ²⁴ I reиe: Zaista, kaћem vam: Nijedan prorok nije mio u postojbini svojoj. ²⁵ Istinu vam kaћem: Mnoge udovice behu u Izrailju u vreme Ilijino, kad se nebo zatvori tri godine i љest meseci i bi velika glad po svoj zemlji, ²⁶ i nijednoj od njih ne bi poslan Ilija do u Sareptu sidonsku, ћeni udovici. ²⁷ I mnogo je gubavih bilo u Izrailju za proroka Jeliseja, i nijedan se od njih ne oиisti do Neman Sirac. ²⁸ I svi se u sinagogi napuniљe gneva kad иuљe ovo. ²⁹ Ustaљe, isteraљe ga napolje iz grada i odvedoљe ga do ivice brda na kome beљe sazidan njihov grad, da ga bace dole. ³⁰ Ali on proрe izmeрu njih i ode. ³¹ I siрe u Kafarnaum, grad galilejski, i uиaљe ih u subotu. ³² I divljahu se nauci njegovoj, jer reиi njegove behu silne. ³³ I beљe u sinagogi иovek u kome je bio duh neиistog demona, i povika iz glasa: ³⁴ Uh, mahni nas se, Isuse Nazareжanine! Doљao si da nas pogubiљ. Znam te ko si: svetac Boћji! ³⁵ I zapovedi mu Isus i reиe: Umukni i iziрi iz njega! I obori ga demon na sredu i iziрe iz njega i niљta mu ne uиini. ³⁶ I svi se иuрahu, i govorahu jedan drugome: Kakva je to reи? Vlaљжu i silom zapoveda neиistim duhovima, i izlaze! ³⁷ I glas o njemu raљiri se po svima okolnim mestima. ³⁸ Tada ode iz sinagoge i doрe u kuжu Simonovu. A taљtu Simonovu beљe uhvatila velika groznica, i zamoliљe ga za nju. ³⁹ I stade viљe nje, zapovedi groznici, i pusti je. I odmah ustade i sluћaљe im. ⁴⁰ A kad je sunce zaљlo, svi koji su imali bolesnika od razliиnih bolesti, dovoрahu ih k njemu. A on na svakog od njih metaљe ruke i isceljivaљe ih. ⁴¹ A i demoni izlaћahu iz mnogih i vikahu: Ti si sin Boћji! A on ih ukori i ne dade im da govore; jer su znali da je on Mesija. ⁴² A kad nasta dan, iziрe i otide na jedno pusto mesto. A narod ga je traћio, i doрe k njemu, i drћahu ga da ne ode od njih. ⁴³ A on im reиe: I drugim gradovima treba da propovedam radosnu vest o carstvu Boћjem, jer sam za to poslan. ⁴⁴ I propovedao je po sinagogama judejskim.

Chapter 5

¹ A kad ga je jedanput narod opkolio i sluљao reи Boћju,a on stajao kod Genisaretskog jezera, ² vide dva иamca na obali. Ribari behu iziљli iz njih i ispirahu mreћe. ³ I uрe u jedan od иamaca, koji je bio Simonov, i zamoli ga da malo odmakne od obale. I sede i uиaљe narod iz иamca. ⁴ A kad prestade govoriti, reиe Simonu: Hajde na dubinu i bacite mreћe svoje pa lovite! ⁵ A Simon odgovori i reиe: Uиitelju, svu noж smo se trudili i niљta nismo uhvatili; ali na tvoju reи baciжu mreћe. ⁶ I kad to uиiniљe, uhvatiљe silnu ribu, a mreћe im se proderaљe. ⁷ I dadoљe znak drugima u drugom иamcu da doрu da im pomognu. I doрoљe i napuniљe oba иamca, skoro da potonu. ⁸ A kad to vide Simon Petar, pripade ka kolenima Isusovim i reиe: Idi od mene, Gospode, ja sam иovek greљan! ⁹ Jer i on i svi koji behu s njim, divljahu se lovu riba љto ga uloviљe, ¹⁰ a tako i Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, koji behu drugovi Simonovi. I reиe Isus Simonu: Ne boj se, odsad жeљ ljude loviti. ¹¹ I izvukoљe иamce na obalu, ostaviљe sve i poрoљe za njim. ¹² I kad je bio u jednom gradu, gle, beљe onde иovek, sav gubav. I kad ovaj vide Isusa, pade niиice i umoli ga: Gospode, ako hoжeљ, moћeљ me oиistiti. ¹³ I pruћi ruku, dohvati ga se i reиe: Hoжu, oиisti se! I odmah otide guba s njega. ¹⁴ I on mu zapovedi da nikom ne kaћe. Nego idi, pokaћi se sveљteniku i prinesi dar za svoje oиiљжenje, kako je to zapovedio Mojsije, za svedoиanstvo njima. ¹⁵ Ali se glas o njemu joљ veжma љirio, i silan se narod skupljao da ga иuje i da ih izleиi od njihovih bolesti. ¹⁶ A on je ћiveo povuиeno, po pustim mestima, i molio se Bogu. ¹⁷ I jednoga dana uиaљe on, i seрahu onde fariseji i zakonici koji behu doљli iz sviju sela galilejskih i judejskih i iz Jerusalima - i sila Gospodnja teraљe ga da leиi. ¹⁸ I, gle, ljudi noљahu na odru иoveka koji je bio uzet, i gledahu da ga unesu i metnu pred njega. ¹⁹ I kako od naroda ne naрoљe kuda bi ga uneli, popeљe se na krov i spustiљe ga kroz cigle s odrom na sredu, pred Isusa. ²⁰ I kad vide veru njihovu, reиe: Иoveиe, opraљtaju ti se gresi tvoji! ²¹ A knjiћevnici i fariseji poиeљe razmiљljati: Ko je ovaj љto huli na Boga? Ko moћe opraљtati grehe osim jednoga Boga - ²² A Isus razume misli njihove i odgovori im: Љta mislite u srcima svojim? ²³ Љta je lakљe, reжi: Opraљtaju ti se gresi tvoji, ili reжi: Ustani i hodaj? ²⁴ Ali da vidite da Sin иoveиji ima vlast opraљtati grehe na zemlji - reиe uzetome - tebi govorim. Ustani, uzmi odar svoj i idi kuжi! ²⁵ I odmah ustade pred njima, uze na иemu je leћao i otide kuжi svojoj slaveжi Boga. ²⁶ I preneraziљe se svi, i slavljahu Boga, i napuniљe se straha i govorahu: Иuda se nagledasmo danas! ²⁷ I posle toga iziрe, i vide carinika po imenu Levija gde sedi na carini, i reиe mu: Hajde za mnom! ²⁸ I ostavi sve, ustade i poрe za njim. ²⁹ I spremi mu Levije veliku иast kod svoje kuжe, i beљe mnogo carinika i drugih koji behu s njima za trpezom. ³⁰ A fariseji i knjiћevnici njihovi zamerahu uиenicima njegovim: Zaљto jedete i pijete s carinicma i greљnicima? ³¹ A Isus im odgovori: Ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni. ³² Nisam doљao da pozovem pravednike, nego greљnike na pokajanje. ³³ A oni mu rekoљe: Uиenici Jovanovi poste иesto i mole se Bogu, tako i farisejski, a tvoji jedu i piju. ³⁴ A Isus im reиe: Zar moћete svatove naterati da poste dok je mladoћenja s njima - ³⁵ Nego жe doжi dani, i kad se (tada) otme od njih mladoћenja, onda, u te dane, postiжe. ³⁶ A kaza im i priиu: Niko ne dere od nove haljine da zakrpi staru haljinu; inaиe жe novu poderati, a staroj neжe liиiti zakrpa od nove. ³⁷ I niko ne liva novo vino u stare mehove; inaиe жe novo vino proderati mehove, i ono жe se proliti, i mehovi жe propasti. ³⁸ Nego novo vino treba livati u nove mehove. ³⁹ I niko ko je pio starog, neжe novog; jer veli: Staro je bolje.

Chapter 6

¹ A dogodi se da je u drugoprvu subotu iљao kroz useve, i uиenici njegovi kidahu klasje, satirahu ih rukama i jeрahu. ² A neki od fariseja rekoљe: Љto иinite љto se ne sme иiniti u subotu? ³ A Isus im odgovori: Zar niste иitali ni to љto uиini David kad ogladne on i koji behu s njim? ⁴ Kako uрe u dom Boћji, uze postavljene hlebove i jede i dade i svojoj pratnji, a koje mogu jesti samo sveљtenici? ⁵ I reиe im: Gospodar je od subote Sin иoveиji. ⁶ A jedne druge subote uрe u sinagogu i uиaљe. I beљe onde иovek kome desna ruka beљe suva. ⁷ A knjiћevnici i fariseji motrahu na njega neжe li u subotu leиiti, da bi ga mogli optuћiti. ⁸ A on je znao misli njihove, i reиe иoveku sa suvom rukom: Ustani i stani na sredu! A on ustade i stade. ⁹ I Isus im reиe: Pitam vas: Valja li u subotu dobro иiniti ili zlo, ћivot spasti ili pogubiti - ¹⁰ I pogleda unaokolo na sve njih i reиe mu: Pruћi ruku! A on uиini tako, i ruka njegova posta opet zdrava. ¹¹ A oni se napuniљe besa, i dogovarahu se љta bi uиinili Isusu. ¹² Tih dana iziрe na goru da se pomoli Bogu, i provede svu noж u molitvi Boћjoj. ¹³ A kad bi dan, dozva uиenike svoje i izabra iz njih dvanaestoricu, koje i apostolima nazva: ¹⁴ Simona, koga nazva Petrom, i Andriju, brata njegova, Jakova i Jovana, Filipa i Vartolomeja, ¹⁵ Mateja i Tomu, Jakova Alfejeva i Simona koji se zove Zilot, ¹⁶ Judu Jakovljeva i Judu Iskariotskog, koji posta izdajnik. ¹⁷ I siрe s njima i stade na jednom ravnom mestu. I (oko njega beљe) velika gomila uиenika njegovih i silan narod iz sve Judeje, Jerusalima i primorja tirskog i sidonskog, ¹⁸ koji doрoљe da ga иuju i da se isceljuju od svojih bolesti. I koje muиahu neиisti duhovi, isceljivahu se. ¹⁹ I sav je narod traћio da ga se dotakne, jer iz njega izlaћaљe sila i isceljivaљe ih sve. ²⁰ I podiћe oиi svoje na uиenike svoje i reиe: Blago vama siromaљnima, jer je vaљe carstvo Boћje! ²¹ Blago vama koji ste sad gladni, jer жete se nasititi! Blago vama koji sada plaиete, jer жete se smejati! ²² Blago vama kad omrznu na vas ljudi, i kad vas isteraju i stanu ruћiti i razglase ime vaљe kao zlo zbog Sina иoveиjeg! ²³ Radujte se u taj dan i igrajte, jer, gle, velika je plata vaљa na nebu - jer su tako иinili ocevi njihovi prorocima! ²⁴ Ali teљko vama bogatima, jer ste veж primili utehu svoju! ²⁵ Teљko vama koji ste sad siti, jer жete gladovati! Teљko vama koji se sad smejete, jer жete tugovati i plakati! ²⁶ Teљko vama kad vam stanu svi ljudi laskati - jer su tako иinili ocevi njihovi laћnim prorocima! ²⁷ Nego vama govorim koji sluљate: Ljubite neprijatelje svoje, dobro иinite onima koji na vas mrze, ²⁸ blagosiljajte one koji vas kunu, molite se Bogu za one koji vam иine zlo! ²⁹ Ko te udari po (jednom) obrazu, okreni mu i drugi, i koji hoжe da ti uzme ogrtaи, ne krati mu ni haljine. ³⁰ Svakome koji iљte u tebe, podaj, i od onoga koji uzme tvoje, ne iљti natrag. ³¹ I kako hoжete da иine vama ljudi, иinite tako i vi njima. ³² I ako ljubite samo one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i greљnici ljube one koji njih ljube. ³³ I ako иinite dobro (samo) onima koji vama dobro иine, kakva vam je hvala? Isto tako иine i greљnici. ³⁴ I ako dajete u zajam (samo) onima od kojih se nadate da жete natrag dobiti, kakva vam je hvala? I greљnici daju u zajam greљnicima, da im se isto toliko vrati. ³⁵ Ne - nego ljubite neprijatelje svoje, иinite dobro i dajite u zajam niиemu se ne nadajuжi, i biжe plata vaљa velika, i biжete sinovi Najviљnjega, jer je on dobar (i) neblagodarnima i zlima. ³⁶ Budite milostivi kao љto je milostiv Otac vaљ. ³⁷ I ne sudite, pa vam neжe suditi. I ne osuрujte, pa neжete biti osuрeni. Opraљtajte, i oprostiжe vam se. ³⁸ Dajite, i daжe vam se. Meru dobru, nabijenu, stresenu, prepunu daжe vam u naruиje vaљe; jer kakvom merom merite, onakom жe vam se vratiti. ³⁹ A kaza im i priиu: Zar moћe slepac slepca voditi? Neжe li obojica pasti u jamu? ⁴⁰ Nema uиenika nad uиitelja, nego i kad se sasvim izuиi, biжe kao uиitelj njegov. ⁴¹ A љto vidiљ trun u oku brata svoga, a brvna u svome oku ne oseжaљ? ⁴² Kako moћeљ reжi bratu svome: Brate, daj da izvadim trun koji je u oku tvome, a sam ne vidiљ brvna u svome oku? Pretvorico, izvadi prvo brvno iz oka svoga, pa onda moћeљ gledati kako жeљ da izvadiљ trun koji je u oku brata tvoga. ⁴³ Jer nema dobra drveta da raрa zao rod, a ni zla drveta da raрa dobar rod. ⁴⁴ Jer se svako drvo po svome rodu poznaje. Smokve se ne beru s trnja, niti se groћрe bere s kupine. ⁴⁵ Dobar иovek iz dobre riznice srca svoga iznosi dobro, a zao iz zle iznosi zlo. Jer usta njegova govore ono иega je srce njegovo puno. ⁴⁶ A љto me zovete: Gospode, Gospode!, a ne иinite љto ja govorim? ⁴⁷ Svaki koji dolazi k meni i sluљa reиi moje i izvrљuje ih, kazaжu vam kakav je: ⁴⁸ On je kao иovek koji gradi kuжu, pa iskopa duboko i udari temelj na kamenu. A kad doрoљe vode, navali reka na tu kuжu, i ne moћe je pokrenuti, jer beљe dobro sagraрena. ⁴⁹ A koji je иuo i nije izvrљio, taj je kao иovek koji je naиinio kuжu na zemlji, bez temelja, na koju navali reka, i odmah se sruљi, i straљan beљe pad te kuжe.

Chapter 7

¹ Poљto je svrљio sve svoje reиi pred narodom, doрe u Kafarnaum. ² A sluga jednoga kapetana, koga je ovaj veoma cenio, beљe bolestan, na umoru. ³ I kad иu za Isusa, posla k njemu stareљine judejske, moleжi ga da doрe i da izleиi slugu njegova. ⁴ A kad ovi doрoљe k Isusu, moljahu ga vrlo i rekoљe: Zasluћio je da mu to uиiniљ; ⁵ jer voli naљ narod i podigao nam je sinagogu. ⁶ I Isus poрe s njima. A kad veж nije bio daleko od kuжe, posla kapetan prijatelje i reиe mu: Gospode, ne trudi se! Jer nisam dostojan da uрeљ pod moj krov. ⁷ Zato ni sebe ne drћah za dostojna da ti doрem, nego reci samo jednu reи, i ozdraviжe sluga moj. ⁸ Jer i ja sam иovek pod vlaљжu, i imam pod sobom vojnika, pa kaћem ovome: Idi!, i ide; i drugome: Doрi!, i doрe; i sluzi svome: Uиini to!, i uиini. ⁹ A kad Isus иu to, zaиudi mu se, okrenu se narodu koji je iљao za njim i reиe: Kaћem vam: Ni u Izrailju tolike vere ne naрoh! ¹⁰ I kad se poslani vratiљe u kuжu, naрoљe slugu zdrava. ¹¹ Potom iрaљe u grad koji se zove Nain, i s njim iрahu uиenici njegovi i mnogo naroda. ¹² A kad se pribliћi vratima gradskim, gle, iznoљahu mrtvaca, jedinca sina matere njegove, koja je bila udovica. I s njom beљe mnogo naroda iz grada. ¹³ I kad je Gospod vide, saћali mu se za njom i reиe joj: Ne plaиi! ¹⁴ I pristupi, prihvati za sanduk - a nosioci stadoљe - i reиe: Mladiжu, tebi govorim, ustani! ¹⁵ I mrtvac sede i stade govoriti, i dade ga materi njegovoj. ¹⁶ I strah obuze sve, i slavljahu Boga govoreжi: Velik se prorok pojavi meрu nama, i: Bog je pohodio narod svoj. ¹⁷ I raљiri se glas ovaj o njemu po svoj Judeji i po svoj okolini. ¹⁸ I javiљe Jovanu uиenici njegovi za sve ovo. Tada Jovan dozva dvojicu od svojih uиenika, ¹⁹ posla ih Gospodu i reиe: Jesi li ti onaj koji treba da doрe, ili drugoga da иekamo? ²⁰ A ljudi doрoљe k njemu i rekoљe: Jovan Krstitelj posla nas k tebi i veli: Jesi li ti onaj koji treba da doрe, ili drugog da иekamo? ²¹ U taj иas izleиi mnoge od bolesti, muka i zlih duhova, i mnogim slepima pokloni vid. ²² I odgovori im: Idite i kaћite Jovanu љto videste i иuste: slepi progledaju, hromi hode, gubavi se иiste, gluvi иuju, mrtvi ustaju, siromaљnima se propoveda evanрelje. ²³ I blago onome koji se ne sablazni o mene! ²⁴ A kad Jovanovi poslanici otidoљe, poиe narodu govoriti o Jovanu: Љta ste iziљli u pustinju da vidite? Trsku koju ljulja vetar? ²⁵ Nego љta ste iziљli da vidite? Иoveka u meke haljine obuиena? Eto, koji gospodske haljine nose i u slastima ћive, po carskim su dvorovima. ²⁶ Nego љt ste iziљli da vidite? Proroka? Da, kaћem vam, i viљe od proroka! ²⁷ Ovo je onaj za koga je napisano: "Eto љaljem glasnika svoga pred tobom, koji жe pripraviti put tvoj pred tobom". ²⁸ Kaћem vam: Meрu roрenima od ћena nema veжega od Jovana, a najmanji u carstvu Boћjem veжi je od njega. ²⁹ I sav narod koji ga je иuo i carinici opravdaљe Boga i krstiљe se krљtenjem Jovanovim. ³⁰ A fariseji i zakonici odbaciљe љto jeBog hteo s njima, i ne hteљe da ih on krsti. ³¹ Kakvi жu, dakle, kazati da su ljudi ovoga roda, i kome su sliиni? ³² Oni su kao deca koja sede na trgu i jedno drugom dovikuju: Svirasmo vam, i ne igraste; kukasmo, i ne plakaste. ³³ Jer doрe Jovan Krstitelj, niti je jeo hleba niti je pio vina - i kaћete: Demon je u njemu. ³⁴ Doрe Sin иoveиji, i jede i pije - i kaћete: Gle иoveka izelice i pijanice, druga carinicima i greљnicma! ³⁵ Ali opravdaљe mudrost sva njezina deca. ³⁶ A jedan ga farisej moljaљe da bi ruиao u njega. I uрe u kuжu farisejevu i leћe za trpezu. ³⁷ I, gle, jedna greљnica u gradu dozna da je on za trpezom u kuжi farisejevoj, i donese u sudu od alavastra mira ³⁸ i stade sastrag, kod nogu njegovih, i plakaљe, i poиe suzama kvasiti noge njegove i kosom od glave svoje otiraљe ih, i ljubljaљe noge njegove i mazaљe ih mirom. ³⁹ A kad to vide farisej koji ga je pozvao, reиe u sebi. Da je on prorok, znao bi ko je i kakva je to ћena љto ga se dotiиe: da je greљnica. ⁴⁰ A Isus mu reиe: Simone, imam neљto da ti kaћem. A on: Uиitelju, kaћi! Reиe: ⁴¹ Dvojica behu duћni jednome zajmodavcu; jedan beљe duћan pet stotina dinara, a drugi pedeset. ⁴² Kako nisu imali da vrate, pokloni on obojici. Koji жe ga, dakle, od njih veжma ljubiti? ⁴³ A Simon odgovori: Mislim onaj kome je viљe poklonio. A on mu reиe: Pravo si sudio. ⁴⁴ I okrenuvљi se ћeni, reиe Simonu: Vidiљ li ovu ћenu? Ja uрoh u tvoju kuжu; nisi mi dao vode za noge - a ona suzama obli noge moje i kosom svojom ubrisa ih. ⁴⁵ Nisi me poljubio - a ona, otkako uрoh, ne presta ljubiti mi nogu. ⁴⁶ Nisi pomazao uljem glavu moju - a ona mirom pomaza noge moje. ⁴⁷ Zato ti kaћem: Opraљtaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo opraљta, malu ljubav ima. ⁴⁸ A njoj reиe: opraљtaju ti se gresi tvoji! ⁴⁹ I koji s njim behu za trpezom, stadoљe u sebi govoriti: Ko je ovaj љto i grehe opraљta - ⁵⁰ A ћeni reиe: Vera tvoja pomoћe ti, idi s mirom!

Chapter 8

¹ Posle toga iрaљe on po gradovima i selima i propovedaљe evanрelje o carstvu Boћjem. A s njim iрahu i dvanaestorica, ² i joљ neke ћene koje behu izleиene od zlih duhova i bolesti, Marija koja se zvala Magdalina, iz koje sedam demona iziрe, ³ i Jovana, ћena Huze, upravitelja Irodova, i Susana, i mnoge druge, koje su im sluћile svojim imanjem. ⁴ A kad se sabra mnogo naroda i dolaћahu k njemu iz sviju gradova, kaza u priиi: ⁵ Iziрe sejaи da seje seme svoje. I kad sejaљe, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaљe ga. ⁶ Drugo pade na kamen, i kad izniиe, osuљi se, jer nije imalo vlage. ⁷ Treжe pade u trnje, i uzraste s njime i trnje i udavi ga. ⁸ Иetvrto pade na dobru zemlju, i izniиe i donese roda sto puta viљe. Kad je ovo rekao, povika: Ko ima uљi da иuje, neka иuje! ⁹ A uиenici njegovi pitahu ga љta znaиi ova priиa. ¹⁰ A on reиe: Vama je dano da znate tajne carstva Boћjeg, a ostalima (se one kazuju) samo u priиama, da gledaju, pa ipak ne vide, иuju, i ne razumeju. ¹¹ A priиa ovo znaиi: Seme je reи Boћja. ¹² Oni kraj puta, to su oni koji su иuli; (ali) onda dolazi рavo i uzima reи iz srca njihova, da ne bi verovali i spasli se. ¹³ Oni na kamenu, (to su oni) koji reи, kad je иuju, s radoљжu primaju; ali nemaju korena, za neko vreme veruju i, kad doрe vreme kuљanja, otpadnu. ¹⁴ Koje u trnje pade, to su oni koji su иuli, ali ih u ћivotu uguљe brige, bogatstvo i slasti ћivota i ne donose zrela roda. ¹⁵ A ono na dobroj zemlji, to su oni koji su иuli reи i drћe je u plemenitu i dobru srcu i donose rod sa strpljivoљжu. ¹⁶ A niko ne pali ћiљka da ga poklopi sudom ili da ga metne pod odar, nego ga meжe na svetnjak, da oni koji ulaze, vide svetlost. ¹⁷ Jer nema niљta tajno, љto neжe biti javno, ni sakriveno, љto se neжe doznati i na videlo iziжi. ¹⁸ Pazite, dakle, kako иujete! Jer ko ima, daжe mu se, a ko nema, uzeжe se od njega i ono љto misli da ima. ¹⁹ A doрoљe k njemu mati i braжa njegova, i od naroda nisu mogli da doрu do njega. ²⁰ I javiљe mu: Mati tvoja i braжa tvoja stoje napolju i hoжe da te vide. ²¹ A on im odgovori: Mati moja i braжa moja su oni koji sluљaju i izvrљuju reи Boћju. ²² A jednoga dana uрe on s uиenicima svojim u иamac, i reиe im: Da preрemo na drugu stranu jezera. I poрoљe. ²³ A kad iрahu, on zaspa. I podiћe se oluja na jezeru, i иamac se njihov poиe puniti vode i behu u opasnosti. ²⁴ I pristupiљe i probudiљe ga govoreжi: Uиitelju, uиitelju, propadosmo! A on ustade, zapovedi vetru i valovima, i prestadoљe, i nasta tiљina. ²⁵ I reиe im: Gde je vera vaљa? A oni se poplaљiљe i иuрahu se govoreжi jedan drugome: Pa ko je ovaj da i vetrovima i vodi zapoveda, i sluљaju ga? ²⁶ I doрoљe u zemlju gerasinsku, koja je prema Galileji. ²⁷ I kad iziрe na suvo, srete ga jedan иovek iz grada, u kome behu demoni. Dugo se vremena nije oblaиio u haljine i nije ћiveo u kuжi, nego u grobovima. ²⁸ A kad vide Isusa, povika, pade pred njega i viknu: Mahni me se, Isuse, Sine Boga najviљega! Molim te, ne muиi me! ²⁹ Beљe, naime, zapovedio neиistome duhu da iziрe iz иoveka. Jer ga je odavno uhvatio, i kad bi mu svezali ruke i noge i иuvali ga, raskinuo bi sveze i demon bi ga gonio u pustinju. ³⁰ I Isus ga zapita: Kako ti je ime? A on reиe: Legion - jer mnogi demoni behu uљli u njega. ³¹ I moljahu ga da im ne zapovedi da idu u bezdan. ³² A pasao je onde, po gori, velik иopor svinja. I moljahu ga da im dopusti da uрu u njih. I dopusti im. ³³ Tada demoni iziрoљe iz иoveka i uрoљe u svinje, i navali иopor sa strmeni u jezero i utopi se. ³⁴ A kad svinjari videљe љta bi, pobegoљe i javiљe u gradu i po majurima. ³⁵ I iziрoљe ljudi da vide љta je bilo, i doрoљe k Isusu, i naрoљe иoveka iz koga behu iziљli demoni, gde sedi obuиen i pametan kod nogu Isusovih; i uplaљiљe se. ³⁶ A oni koji su videli, kazaљe im kako se izleиi besni. ³⁷ I zamoli ga sav narod iz okoline gerasinske, da ode od njih, jer se behu jako uplaљili. A on uрe u иamac i otide natrag. ³⁸ A иovek iz koga iziрoљe demoni, moljaљe ga da bi bio s njim. Ali on ga otpusti i reиe: ³⁹ Vrati se kuжi, i kazuj љta ti uиini Bog. I otide i priиaљe po svemu gradu љta mu uиini Isus. ⁴⁰ A kad se Isus vrati, srete ga narod, jer ga svi oиekivahu. ⁴¹ I, gle, doрe иovek po imenu Jair, koji je bio stareљina u sinagogi. Pade pred noge Isusove i moljaљe ga da doрe u kuжu njegovu, ⁴² jer u njega beљe jedinica kжi od nekih dvanaest godina, i bila je na umoru. A kad je on iљao namo, tiskao se narod oko njega. ⁴³ I ћena neka koja je dvanaest godina patila od teиenja krvi i koju niko nije mogao izleиiti, ⁴⁴ pristupi sastrag i dotaиe se skuta od haljine njegove, i odmah joj presta teжi krv. ⁴⁵ I reиe Isus: Ko me se dotaиe? A kad svi odricahu, reиe Petar: Uиitelju, narod je oko tebe i gura te. ⁴⁶ A Isus reиe: Neko me se dotaиe; jer ja osetih silu gde iziрe iz mene. ⁴⁷ A kad ћena vide da ne osta neopaћena, pristupi drkжuжi, pade pred njega i kaza pred svim narodom zaљto ga se dotaиe i kako odmah ozdravi. ⁴⁸ A on joj reиe: Kжeri moja, vera tvoja pomoћe ti; idi s mirom! ⁴⁹ Dok on joљ govoraљe, doрe neko iz kuжe arhisinagogove i reиe: Tvoja je kжi umrla, ne trudi viљe uиitelja. ⁵⁰ A kad Isus иu, reиe mu: Ne boj se! Samo veruj, i spaљжe se. ⁵¹ I kad doрe u kuжu, ne dade nikome da uрe s njim osim Petru, Jovanu i Jakovu, i devojиinu ocu i materi. ⁵² A svi plakahu i jaukahu za njom. A on reиe: Ne plaиite; nije umrla, nego spava. ⁵³ I podsmevahu mu se, znajuжi da je umrla. ⁵⁴ A on je uze za ruku i povika: Devojko, ustani! ⁵⁵ I povrati se duh njen, i odmah usta; i zapovedi da joj dadu da jede. ⁵⁶ I zaprepastiљe se njeni roditelji. A on im zapovedi da nikome ne kazuju љto se dogodilo.

Chapter 9

¹ I sazva dvanaestoricu i dade im silu i vlast nad svim demonima i da isceljuju od bolesti. ² I posla ih da propovedaju carstvo Boћje i da leиe. ³ I reиe im: Niљta ne uzmite na put, ni љtapa, ni torbe, ni hleba, ni novaca, niti po dve haljine da imate. ⁴ I u koju kuжu uрete, onde ostanite i odande idite dalje. ⁵ I koji god vas ne prime, iziрite iz grada onoga i otresite prah s nogu svojih za svedoиanstvo protiv njih. ⁶ Tada iziрoљe i iрahu po selima i propovedahu evanрelje i isceljivahu svagda. ⁷ A tetrarh Irod иu sve љto se dogaрalo i bio je u velikoj zabuni, jer su neki govorili: Jovan je ustao iz mrtvih, ⁸ drugi: Ilija se javio, a treжi: Ustao je jedan od starih proroka. ⁹ A Irod reиe: Jovana sam posekao; ali ko je ovaj o kome ja tako љta sluљam? I ћeleo je da ga vidi. ¹⁰ A apostoli se vratiљe i kazaљe mu љta su sve poиinili. I uze ih i povuиe se u samoжu, prema gradu koji se zvao Vitsaida. ¹¹ A narod dozna i poрe za njim. A on ih primi i govoraљe im o carstvu Boћjem, i isceljivaљe one koji trebahu isceljivanja. ¹² A dan poиe naginjati. Tada pristupiљe dvanaestorica i rekoљe mu: Otpusti narod, neka ide u okolna sela i majure da naрu krova i hrane, jer smo ovde u pustom kraju. ¹³ A on im reиe: Podajte im vi da jedu! A oni rekoљe: U nas nema viљe od pet hlebova i dve ribe; morali bi iжi da kupimo za sav ovaj narod jela. ¹⁴ A beљe oko pet hiljada ljudi. I reиe uиenicima svojim: Posadite ih na gomile po pedeset. ¹⁵ I uиiniљe tako i posadiљe sve. ¹⁶ A on uze onih pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo, blagoslovi ih i izlomi, i davaљe uиenicima da razdaju narodu. ¹⁷ I jedoљe i nasitiљe se svi; i nakupiљe komada љto im preteиe, dvanaest kotarica. ¹⁸ I kad se jedanput moljaљe Bogu sam, behu s njim uиenici, i upita ih: Љta govori narod, ko sam ja? ¹⁹ A oni odgovoriљe: Jovan Krstitelj, drugi govore da si Ilija, a treжi vele da je ustao koji od starih proroka. ²⁰ I reиe im: A љta vi velite, ko sam ja - A Petar odgovori: Mesija Boћji. ²¹ A on im zapreti i zapovedi da nikome ne kazuju toga. ²² I reиe: Sinu иoveиjem valja mnogo postradati, stareљine, prvosveљtenici i knjiћevnici odbaciжe ga, ubiжe ga i treжi dan жe ustati. ²³ A svima govoraљe: Ko hoжe da ide za mnom, neka se odreиe sebe i uzme krst svoj svaki dan i ide za mnom. ²⁴ Jer ko hoжe da spase ћivot svoj, izgubiжe ga; a ko izgubi ћivot svoj za mene, taj жe ga spasti. ²⁵ Jer љta vredi иoveku da pridobije sav svet, a sebe izgubi ili sebi naudi? ²⁶ Jer ko se postidi mene i mojih reиi, toga жe se postideti i Sin иoveиji kad doрe u slavi svojoj, Oиinoj i svetih anрela. ²⁷ A istinu vam kaћem: Ima nekih meрu ovima љto stoje ovde, koji neжe okusiti smrti dok ne vide carstva Boћjeg! ²⁸ A kad proрe oko osam dana posle ovih reиi, uze Petra, Jovana i Jakova i pope se na goru da se pomoli Bogu. ²⁹ I kad se molio, postade lice njegovo drukиije, a odelo njegovo belo i sjajno. ³⁰ I, gle, dva иoveka govorahu s njim: Mojsije i Ilija. ³¹ Ovi se pokazaљe u slavi i govorahu o njegovoj smrti koja ga je иekala u Jerusalimu. ³² A Petar i njegovi drugovi spavahu dubokim snom. A kad se probudiљe, videљe slavu njegovu i dva иoveka koji s njim stajahu. ³³ I kad se oni odvajahu od njega, reиe Petar Isusu: Uиitelju, dobro nam je ovde biti. Da naиinimo tri senice: jednu tebi, jednu Mojsiju, i jednu Iliji - ali nije znao љta govori. ³⁴ A dok on to govoraљe, doрe oblak i zakloni ih. I uplaљiљe se kad uрoљe u oblak. ³⁵ I иuљe glas iz oblaka: Ovo je Sin moj izbrani, njega sluљajte! ³⁶ I kad se glas иu, naрe se Isus sam. A oni жutahu i u one dane ne kazaљe nikome niљta od onoga љto su videli. ³⁷ A kad drugoga dana siрoљe s gore, srete ga mnogi narod. ³⁸ I, gle, jedan иovek iz naroda povika: Uиitelju, molim te, pogledaj na sina moga, jer mi je jedinac! ³⁹ I, eto, hvata ga duh, i ujedanput viиe; i lomi ga s penom, i jedva odlazi od njega i satire ga. ⁴⁰ I molio sam uиenike tvoje da ga isteraju, pa ne mogoљe. ⁴¹ A Isus odgovori: O rode neverni i naopaki, dokle жu biti s vama i trpeti vas? Dovedi sina svoga ovamo! ⁴² I dok je joљ iљao k njemu, obori ga demon i izlomi. A Isus zapreti neиistome duhu, izleиi deиka i dade ga ocu njegovu. ⁴³ I svi se divljahu veliиini Boћjoj. A kad se svi иuрahu svemu љto je on иinio, reиe uиenicima svojim: ⁴⁴ Vi metnite u uљi svoje ove reиi. Sin иoveиji predaжe se u ruke иoveиje. ⁴⁵ Ali oni ne razumeљe ove reиi; beљe sakrivena od njih, pa je nisu razumeli, a bojahu se da ga zapitaju za ovu reи. ⁴⁶ I poиeљe razmiљljati ko bi bio najveжi meрu njima. ⁴⁷ A Isus, znajuжi misli srca njihovih, uze jedno dete za ruku, metnu ga pored sebe ⁴⁸ i reиe im: Ko primi ovo dete u ime moje, mene prima; a ko mene primi, prima onoga koji me je poslao. Jer koji je meрu svima vama najmanji, taj je najveжi. ⁴⁹ A Jovan odgovori: Uиitelju, videsmo jednoga gde tvojim imenom tera napolje demone, i zabranismo mu, jer ne ide s nama za tobom. ⁵⁰ A Isus mu reиe: Ne branite (mu)! Jer ko nije protiv vas, za vas je. ⁵¹ A kad se navrљiљe dani njegova uzimanja na nebo, nameri on иvrsto da ide u Jerusalim. ⁵² I posla glasnike pred sobom, i oni otidoљe i doрoљe u jedno samarjansko selo da mu spreme gde жe noжiti. ⁵³ I ne primiљe ga, jer je iљao u Jerusalim. ⁵⁴ A kad to videљe uиenici Jakov i Jovan, rekoљe: Gospode, hoжeљ li da kaћemo da oganj siрe s neba i da ih uniљti kao i Ilija љto uиini? ⁵⁵ A on se okrenu i ukori ih i reиe: Zar ne znate kakvoga ste duha? Sin иoveиji nije doљao da uniљti ljudske ћivote, nego da ih spase. ⁵⁶ I otidoљe u drugo selo. ⁵⁷ I kad iрahu putem, reиe mu neko: Ja жu za tobom kud god ti ideљ. ⁵⁸ A Isus mu reиe: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin иoveиji nema gde glave nasloniti. ⁵⁹ A jednome drugom reиe: Hajde za mnom! A ovaj reиe: Dopusti mi da najpre odem i ukopam oca svoga. ⁶⁰ A on mu reиe: Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace, a ti idi i javljaj carstvo Boћje! ⁶¹ A reиe i treжi: Ja жu za tobom, Gospode; ali mi najpre dopusti da se oprostim sa svojim domaжima. ⁶² A Isus mu reиe: Nijedan nije za carstvo Boћje koji metne ruku na plug pa se osvrжe natrag.

Chapter 10

¹ Potom izabra Gospod druge, sedamdesetoricu, i posla ih po dvojicu pred sobom u svaki grad i mesto kuda je sam mislio doжi. ² I reиe im: Ћetve je mnogo, a radnika malo. Molite se, dakle, gospodaru od ћetve da poљalje radnika na ћetvu svoju. ³ Idite! Eto, ja vas љaljem kao jaganjce meрu vukove. ⁴ Ne nosite kese, ni torbe, ni obuжe; i nikoga ne pozdravljajte na putu. ⁵ U koju kuжu uрete - prvo recite: Mir kuжi ovoj! ⁶ I ako tamo bude sin mira, ostaжe na njemu mir vaљ; a ako ne, vratiжe se k vama. ⁷ U toj kuжi ostanite i jedite i pijte љto imaju; jer je radnik dostojan svoje plate. Ne prelazite iz kuжe u kuжu. ⁸ I u koji grad doрete, i prime vas, jedite љto se donese pred vas. ⁹ Isceljujte bolesnike u njemu i govorite im: Pribliћilo vam se carstvo Boћje! ¹⁰ A koji grad uрete i ne prime vas, iziрete na puteve njegove i recite: ¹¹ I prah koji je od grada vaљeg prionuo za noge naљe, otresamo vam. Ali to znajte, da se pribiћilo carstvo Boћje! ¹² Kaћem vam, da жe Sodomu lakљe biti u onaj dan nego li gradu tome. ¹³ Teљko tebi, Horazine, teљko tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila иudesa koja su bila u vama, davno bi se, u vreжi i pepelu sedeжi, pokajali! ¹⁴ Ali Tiru i Sidonu biжe lakљe na sudu nego vama. ¹⁵ I ti, Kafarnaume, zar жeљ se do neba podiжi? Do ada жeљ se sruљiti! ¹⁶ Ko vas sluљa, mene sluљa, i ko vas odbacuje, mene odbacuje, a ko odbacuje mene, odbacuje onoga koji je mene poslao. ¹⁷ A sedamdesetorica se vratiљe s radoљжu i govorahu: Gospode, i demoni nam se pokoravaju u ime tvoje. ¹⁸ A on im reиe: Videh sotonu gde spade s neba kao munja. ¹⁹ Eto dadoh vam vlast da stajete na zmije i skorpije, i na svaku silu neprijateljsku, i niљta vam neжe nauditi. ²⁰ Ali se ne radujete tome љto vam se duhovi pokoravaju, nego se radujete љto su vaљa imena napisana na nebesima! ²¹ U taj иas obradova se u Duhu svetome i reиe: Hvalim te, Oиe, Gospode neba i zemlje, љto si ovo sakrio od mudrih i pametnih, a pokazao si prostima. Da, Oиe, jer je tako bila volja tvoja. ²² Sve je meni predao otac moj, i niko ne zna ko je Sin, samo Otac, ni ko je Otac, samo Sin, i kome Sin hoжe da pokaћe. ²³ I okrenu se samo uиenicima i reиe: Blago oиima koje vide љto vi vidite! ²⁴ Jer vam kaћem: Mnogi proroci i carevi ћeleli su da vide љto vi vidite, i nisu videli, i da иuju љto vi иujete, i nisu иuli. ²⁵ I, gle, ustade jedan zakonik da ga kuљa i reиe: Uиitelju, љta mi valja иiniti da dobijem ћivot veиni? ²⁶ A on mu reиe: Љta je napisano u zakonu? Kako иitaљ? ²⁷ A on odgovori: "Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom duљom svojom, svom snagom svojom i svim umom svojim" i "bliћnjega svoga kao samoga sebe". ²⁸ Reиe mu: Pravo si odgovorio; to иini i biжeљ ћiv! ²⁹ A ovaj se htede opravdati i reиe Isusu. A ko je moj bliћnji? ³⁰ A Isus odgovori i reиe: jedan иovek silaћaљe iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiљe razbojnici. Ovi ga sukobiљe, izbiљe, ostaviљe pola mrtva i otidoљe. ³¹ A sluиajno silaћaљe tim putem jedan sveљtenik, vide ga i proрe. ³² Isto tako doрe do toga mesta i jedan levit, vide ga i proрe. ³³ A Samarjanin neki, putujuжi, doрe do njega, i kad ga vide, saћali mu se. ³⁴ I pristupi, zali mu rane uljem i vinom i zavi ih, pa ga posadi na svoje ћivinиe, dovede ga u gostionicu i postara se za njega. ³⁵ Sutradan izvadi dva dinara, dade ih krиmaru i reиe: Gledaj ga, i љto viљe potroљiљ, ja жu ti, kad se vratim, platiti. ³⁶ Љta misliљ, koji je od ove trojice bio bliћnji onome љto su ga uhvatili razbojnici? ³⁷ A on reиe: Onaj koji se smilovao na njega. Tada mu reиe Isus: Idi i ti i иini tako. ³⁸ A kad putovahu, doрe on u jedno selo. I ћena neka, po imenu Marta, primi ga u svoju kuжu. ³⁹ U nje beљe sestra, po imenu Marija, koja sede kod nogu Gospodnjih i sluљaљe reиi njegove. ⁴⁰ A Marta se trudila da ga љto bolje ugosti. I pristupi i reиe: Gospode, zar ne mariљ љto me moja sestra samu ostavi da sluћim? Reci joj, dakle, da mi pomogne. ⁴¹ A Gospod joj odgovori: Marta, Marta, brineљ se i trudiљ se mnogo, ⁴² a jedno je potrebno. Marija je izabrala dobri deo, koji se neжe uzeti od nje.

Chapter 11

¹ I kad se moljaљe Bogu na jednom mestu, pa presta, reиe mu jedan od njegovih uиenika: Gospode, nauиi nas moliti se Bogu, kao љto je i Jovan nauиio svoje uиenike. ² A on im reиe: Kad se molite Bogu, govorite: Oиe, da se sveti ime tvoje! Da doрe carstvo tvoje! ³ Hleb naљ potrebni daji nam svaki dan! ⁴ I oprosti nam grehe naљe, jer i mi opraљtamo svakome svome duћniku! I ne navedi nas u iskuљenje! ⁵ I reиe im: Koji od vas ima prijatelja, i ode mu u ponoжi i kaћe mu: Prijatelju, uzajmi mi tri hleba, ⁶ jer mi doрe prijatelj s puta, i nemam љta da mu iznesem - ⁷ a on iznutra da odgovori: Ne uznemiruj me, vrata su veж zatvorena, i deca su moja sa mnom u postelji; ne mogu ustati da ti dam? ⁸ Kaћem vam: Ako i ne ustane da mu da zato љto mu je prijatelj, za njegov bezobrazluk ustaжe i daжe mu љto mu treba. ⁹ Pa i ja vama kaћem: Iљtite, i daжe vam se; traћite, i naжi жete; kucajte, i otvoriжe vam se. ¹⁰ Jer svaki koji iљte, dobiva, i koji traћi, nalazi, i koji kuca, otvara mu se. ¹¹ Koji je meрu vama otac, u koga ako sin zaiљte ribe, da mu da mesto ribe zmiju? ¹² Ili ako zaiљte jaje, da mu da skorpiju? ¹³ Kad, dakle, vi, zli buduжi, umete da dajete dobre dare deci svojoj, koliko жe pre Otac nebeski dati Duha svetoga onima koji iљtu u njega! ¹⁴ I izgna demona koji je bio nem. A kad demon iziрe, progovori nemi. I divio se narod. ¹⁵ A neki od njih rekoљe: Pomoжu Veelzevula, stareљine demonskoga, goni napolje demone. ¹⁶ A drugi, kuљajuжi ga, iskahu od njega znak s neba. ¹⁷ A on je znao misli njihove i reиe im: Svako carstvo koje se protiv samoga sebe razdelilo, opusteжe, i sruљiжe se kuжa na kuжu. ¹⁸ A ako se i sotona protiv samoga sebe razdelio, kako жe ostati carstvo njegovo? - jer vi kaћete da ja pomoжu Veelzevula teram napolje demone. ¹⁹ A ako ja pomoжu Veelzevula teram napolje demone, vaљi sinovi иijom pomoжu teraju? Zato жe vam oni biti sudije. ²⁰ A ako ja prstom Boћjim gonim napolje demone, onda je doљlo do vas carstvo Boћje. ²¹ Kad se jaki naoruћa i иuva svoj dvor, imanje je njegovo na miru; ²² ali ako navali na njega jaиi od njega i nadvlada ga, uzima mu sve oruћje u koje se uzdao i deli љto je oteo od njega. ²³ Ko nije sa mnom, protiv mene je, i ko ne sabira sa mnom, rasipa. ²⁴ Kad neиisti duh iziрe iz иoveka, ide kroz bezvodna mesta i traћi pokoja. I kad ne naрe, kaћe: Da se vratim u svoj dom otkuda sam iziљao. ²⁵ I kad doрe, naрe ga poиiљжena i ukraљena. ²⁶ Tada odlazi i uzima sedam drugih duhova, gorih od sebe, i uрu i ћive onde, i biva poslednje stanje toga иoveka gore od prvoga. ²⁷ A kad on to kaza, podiћe glas jedna ћena iz naroda i reиe mu: Blago utrobi koja te je nosila i sisama koje si sisao! ²⁸ A on reиe: Blago onima koji sluљaju reи Boћju i drћe je! ²⁹ A kad se narod stade skupljati, poиe govoriti: Rod je ovaj zao rod. Traћi znak, ali mu se neжe dati znak osim znaka Jonina. ³⁰ Jer kao љto je Jona bio znak Ninevljanima, tako жe i Sin иoveиji biti ovome rodu. ³¹ Carica juћna ustaжe o sudu s ljudima roda ovoga i osudiжe ih; jer ona doрe s kraja zemlje da иuje mudrost Solomonovu - a, gle, ovde je viљe od Solomona! ³² Ninevljani жe ustati o sudu s rodom ovim i osudiжe ga; jer se oni pokajaљe na propoved Joninu - a, gle, ovde je viљe od Jone! ³³ Niko ne meжe zapaljena ћiљka na sakriveno mesto, niti pod mericu, nego na svetnjak, da vide svetlost oni koji ulaze. ³⁴ Svetilo telu je oko tvoje. Ako je oko tvoje zdravo, onda je i sve telo tvoje svetlo; a ako ne valja, onda je i telo tvoje tamno. ³⁵ Gledaj, dakle, da svetlost koja je u tebi, ne bude tama! ³⁶ Ako je, dakle, sve tvoje telo svetlo, da nema nijednog dela tamna, biжe sve (tako) svetlo kao kad te svetilo obasjava svetloљжu. ³⁷ A kad govoraљe, umoli ga jedan farisej da obeduje u njega. I uрe u kuжu i leћe za trpezu. ³⁸ A farisej se zaиudi kad vide da se najpre ne opra pre obeda. ³⁹ A Gospod mu reиe: Da, vi fariseji spolja иistite иaљu i zdelu, a iznutra ste puni grabeћa i zloжe. ⁴⁰ Budale, zar nije onaj koji je naиinio spolja, i iznutra naиinio? ⁴¹ Ali dajite milostinju od onoga љto je unutra, i, gle, sve vam je иisto. ⁴² No teљko vama farisejima, љto dajete desetak od metvice, rute i svakog povrжa, a prolazite pravdu i ljubav Boћju! Ovo je trebalo иiniti, a ono ne ostavljati. ⁴³ Teљko vama farisejima, љto volite prva mesta po sinagogama i pozdrave na trgovima! ⁴⁴ Teљko vama љto ste kao sakriveni grobovi, i ljudi koji idu po njima, ne znaju to! ⁴⁵ A jedan od zakonika odgovori mu: Uиitelju, ovim reиima vreрaљ i nas. ⁴⁶ A on reиe: Teљko i vama zakonicima, љto tovarite na ljude bremena teљka za noљenje, a sami jednim prstom svojim neжete da ih se dotaknete! ⁴⁷ Teљko vama љto zidate spomenike prorocima, a vaљi su ih ocevi pobili. ⁴⁸ Tako svedoиite i odobravate dela svojih otaca: oni su ih pobili, a vi zidate. ⁴⁹ Zato mudrost Boћja i reиe: Poslaжu im proroke i apostole, i od njih жe jedne pobiti, druge proterati. ⁵⁰ Da se iљte od roda ovoga krv svih proroka koja je prolivena od postanja sveta: ⁵¹ od krvi Aveljeve do krvi Zaharijine, koji pogibe izmeрu ћrtvenika i hrama. Da, kaћem vam, iskaжe se od roda ovoga! ⁵² Teљko vama zakonicima, љto uzeste kljuи od znanja: sami ne uрoste, ali ne dadoste ni onima koji htedoљe da uрu. ⁵³ I kad otide odande, poиeљe knjiћevnici i fariseji jako mrziti na njega i pitahu ga mnogo љta, ⁵⁴ vrebajuжi i pazeжi na njega, ne bi li љto ulovili iz usta njegovih.

Chapter 12

¹ Pa kad se skupiљe hiljade naroda, da stadoљe gaziti jedan drugoga, poиe prvo govoriti uиenicima svojim: Иuvajte se kvasca farisejskog, koji je pretvaranje. ² Ali niљta nije sakriveno, љto se neжe otkriti, ni tajno, љto se neжe doznati. ³ Zato, љto rekoste u mraku, иuжe se na svetlosti, i љto kazaste na uho u subama, propovedaжe se s krovova. ⁴ Ali vama, prijateljima svojim, kaћem: Ne bojte se od onih koji ubijaju telo i posle toga ne mogu viљe niљta da uиine. ⁵ Nego жu vam kazati koga da se bojite: Bojte se onoga koji, poљto ubije, ima vlast da baci u pakao. Da, kaћem vam, toga se bojte! ⁶ Zar se ne prodaje pet vrabaca za dva asa? I nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom! ⁷ A vama je i svaka dlaka na glavi izbrojena. Ne bojte se: viљe vredite nego mnogi vrapci. ⁸ Nego vam kaћem: Koji god prizna mene pred ljudima, toga жe i Sin иoveиji priznati pred anрelima Boћjim; ⁹ a koji se odreиe mene pred ljudima, toga жe se odreжi pred anрelima Boћjim. ¹⁰ I svaki koji kaћe reи na Sina иoveиjeg, oprostiжe mu se; a koji huli na svetoga Duha, neжe mu se oprostiti. ¹¹ A kad vas dovedu u sinagoge i pred poglavarstva i vlasti, ne brinite se kako жete se braniti ili љta жete kazati; ¹² jer жe vas sveti Duh nauиiti u taj иas љta treba reжi. ¹³ Tada mu reиe neki iz naroda: Uиitelju, kaћi mome bratu da podeli sa mnom nasledstvo. ¹⁴ A on mu reиe: Иoveиe, ko me postavi za sudiju ili delitelja vaљeg? ¹⁵ I reиe im: Pazite i иuvajte se od svakog lakomstva, jer ako je neko bogat, ћivot njegov nije osiguran njegovim imanjem. ¹⁶ Pa im kaza priиu: U jednog bogatog иoveka rodi njiva. ¹⁷ I razmiљljaљe u sebi: Љta da иinim, jer nemam gde sabrati svoje letine? ¹⁸ Tada reиe: Ovo жu uиiniti: sruљiжu svoje ћitnice i naиiniжu veжe, i onde жu sabrati sva svoja ћita i dobro svoje. ¹⁹ I reжi жu duљi svojoj: Duљo, imaљ mnogo imanja na mnogo godina; poиivaj, jedi, pij, uћivaj! ²⁰ Ali Bog mu reиe: Bezumniиe, ovu noж traћiжe ћivot tvoj od tebe - i љto si pripravio, иije жe biti? ²¹ Tako biva onome koji sebi teиe blago, a ne bogati se u Boga. ²² A uиenicima svojim reиe: Zato vam kaћem: Ne brinite se za ћivot, љta жete jesti, ni za telo, u љto жete se obuжi. ²³ Ћivot je preteћniji od jela i tela od odela. ²⁴ Pogledajte gavrane: ne seju i ne ћanju, nemaju vajata ni ћitnice, pa ipak ih hrani Bog. A koliko vi viљe vredite od ptica! ²⁵ A koji od vas, brinuжi se, moћe ћivotu svome dodati lakat jedan? ²⁶ Kad, dakle, ni najmanje љto ne moћete, zaљto se brinete za ostalo? ²⁷ Pogledajte ljiljane kako ne predu i ne tkaju. Ali vam kaћem: Ni Solomon u svoj slavi svojoj ne obuиe se kao jedan od ovih. ²⁸ A kad travu u polju, koja danas jeste a sutra se u peж baca, Bog tako odeva, koliko жe pre vas, maloverni! ²⁹ I vi, ne iљtite љta жete jesti i љta жete piti, i ne brinite se. ³⁰ Jer sve ovo iљtu neznaboљci ovoga sveta. A Otac vaљ zna da vam treba ovo. ³¹ Nego iљtite carstva njegova, i ono жe vam se dodati. ³² Ne boj se, malo stado; jer je volja Oca vaљega da vam da carstvo. ³³ Prodajite љto imate i dajite milostinju. Naиinite sebi kese koje neжe oveљtati, blago veиno, na nebu, gde se lupeћ ne pribliћuje i moljac ne jede. ³⁴ Jer gde je vaљe blago, onde жe biti i srce vaљe. ³⁵ Neka budu bedra vaљa zapregnuta i ћiљci zapaljeni; ³⁶ a vi kao ljudi koji иekaju gospodara svoga kad жe se vratiti sa svadbe, da mu, kad doрe i kucne, odmah otvore. ³⁷ Blago onim slugama koje gospodar, kad doрe, naрe budne. Zaista, kaћem vam, zapregnuжe se i posadiжe ih za sto i pristupiжe i sluћiжe im. ³⁸ Pa i ako doрe u drugu ili u treжu straћu, i naрe ih tako, blago njima! ³⁹ Ali ovo znajte: Kad bi domaжin znao u koji жe иas lupeћ doжi, ne bi dao potkopati kuжe svoje. ⁴⁰ Pa i vi budite gotovi, jer u koji иas ne mislite, doжi жe Sin иoveиji. ⁴¹ Tada reиe Petar: Gospode, govoriљ li nama ovu priиu ili svima? ⁴² A Gospod reиe: Ko je, dakle, taj verni i mudri upravitelj koga жe gospodar postaviti nad svojom иeljadi da im daje na vreme obrok? ⁴³ Blago tome sluzi koga gospodar njegov, kad doрe, naрe da tako иini! ⁴⁴ Zaista, kaћem vam, postaviжe ga nad svim svojim imanjem. ⁴⁵ Ako, pak, sluga taj kaћe u srcu svome: Neжe moj gospodar joљ zadugo doжi, i stane biti sluge i sluљkinje, i jesti i piti i opijati se, ⁴⁶ doжi жe gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u иas koji ne zna, i raseжi жe ga, i metnuжe ga meрu neverne. ⁴⁷ A onaj sluga koji zna volju gospodara svoga, ali nije spremio ili uиinio po volji njegovoj, biжe mnogo bijen. ⁴⁸ A koji ne zna, ali je uиinio љto zasluћuje boja, biжe malo bijen. Kome je god mnogo dano, od toga жe se mnogo i traћiti, i kome je mnogo povereno, od toga жe se joљ viљe iskati. ⁴⁹ Doљao sam da bacim oganj na zemlju - i kako bi mi se htelo da se veж zapalio! ⁵⁰ Ali se meni valja krstiti krљtenjem - i kako mi je teљko dok se ono ne svrљi! ⁵¹ Mislite li da sam doљao da donesem mir na zemlju? Ne, kaћem vam, nego razdor. ⁵² Jer жe odsad petoro u jednoj kuжi biti razdeljeni: troje protiv dvoje i dvoje protiv troje, ⁵³ otac protiv sina i sin protiv oca, mati protiv kжeri i kжi protiv matere, svekrva protiv snahe svoje i snaha protiv svekrve. ⁵⁴ A govoraљe i narodu: Kad vidite oblak gde se diћe od zapada, odmah kaћete: Biжe kiљe; i biva tako. ⁵⁵ I kad vidite jug gde duva, kaћete: Biжe vruжina; i biva. ⁵⁶ Pretvorice, lice zemlje i neba umete da poznate, a vremena ovoga kako ne poznajete? ⁵⁷ Zaљto, pak, i sami od sebe ne sudite pravedno? ⁵⁸ Kad, naime, ideљ sa svojim suparnikom sudiji, joљ na putu se potrudi da ga se oprostiљ, da te ne odvuиe pred sudiju, i sudija te preda panduru, i pandur te baci u tamnicu. ⁵⁹ Kaћem ti, neжeљ iziжi odande dok ne platiљ i poslednju paru.

Chapter 13

¹ Baљ u to vreme doрoљe neki i kazaљe mu za Galilejce иiju je krv Pilat pomeљao s njihovim ћrtvama. ² I odgovori im: Mislite li da su ovi Galilejci bili greљniji od svih Galilejaca, zato љto tako postradaљe? ³ Ne, kaћem vam, nego ako se ne pokajete, svi жete tako izginuti. ⁴ Ili onih osamnaest na koje pade kula siloamska i pobi ih, mislite li da su oni krivlji bili od svih Jerusalimljana? ⁵ Ne, kaћem vam, nego ako se ne pokajete, svi жete tako izginuti. ⁶ A kaza ovu priиu: Jedan иovek imaрaљe smokvu usaрenu u svome vinogradu. I doрe da traћi roda na njoj, ali ne naрe. ⁷ Onda reиe vinogradaru: Evo treжa godina kako dolazim i traћim roda na ovoj smokvi, ali ne nalazim. Poseci je! Zaљto da joљ slabi i zemlju? ⁸ A on mu odgovori: Gospodaru, ostavi je joљ za ovu godinu; okopaжu oko nje i naрubriжu, ⁹ pa жe, moћe biti, roditi. A ako ne, poseжi жeљ je. ¹⁰ Jednom uиaљe u jednoj sinagogi u subotu. ¹¹ I, gle, beљe onde ћena koju je (zli) duh muиio boleљжu veж osamnaest godina; beљe zgrиena i ne mogaљe se nikako ispraviti. ¹² Kad je Isus vide, dozva je i reиe joj: Ћeno, oproљtena si od svoje bolesti. ¹³ I metnu na nju ruke, i odmah se ispravi i slavljaљe Boga. ¹⁴ A stareљina od sinagoge srрaљe se љto Isus izleиi u subotu, i reиe narodu: Љest je dana u koje treba raditi; u te, dakle, dolazite i leиite se, a ne u subotni dan. ¹⁵ A Gospod mu odgovori i reиe: Pretvorice, zar ne dreљi svaki od vas u subotu svoga vola ili magarca od jasala i vodi ga da ga napoji? ¹⁶ A ovu kжer Avramovu, koju sotona sveza evo veж osamnesta godina, ne trebaљe li odreљiti iz ove sveze u dan subotni? ¹⁷ I kad to reиe, stiрahu se svi njegovi protivnici, a sav narod radovaљe se za sva njegova slavna dela. ¹⁸ Tada reиe: Kakvo je carstvo Boћje i kakvo жu kazati da je? ¹⁹ Ono kao zrno goruљiиno koje иovek uze i baci u vrt svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice se nebeske nastaniљe na granama njegovim. ²⁰ I opet reиe: Kakvo жu kazati da je carstvo Boћje? ²¹ Ono je kao kvasac koji ћena uze i metnu u tri sata braљna, dok sve ne uskisnu. ²² I prolaћaљe kroz gradove i sela, uиeжi i putujuжi u Jerusalim. ²³ A neko mu reиe: Gospode, je li malo onih koji жe se spasti? A on im reиe: ²⁴ Borite se da uрete na uska vrata, jer vam kaћem: Mnogi жe traћiti da uрu i neжe moжi. ²⁵ Kad domaжin ustane i zatvori vrata, i stanete napolju stajati i kucati u vrata govoreжi: Gospode, otvori nam, on жe vam odgovoriti: Ne znam vas otkuda ste! ²⁶ Tda жete stati govoriti: Ta jeli smo i pili pred tobom, i po naљim si ulicama uиio! ²⁷ A on жe reжi: Kaћem vam, da ne znam otkuda ste. Odstupite od mene svi zloиinci! ²⁸ Onde жe biti plaи i љkrgut zuba, kad vidite Avrama, Isaka i Jakova i sve proroke u carstvu Boћjem, a sebe napolje isterane. ²⁹ I doжi жe od istoka i zapada, severa i juga, i leћaжe za trpezom u carstvu Boћjem. ³⁰ I, gle, ima poslednjih koji жe biti prvi, i ima prvih koji жe biti poslednji! ³¹ Baљ u taj иas pristupiљe neki fariseji i rekoљe mu: Idi i udalji se odavde, jer Irod hoжe da te ubije. ³² I reиe im: Idite i kaћite toj lisici: Eto, isterujem demone i isceljujem danas i sutra, a treжi dan жu svrљiti. ³³ Ali danas, sutra i prekosutra moram putovati, jer ne moћe prorok poginuti izvan Jerusalima. ³⁴ Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaљ proroke i zasipaљ kamenjem, poslane k tebi - koliko puta htedoh da skupim decu tvoju kao kvoиka piliжe svoje pod krila, i ne htedoste! ³⁵ Eto, ostavlja vam se dom vaљ. Kaћem vam. Neжete me videti dok ne doрe da kaћete: Blagosloven koji ide u ime Gospodnje!

Chapter 14

¹ I kad jedne subote doрe u kuжu jednog stareљine farisejskog da jede, oni motrahu na njega. ² I, gle, beљe pred njim nekakav иovek koji je patio od vodene bolesti. ³ I Isus progovori i reиe zakonicima i farisejima: Je li slobodno u subotu leиiti ili nije? ⁴ A oni жutahu. I dohvati ga se, izleиi ga i otpusti. ⁵ A njima reиe: Koji od vas ne bi svoga sina ili vola, da mu padne u bunar, odmah izvadio i u dan subotni? ⁶ I ne mogoљe mu odgovoriti na to. ⁷ A gostima kaza priиu, jer opazi kako izbirahu proиelja, i reиe im: ⁸ Kad te ko pozove na svadbu, nemoj se namestiti u proиelje, da ne bude meрu gostima ko ugledniji od tebe, ⁹ i doрe onaj koji je pozvao tebe i njega i kaћe ti: Podaj ovome mesto! I onda жeљ sa stidom zauzeti poslednje mesto. ¹⁰ Nego, kad te ko pozove, idi i zauzmi poslednje mesto, da ti, kad doрe onaj koji te je pozvao, kaћe: Prijatelju, pomakni se viљe! Tada жe ti biti иast pred svima onima koji su s tobom za trpezom. ¹¹ Jer svaki koji se podiћe, poniziжe se, i koji se poniћuje, podignuжe se. ¹² A reиe i onome љto ga je pozvao: Kad dajeљ ruиak ili veиeru, ne zovi prijatelja svojih, ni braжe svoje, ni roрaka svojih, ni bogatih suseda, da ne bi i oni tebe pozvali i vrati ti se. ¹³ Nego, kad иiniљ gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe - ¹⁴ pa жe ti blago biti, jer ti oni ne mogu vratiti. Ali жe ti se vratiti o uskrsu pravednih. ¹⁵ A kad to иu jedan od gostiju, reиe mu: Blago onome koji jede u carstvu Boћjem! ¹⁶ A on mu reиe: Jedan иovek zgotovi veliku veиeru i pozva mnoge. ¹⁷ A kad bi vreme veиeri, posla slugu svoga da kaћe pozvanima: Hajdete, sve je veж gotovo! ¹⁸ I poиeљe se svi sloћno izgovarati. Prvi mu reиe: Kupio sam njivu, i moram iziжi da je vidim. Molim te, izgovori me! ¹⁹ Drugi reиe: Kupio sam pet jarmova volova, i idem da ih ogledam. Molim te, izgovori me! ²⁰ Treжi reиe: Oћenio sam se, i zato ne mogu doжi. ²¹ I sluga doрe i kaza ovo gospodaru svome. Tada se domaжin rasrdi i reиe sluzi svome: Iziрi brzo na puteve i ulice gradske, i dovedi ovamo siromahe, kljaste, slepe i hrome! ²² A sluga reиe: Gospodaru, uиinio sam kako si zapovedio, i joљ ima mesta. ²³ I reиe gospodar sluzi: Iziрi na drumove i do plotova, pa ih nateraj da doрu, da mi se napuni kuжa. ²⁴ Kaћem vam: Nijedan od onih pozvanih ljudi neжe okusiti moje veиere! ²⁵ A iрaљe s njime mnogo naroda, i obazre se i reиe im: ²⁶ Ako ko doрe k meni, a ne mrzi na oca svoga, na mater, na ћenu, na decu, na braжu, na sestre, pa i na ћivot svoj, ne moћe biti moj uиenik. ²⁷ Ko ne nosi krsta svoga i ne ide za mnom, ne moћe biti moj uиenik. ²⁸ Jer koji od vas, kad hoжe da zida kulu, neжe prvo da sesti i proraиunati љta жe ga stati, (da vidi) ima li da moћe dovrљiti? ²⁹ Da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmogne dovrљiti, svi koji bi to videli, stali mu se rugati ³⁰ i govoriti. Ovaj иovek poиe zidati, i ne moћe da dovrљi! ³¹ Ili koji car, kad ide s vojskom da se pobije s drugim carem, neжe prvo sesti i posavetovati se moћe li s deset hiljada sresti onoga љto ide na njega sa dvadeset hiljada? ³² Ako li ne moћe, poslaжe poslanike dok je onaj joљ daleko i moliжe da se pomire. ³³ Tako, dakle, svaki od vas koji se ne odreиe svega љto ima, ne moћe biti moj uиenik. ³⁴ Dobra je so; ali ako i so obljutavi, иim жe se popraviti? ³⁵ Niti je za zemlju niti za рubre: bacaju je napolje. Ko ima uљi da иuje, neka иuje!

Chapter 15

¹ I pribliћavahu se k njemu svi carinici i greљnici da ga иuju. ² A fariseji i knjiћevnici gunрahu: Ovaj prima greљnike i jede s njima. ³ Tada im kaza ovu priиu: ⁴ Koji od vas, kad ima sto ovaca, pa izgubi jednu od njih, neжe ostaviti devedeset i devet u pustinji i iжi za izgubljenom dok je ne naрe? ⁵ I kad je naрe, uzeжe je na rame svoje radujuжi se, ⁶ i kad doрe kuжi, sazvaжe priajtelje i susede i kazaжe im: Radujte se sa mnom, jer naрoh svoju izgubljenu ovcu. ⁷ Kaћem vam: Tako жe na nebu biti veжa radost za jednog greљnika koji se kaje, nego li za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje. ⁸ Ili koja ћena, kad ima deset drahmi, pa izgubi jednu drahmu, neжe zapaliti ћiљka, poиistiti kuжe i traћiti dobro dok je ne naрe? ⁹ I kad je naрe, sazvaжe prijateljice i susede i reжi жe: Radujte se sa mnom, jer naрoh drahmu љto sam je izgubila. ¹⁰ Tako se, kaћem vam, raduju anрeli Boћji kad se jedan greљik pokaje. ¹¹ I reиe: Jedan иovek imao je dva sina. ¹² I mlaрi od njih reиe ocu: Oиe, daj mi moj deo od imanja. I on im podeli imanje. ¹³ I posle nekoliko dana pokupi mlaрi sin sve, otide u daleku zemlju i profuжka onde svoje imanje ћiveжi besputno. ¹⁴ A kad potroљi sve, nastade velika glad u onoj zemlji, i on se naрe u nevolji. ¹⁵ I otide i pribi se kod jednog graрanina one zemlje; i ovaj ga posla u polje svoje da иuva svinje. ¹⁶ I ћeleo je da napuni svoj trbuh roљиiжima љto ih jeрahu svinje, i niko mu ih ne davaљe. ¹⁷ Tada doрe k sebi i reиe: Koliko najamnika u oca moga imaju hleba i suviљe, a ja ovde umirem od gladi! ¹⁸ Ustaжu i idem ocu svome, pa жu mu reжi: Oиe, zgreљio sam nebu i tebi; ¹⁹ viљe nisam dostojan da se nazovem sin tvoj, primi me kao jednoga od svojih najamnika. ²⁰ I ustade i vrati se ocu svome. Kad je joљ podaleko bio, ugleda ga otac njegov i saћali mu se; pa potrиa, zagrli ga i poljubi ga. ²¹ A sin mu reиe. Oиe, zgreљio sam nebu i tebi; viљe nisam dostojan da se nazovem sin tvoj. ²² A otac reиe slugama svojim: Donesite brzo najlepљu haljinu i obucite ga, podajte mu prsten na ruku i obuжu na noge, ²³ i dovedite ugojeno tele, zakoljite ga - pa da jedemo i da se veselimo, ²⁴ jer ovaj moj sin beљe mrtav, i oћive, beљe izgubljen, i naрe se. I stadoљe se veseliti. ²⁵ A njegov stariji sin beљe u polju.. I kad se, dolazeжi, pribliћi kuжi, иu svirku i igranje. ²⁶ I dozva jednoga od slugu i zapita љta je to. ²⁷ A ovaj mu reиe: tvoj brat doрe, i otac tvoj zakla ugojeno tele, љto mu se zdrav vratio. ²⁸ A on se rasrdi i ne htede unutra. A otac njegov iziрe i moljaљe ga. ²⁹ A on odgovori ocu: Eto te sluћim toliko godina i nikad ne prestupih tvoje zapovesti; ali meni nikad nisi dao jareta da bih se proveselio sa svojim prijateljima. ³⁰ A kad doрe ovaj tvoj sin koji ti je imanje rasuo s bludnicama, zaklao si mu ugojeno tele. ³¹ A on mu reиe: Dete, ti si svagda sa mnom, i sve moje tvoje je. ³² Ali se trebalo veseliti i radovati, jer ovaj tvoj brat mrtav beљe, i oћive, i izgubljen beљe, i naрe se.

Chapter 16

¹ A govoraљe i uиenicima: Beљe jedan bogat иovek koji je imao upravitelja. Ovoga okriviљe kod njega da rasipa njegovo imanje. ² Tada ga dozva i reиe mu: Љta to иujem za tebe? Daj raиuna o svome upravljanju, jer ne moћeљ viљe biti upravitelj. ³ A upravitelj reиe u sebi: Љta da иinim, jer gospodar moj uzima od mene upravu? Kopati ne mogu, prositi stidim se. ⁴ Znam љta жu иiniti, da bi me, kad budem uklonjen s uprave, primili u kuжe svoje. ⁵ I dozva redom duћnike svoga gospodara i reиe prvome. Koliko si duћan mome gospodaru? ⁶ A ovaj reиe. Sto vati ulja. I reиe mu: uzmi svoju obveznicu, pa sedi i napiљi brzo pedeset. ⁷ Potom reиe drugome: A ti koliko si duћan? A ovaj reиe: Sto korova pљenice. Reиe mu: Uzmi svoju obveznicu i napiљi osamdeset. ⁸ I pohvali gospodar nepravednoga upravitelja љto mudro uиini: jer su deca ovoga sveta mudrija prema svome rodu nego li deca svetlosti. ⁹ Pa i ja vam kaћem: Naиinite sebi prijatelja nepravednim bogatstvom, da bi vas, kad ga nestane, primili u veиne kolibe. ¹⁰ Ko je veran u najmanjem, veran je i u mnogom, a ko je nepoљten u najmanjem, nepoљten je i u mnogm. ¹¹ Ako, dakle, u nepravednom bogatstvu niste bili verni, ko жe vam poveriti pravo (bogatstvo)? ¹² I ako u tuрem niste bili verni, ko жe vam dati vaљe? ¹³ Nijedan sluga ne moћe sluћiti dva gospodara; jer ili жe na jednoga mrziti, a drugoga ljubiti, ili жe se jednog drћati, a drugog prezirati. Ne moћete sluћiti Bogu i mamoni. ¹⁴ A sve ovo sluљahu i fariseji, koji su bili srebroljupci, i rugahu mu se. ¹⁵ A on im reиe: Vi ste oni koji se gradite pravedni pred ljudima, ali Bog zna srca vaљa. Jer љto je ljudima visoko, to je Bogu mrsko. ¹⁶ Zakon i poroci su do Jovana; otada se carstvo Boћje propoveda i svaki navaljuje da uрe u njega. ¹⁷ Ali je lakљe nebu i zemlji proжi nego li jednoj crtici iz zakona propasti. ¹⁸ Svaki koji otpuљa svoju ћenu i uzima drugu, иini preljubu; i koji se ћeni otpuљtenicom, иini preljubu. ¹⁹ A beљe neki bogat иovek koji se oblaиio u skerlet i u skupoceno platno i sjajno se veselio svaki dan. ²⁰ A siromaљak neki, po imenu Lazar, leћao je pred vratima njegovim gnojav ²¹ i ћeleo je da se nasiti samo onim љto je padalo s trpeze bogatoga. A joљ i psi dolaћahu i lizahu gnoj njegov. ²² I umre siromaљak, i anрeli ga odnesoљe u naruиje Avramovo. A umre i bogati, i sahraniљe ga. ²³ I u adu, kad je bio u mukama, podiћe oиi svoje i ugleda izdaleka Avrama i Lazara u njegovu naruиju. ²⁴ I povika: Oиe Avrame, smiluj se na mene i poљlji Lazara da umoиi u vodu vrh od prsta svoga i da mi rashladi jezik, jer se muиim u ovom plamenu. ²⁵ A Avram reиe: Sinko, seti se da si primio svoja dobra u svome ћivotu, a Lazar opet zla, sad se on ovde teљi, a ti se muиiљ. ²⁶ A preko svega toga postavljena je izmeрu nas i vas velika provalija, da oni koji bi hteli odovud k vama preжi, ne mogu, a ni oni otuda k nama da prelaze. ²⁷ Tada reиe: Molim te, dakle, oиe, da ga poљljeљ u kuжu oca moga, ²⁸ jer imam petoro braжe, da ih dobro posavetuje, da ne bi i oni doљli na ovo mesto muиenja. ²⁹ A Avram reиe: Imaju Mojsija i proroke, neka njih sluљaju. ³⁰ A on reиe: Ne, oиe Avrame, nego ako im doрe ko iz mrtvih, pokajaжe se. ³¹ A on mu reиe: Ako ne sluљaju Mojsija i proroka, neжe posluљati da ko i iz mrtvih ustane.

Chapter 17

¹ I reиe uиenicima svojim: Nije moguжe da ne doрu sablazni, ali teљko onome s koga dolaze! ² Bolje bi mu bilo da se ћrvanj obesi o vrat njegov i da ga bace u more, nego da sablazni jednoga od ovih malih! ³ Иuvajte se! Ako zgreљi brat tvoj, pokaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu. ⁴ I ako ti sedam puta na dan zgreљi i sedam puta doрe k tebi i kaћe: Kajem se, oprosti mu. ⁵ I rekoљe apostoli Gospodu: Dometni nam vere! ⁶ A Gospod reиe: Kad biste imali vere koliko zrno goruљiиno, rekli biste ovome dubu: Iљиupaj se i usadi se u more, i posluљao bi vas. ⁷ Koji жe od vas, kad ima slugu koji ore ili иuva stado, ovome, kad doрe iz polja, reжi: Hodi brzo, lezi za trpezu? ⁸ Neжe li mu zar reжi: Spremi mi da veиeram, zapregni se i sluћi mi dok jedem i pijem, pa onda ti jedi i pij? ⁹ Hoжe li zahvaliti sluzi љto je uиinio љto mu je zapoveрeno? ¹⁰ Tako i vi: Kad svrљite sve љto vam je zapoveрeno, govorite: Mi smo zaludne sluge; uиinili smo љto smo duћni bili uиiniti. ¹¹ I kad je iљao u Jerusalim, prolazio je izmeрu Samarije i Galileje. ¹² I kad je ulazio u jedno selo, sretoљe ga deset gubavih ljudi, koji staљe izdaleka, ¹³ podigoљe glas i viknuљe: Isuse, uиitelju, smiluj se na nas! ¹⁴ I kad ih vide, reиe im: Idite i pokaћite se sveљtenicima! I kad iрahu, oиistiљe se. ¹⁵ A jedan od njih, kad vide da se izleиi, povrati se hvaleжi Boga iz glasa, ¹⁶ pade niиice pred noge njegove i zahvali mu - i to beљe Samarjanin! ¹⁷ A Isus odgovori: Zar se ne oиistiљe desetorica - Pa gde su devetorica - ¹⁸ Zar se ne naрe meрu njima nijedan da se vrati da zahvali Bogu, nego samo ovaj tuрin? ¹⁹ I reиe mu: Ustani i idi; vera tvoja ti je pomogla. ²⁰ A kad ga fariseji upitaљe kad жe doжi carstvo Boћje, odgovori im i reиe: Carstvo Boћje neжe doжi tako da жe se to videti; ²¹ niti жe se kazati: Evo ga ovde! ili: Onde je! Jer, gle, carstvo je Boћje meрu vama! ²² A uиenicima reиe: Doжi жe dani kad жete zaћeleti da vidite jedan dan Sina иoveиjega, i neжete ga videti. ²³ I reжi жe vam: Eno ga onde, evo ga ovde! Ne idite onamo i ne trиite za njima! ²⁴ Jer kao љto munja, kad sevne, svetli od jednoga kraja pod nebom do drugoga, tako жe biti Sin иoveиji u svoj dan. ²⁵ Ali mu prvo valja mnogo postradati i odbaиenu biti od roda ovoga. ²⁶ I kako je bilo u dane Nojeve, tako жe biti i u dane Sina иoveиjeg: ²⁷ jeрahu, pijahu, ћenjahu se, udavahu se do onoga dana kad Noje uрe u kovиeg, i doрe potop i pogubi sve. ²⁸ Tako (жe biti) kao љto je bilo u dane Lotove: jeрahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, saрahu, zidahu; ²⁹ a u dan kad Lot iziрe iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve. ³⁰ Isto tako жe biti u onaj dan kad se javi Sin иoveиji. ³¹ U taj dan koji se desi na krovu, a pokuжstvo njegovo u kuжi, neka ne silazi da ga uzme; a tako i onaj koji se desi u polju, neka se ne vraжa natrag. ³² Setite se ћene Lotove! ³³ Koji poрe da saиuva ћivot svoj, izgubiжe ga, a koji ga izgubi, saиuvaжe ga. ³⁴ Kaћem vam: Te noжi biжe dva na jednom odru, jedan жe se uzeti, a drugi ostaviti. ³⁵ Dve жe mleti zajedno, jedna жe se uzeti, a druga ostaviti. ³⁶ ... ³⁷ I odgovoriљe mu: Gde, Gospode? A on im reиe: Gde je leљina, onamo жe se skupiti i leљinari.

Chapter 18

¹ A kaza im priиu kako treba svagda da se mole Bogu, bez umora. ² I reиe: U jednom gradu beљe jedan sudija koji se Boga nije bojao i za ljude nije mario. ³ A beљe u tome gradu (i) jedna udovica, koja je dolazila k njemu i govorila: Odbrani me od moga suparnika! ⁴ I neko vreme nije hteo. A posle reиe u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ne marim za ljude, ⁵ no buduжi da mi ova udovica dosaрuje, odbraniжu je, da ne bi najposle doљla i izbila me. ⁶ I reиe Gospod: Иujte љta govori nepravedni sudija! ⁷ A Bog zar da ne odbrani izbranih svojih koji mu viиu dan i noж, i zar da okleva s njima? ⁸ Kaћem vam: Odbraniжe ih brzo! Ali hoжe li Sin иoveиji, kad doрe, naжi veru na zemlji? ⁹ A i nekima koji miљljahu za sebe da su pravedni i druge prezirahu, kaza ovu priиu: ¹⁰ Dva иoveka otidoљe gore u hram da se mole Bogu, jedan farisej, a drugi carinik. ¹¹ Farisej stade i ovako se moljaљe u sebi: Boћe, hvala ti љto nisam kao drugi ljudi, razbojnici, nepravednici, preljuboиinici, ili i kao ovaj carinik. ¹² Postim dvaput u nedelji, dajem desetak od svega љto dobijem. ¹³ A carinik stajaљe izdaleka i ne htede ni oиiju podiжi na nebo, nego bijaљe prsa svoja i govoraљe: Boћe, milostiv budi meni greљnome! ¹⁴ Kaћem vam, ovaj otide opravdan svojoj kuжi, onaj ne. Jer svaki koji se sam podiћe, poniziжe se, a koji se sam poniћuje, podignuжe se. ¹⁵ A donoљahu mu i malu decu da ih se dotakne. Kad to videљe uиenici, ukoriљe ih. ¹⁶ A Isus ih dozva k sebi i reиe: Pustite decu neka dolaze k meni i ne branite im; jer je takovih carstvo Boћje. ¹⁷ Zaista, kaћem vam: Koji ne primi carstva Boћjeg kao dete, neжe uжi u njega. ¹⁸ I zapita ga jedan stareљina. Uиitelju dobri, љta da uиinim da nasledim ћivot veиni? ¹⁹ A Isus mu reиe: Љto me zoveљ dobrim? Niko nije dobar osim jednoga Boga. ²⁰ Zapovesti znaљ: Ne иini preljube, ne ubij, ne ukradi, ne svedoиi laћno, poљtuj oca svoga i mater svoju. ²¹ A on reиe: Svega sam se ovoga drћao od mladosti. ²² A kad Isus иu to, reиe mu: Joљ ti jedno nedostaje: prodaj sve љto imaљ i irazdaj siromasima, i imaжeљ blaga na nebu; pa hajde za mnom! ²³ A kad on иu to, postade vrlo ћalostan, jer je bio vrlo bogat. ²⁴ A kad ga Isus vide (ћalosna), reиe: Kako je teљko bogatima uжi u carstvo Boћje! ²⁵ Lakљe je kamili proжi kroz izglene uљi, nego li bogatome uжi u carstvo Boћje! ²⁶ A oni koji иuљe, rekoљe: Pa ko se moћe spasti? ²⁷ A on reиe: Љto je u ljudi nemoguжe, moguжe je u Boga. ²⁸ A Petar reиe: Eto mi smo ostavili svoje imanje i idemo za tobom. ²⁹ A on im reиe: Zaista, kaћem vam: Nema nijednoga koji bi radi carstva Boћjeg ostavio kuжu, ћenu, braжu, roditelje ili decu, ³⁰ a da neжe primiti mnogo viљe u ovo vreme, i na svetu koji жe doжi, ћivot veиni. ³¹ I uze dvanaestoricu i reиe im: Evo idemo gore u Jerusalim, i sve жe se svrљiti љto su proroci napisali za Sina иoveиjeg. ³² Predaжe ga neznaboљcima, rugaжe mu se, muиiжe ga i popljuvaжe ga. ³³ Poљto ga iљibaju, ubiжe ga, i treжi dan жe ustati. ³⁴ No oni ne razumeљe niљta od ovoga; ova reи beљe sakrivena od njih, i ne razumeљe љto im se kaza. ³⁵ A kad se pribliћi Jerihonu, slepac neki seрaљe kraj puta i proљaљe. ³⁶ I kad иu narod gde prolazi, zapita љta je to. ³⁷ I kazaљe mu: Isus Nazareжanin prolazi. ³⁸ Tada povika: Isuse, sine Davidov, smiluj se na mene! ³⁹ A oni љto iрahu napred, korahu ga da uжuti. A on joљ veжma vikaљe: Sine Davidov, smiluj se na mene! ⁴⁰ I Isus stade i zapovedi da mu ga dovedu. Kad mu se pribliћi, zapita ga: ⁴¹ Љta hoжeљ da ti uиinim? A on reиe: Gospode, da progledam. ⁴² Tada mu Isus reиe: Progledaj! Vera ti je tvoja pomogla. ⁴³ I odmah progleda, i poрe za njim slaveжi Boga. I sav narod koji vide, hvaljaљe Boga.

Chapter 19

¹ I uрe u Jerihon i prolaћaљe kroz njega. ² I, gle, beљe tu иovek po imenu Zakhej, koji je bio stareљina cariniиki, i bio je bogat. ³ Hteo je da vidi Isusa ko je, ali nije mogao od naroda, jer je bio maloga rasta. ⁴ I potrиa napred i pope se na jednu divlju smokvu da ga vidi, jer mu je onuda valjalo proжi. ⁵ Kad Isus doрe na to mesto, pogleda gore i reиe mu: Zakheju, siрi brzo dole, jer mi danas valja biti u tvojoj kuжi! ⁶ I siрe brzo i primi ga radujuжi se. ⁷ I svi koji videљe, gunрahu: Greљnome иoveku doрe u kuжu. ⁸ A Zakhej pristupi i reиe Gospodu: Gospode, evo pola imanja svoga daжu siromasima, a ako sam od koga љto nepravedno uzeo, vratiжu mu иetvorostruko! ⁹ A Isus mu reиe: Danas doрe spasenje kuжi ovoj, jer je i on sin Avramov. ¹⁰ Jer Sin иoveиji doрe da traћi i spase љto je izgubljeno. ¹¹ A kad oni иuљe to, kaza joљ jednu priиu, jer je bio blizu Jerusalima, i miљljahu da жe se odmah javiti carstvo Boћje. ¹² Reиe, dakle: Jedan plemiж otide u daleku zemlju da primi carsko dostojanstvo i da se (onda) vrati. ¹³ I dozva deset svojih slugu, dade im deset mina i reиe im: Trgujte dok se ja ne vratim. ¹⁴ A sugraрani njegovi mrћahu na njega, i poslaљe za njim poslanike da kaћu: Neжemo da ovaj caruje nad nama. ¹⁵ A kad se on vrati sa carskim dostojanstvom, reиe da mu dozovu one sluge kojima je dao novac, da vidi љta je koji zaradio. ¹⁶ I doрe prvi i reиe: Gospodaru, tvoja mina donese deset mina. ¹⁷ I reиe mu: Dobro, dobri slugo; kad si u najmanjem bio veran, evo ti vlast nad deset gradova. ¹⁸ I doрe drugi i reиe. Tvoja mina, gospodaru, donese pet mina. ¹⁹ A on i ovome reиe. I ti budi nad pet gradova. ²⁰ I treжi doрe i reиe: Gospodaru, evo tvoja mina koju sam иuvao u ubrusu. ²¹ Bojao sam te se, jer si иovek ћestok: uzimaљ љto nisi ostavio i ћnjeљ љto nisi sejao. ²² Reиe mu: Po tvojim жu ti reиima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja ћestok иovek, da uzimam љto nisam ostavio i ћnjem љto nisam sejao? ²³ Pa zaљto nisi dao moj novac u menjaиnicu? I ja bih ga, po svome dolasku s kamatom primio. ²⁴ I reиe onima љto stajahu onde: Uzmite od njega minu i podajte je onome љto ima deset mina! ²⁵ I rekoљe mu: Gospodaru, on ima deset mina! ²⁶ Kaћem vam: Svakome koji ima, daжe se, a od onoga koji nema, uzeжe se i ono љto ima. ²⁷ A te moje neprijatelje, koj nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite ovamo i posecite ih preda mnom! ²⁸ I kad ovo kaza, poрe napred i iрaљe gore u Jerusalim. ²⁹ I kad se pribiћi Vitfazi i Vitaniji, ka gori koja se zvala Maslinska, posla dvojicu od uиenika ³⁰ i reиe: Idite u selo prema vama, i kad uрete u njega, naжi жete u njemu magare privezano, na kome иovek joљ nije sedeo. Odreљite ga i dovedite. ³¹ I ako vas ko upita: zaљto ga dreљite? ovako mu kaћite: Treba Gospodu. ³² I poslani otidoљe i naрoљe kao љto im je rekao. ³³ A kad oni dreљahu magare, rekoљe im gospodari njegovi: Zaљto dreљite magare? ³⁴ A oni rekoљe: Treba Gospodu, ³⁵ I dovedoљe ga k Isusu, baciљe svoje haljine na magare i posadiљe Isusa. ³⁶ I kad iрaљe, prostirahu haljine svoje po putu. ³⁷ A kad se veж pribliћio da siрe s Maslinske gore, poиe sve mnoљtvo uиenika u radosti hvaliti Boga iz glasa za sva иudesa љto su ih videli, ³⁸ i rekoљe: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini! ³⁹ A neki fariseji iz gomile rekoљe mu: Uиitelju, zabrani uиenicima svojim! ⁴⁰ I odgovori im: Kaћem vam, ako ovi uжute, kamenje жe vikati! ⁴¹ I kad se pribiћi i ugleda grad, zaplaka za njim ⁴² i reиe: O kad bi i ti danas znao љto je za tvoj mir! Ali je sad sakriveno od oиiju tvojih. ⁴³ Doжi жe dani na tebe, i okruћiжe te neprijatelji tvoji opkopima, opkoliжe te i navaljivaжe na tebe sa svih strana. ⁴⁴ Razbiжe tebe i decu tvoju u tebi, i neжe ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato љto nisi poznao vremena kada si pohoрen. ⁴⁵ I uрe u hram i stade napolje goniti one љto prodavahu u njemu ⁴⁶ i reиe im: U pismu stoji: "I dom moj neka je dom molitve", a vi naиiniste od njega razbojniиku peжinu! ⁴⁷ I uиio je svaki dan u hramu. A prvosveљtenici, knjiћevnici i stareљine narodne gledahu da ga pogube. ⁴⁸ Ali ne naрoљe љta bi uиinili, jer je sav narod iљao za njim i sluљao ga je.

Chapter 20

¹ I kad je jednoga dana uиio narod u hramu i propovedao evanрelje, pristupiљe mu prvosveљtenici i knjiћevnici sa stareљinama ² i rekoљe mu: Kaћi nam: Kakvom vlaљжu иiniљ to, ili ko je taj koji ti dade tu vlast? ³ A on im odgovori: I ja жu vas pitati jednu reи, pa mi kaћite: ⁴ Krљtenje Jovanovo - beљe li s neba ili od ljudi? ⁵ A oni pomiљljahu u sebi: Ako kaћemo: S neba, reжi жe: Zaљto mu ne verovaste? ⁶ A ako kaћemo: Od ljudi, sav жe nas narod pobiti kamenjem, jer je uveren da je Jovan prorok. ⁷ I odgovoriљe da ne znaju otkuda je. ⁸ I Isus im reиe: Ni ja vama neжu reжi kakvom vlaљжu иinim ovo. ⁹ A narodu poиe kazivati ovu priиu: Jedan иovek posadi vinograd, dade ga vinogradarima i otide na podugo vremena. ¹⁰ A kad doрe vreme, posla k vinogradarima slugu da mu dadu od vinogradskoga roda. Ali vinogradari ga izbiљe i poslaљe prazna. ¹¹ I posla opet, drugoga slugu: A oni i toga izbiљe i osramotiљe i poslaљe prazna. ¹² I posla i treжega. A oni i ovoga raniљe i izbaciљe napolje. ¹³ Onda reиe gospodar od vinograda: Љta da иinim? Poslaжu sina svoga miloga; moћda жe se od njega stideti. ¹⁴ A kad ga vinogradari videљe, rekoљe jedan drugome: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, da naљe bude nasledstvo. ¹⁵ I izbaciљe ga napolje iz vinograda i ubiљe. Љta жe, dakle, uиiniti njima gospodar od vinograda? ¹⁶ Doжi жe i pogubiжe te vinogradare, i daжe vinograd drugima. A kad oni to иuљe, rekoљe: Ne dao Bog! ¹⁷ A on pogleda na njih i reиe: Љta znaиi, dakle, ovo u pismu: "Kamen koji odbaciљe zidari, taj posta kamen ugaoni"? ¹⁸ Svaki koji padne na taj kamen, razbiжe se, a na koga on padne, satrжe ga. ¹⁹ I gledahu knjiћevnici i prvosveљtenici da (joљ) onoga иasa dignu ruke na njega, ali se pobojaљe naroda. Razumeli su, naime, da se ova priиa njih ticala. ²⁰ I pazili su na njega, pa poslaљe vrebaиe, koji su se gradili kao da su pravedni, da bi ga uhvatili u reиi, pa da ga predadu vlasti i sili prokuratorovoj. ²¹ I upitaљe ga: Uиitelju, znamo da pravo govoriљ i uиiљ, i ne gledaљ ko je ko nego zaista uиiљ putu Boћjem - ²² moћemo li mi plaжati caru carevinu ili ne? ²³ A on razume njihovo lukavstvo i reиe im: ²⁴ Pokaћite mi dinar! Иiji je lik i natpis na njemu? A oni rekoљe: Carev. ²⁵ A on im reиe: Podajte, dakle, љto je carevo, caru, i љto je Boћje, Bogu! ²⁶ I ne mogoљe ga uhvatiti u reиi pred narodom, i, diveжi se njegovu odgovoru, umukoљe. ²⁷ I pristupiљe neki sadukeji - koji kaћu da nema uskrsa - i zapitaљe ga: ²⁸ Uиitelju, Mojsije nam napisa: "Ako kome umre brat koji ima ћenu, a dece nema, da brat njegov uzme ћenu i podigne porod bratu svome". ²⁹ Beљe, dakle, sedmoro braжe. Prvi uze ћenu i umre bez dece. ³⁰ I uze je drugi, ³¹ pa i treжi, a tako i sva sedmorica ne ostaviљe dece i pomreљe. ³² Najposle umre i ћena. ³³ O uskrsu, dakle, koga жe od njih biti ћena? Jer je ona sedmorici bila ћena. ³⁴ I reиe im Isus: Deca ovoga sveta ћene se i udaju, ³⁵ a koji se udostoje da dobiju onaj svet i uskrs iz mrtvih, niti жe se ћeniti niti udavati. ³⁶ Jer ne mogu viљe ni umreti; jer su kao anрeli, i sinovi su Boћji, kad su sinovi uskrsa. ³⁷ A da mrtvi ustaju, to i Mojsije pokaza na mestu o kupini, gde Gospoda naziva Bogom Avramovim, Bogom Isakovim i Bogom Jakovljevim. ³⁸ A Bog nije Bog mrtvih, nego ћivih; jer su njemu svi ћivi. ³⁹ A neki od knjiћevnika odgovoriљe: Uиitelju, dobro si kazao! ⁴⁰ I viљe niљta nisu smeli da ga pitaju. ⁴¹ A on im reиe: Kako govore da je Mesija sin Davidov? ⁴² Jer sam David kaћe u psaltiru: "Reиe Gospod Gospodu mome: Sedi meni s desne strane ⁴³ dok ne poloћim neprijatelje tvoje za podnoћje nogama tvojim". ⁴⁴ David, dakle, njega naziva Gospodom; pa kako mu je onda sin? ⁴⁵ A kad je sav narod sluљao, reиe uиenicima: ⁴⁶ Иuvajte se od knjiћevnika, koji rado idu u talarima, vole pozdrave po trgovima, prva mesta po sinagogama i proиelja na gozbama, ⁴⁷ koji jedu kuжe udoviиke i laћno se mole Bogu dugo. Ovi жe tim veжma biti osuрeni!

Chapter 21

¹ I pogleda gore i vide bogate gde meжu priloge svoje u kovиeg. ² A vide i jednu siromaљnu udovicu gde onde meжe dve lepte, ³ i reиe: Zaista, kaћem vam: Ova siromaљna udovica metnu viљe od svih. ⁴ Jer svi ovi priloћiљe od suviљka svoga, a ona od sirotinje svoje metnu sav uћitak љto ga je imala. ⁵ I kad neki rekoљe za hram da je ukraљen lepim kamenjem i svetim darovima, reиe: ⁶ To љto vidite - doжi жe dani kad neжe ostati ni kamen na kamenu koji se neжe poruљiti. ⁷ I zapitaљe ga: Uиitelju, a kad жe to biti? I kakav je znak kad жe se to dogoditi? ⁸ A on reиe: Pazite da vas ne prevare! Jer жe mnogi doжi na ime moje i govoriжe: Ja sam, i: Vreme se pribliћilo. Ne idite za njima! ⁹ A kad иujete ratove i bune, ne plaљite se; jer to mora biti prvo, ali nijeodmah kraj. ¹⁰ Tada im reиe: Ustaжe narod na narod i carstvo na carstvo. ¹¹ Zemlja жe se tresti jako, biжe gladi i pomora po svetu, strahota i velikih znakova na nebu. ¹² A pre svega ovoga metnuжe na vas ruke svoje i goniжe vas, predavaжe vas u sinagoge i u tamnice, vodiжe vas pred careve i namesnike zbog imena moga: ¹³ biжe vam to za svedoиanstvo. ¹⁴ Metnite, dakle, u srca svoja: Da se ne pripravljate kako жete se braniti, ¹⁵ jer жu vam ja dati usta i mudrost kojoj se neжe moжi protiviti ili odgovoriti svi vaљi protivnici. ¹⁶ A predavaжe vas i roditelji, braжa, roрaci, neprijatelji, i neke od vas pobiжe. ¹⁷ Svi жe omrznuti na vas zbog imena moga. ¹⁸ Ali ni dlaka s glave vaљe neжe propasti: ¹⁹ trpljenjem svojim doжi жete do ћivota. ²⁰ A kad vidite da je Jerusalim opkolila vojska, onda znajte da je blizu njegovo razorenje. ²¹ Tada neka stanovnici Judeje beљe u gore; koji budu u gradu, neka iziрu napolje, a koji su u polju, neka ne ulaze u njega. ²² Jer su ovo dani osvete, da se ispuni sve љto je napisano. ²³ Teљko trudnim ћenama i dojilicama u te dane! Jer жe biti velika nevolja na zemlji i gnev na ovome narodu. ²⁴ Paљжe od oљtrice maиa i odveљжe ih u ropstvo po svima narodima. Jerusalim жe gaziti neznaboљci dok se ne izvrљe vremena neznaboћaca. ²⁵ I biжe znakova na suncu, mesecu i zvezdama, a na zemlji obuzeжe narode strah od huke i valova morskih. ²⁶ Ljudi жe umirati od straha i иekanja onoga љto ide na zemlju; jer жe se sile nebeske pokrenuti. ²⁷ I tada жe ugledati Sina иoveиjeg gde ide na oblaku s velikom silom i slavom. ²⁸ A kad se poиne ovo zbivati, ispravite se i podignite glave svoje, jer se pribliћuje izbavljenje vaљe! ²⁹ I kaza im priиu: Pogledajte na smokvu i na sva drveta! ³⁰ Kad vidite da veж teraju, sami znate da je veж blizu leto. ³¹ Tako i vi, kad vidite da se ovo zbiva, znajte da je blizu carstvo Boћje. ³² Zaista, kaћem vam: Ovaj naraљtaj neжe proжi dok se sve (ovo) ne zbude. ³³ Nebo i zemlja proжi жe, ali moje reиi neжe proжi. ³⁴ Ali se иuvajte da vam kako srca ne oteћaju mamurlukom, pijanstvom i brigama ovoga sveta, i da vam taj dan ne doрe iznenada ³⁵ kao zamka. Jer жe doжi na sve koji ћive po svoj zemlji. ³⁶ Ali bdite jednako i molite se Bogu da budete kadri uteжi od svega ovoga љto жe se zbiti, i stati pred Sina иoveиjeg. ³⁷ Danju je uиio u hramu, a noжu je izlazio i noжivao na gori koja se zove Maslinska. ³⁸ I sav je narod veж rano ujutru dolazio k njemu u hram da ga иuje.

Chapter 22

¹ A pribliћavao se praznik beskvasnih hlebova, koji se zove pasha. ² I prvosveљtenici i knjiћevnici gledahu kako bi ga ubili; jer su se bojali naroda. ³ Tada uрe sotona u Judu koji se zvao Iskariotski i bio jedan od dvanaestorice. ⁴ I otide i dogovori se s prvosveљtenicima i zapovednicima kako жe im ga izdati. ⁵ I obradovaљe se, i ugovoriљe da mu dadu novaca. ⁶ I on obeжa, i traћio je zgodu da im ga preda kad ne bude naroda oko njega. ⁷ I doрe dan beskvasnih hlebova, u koji je trebalo klati pashu. ⁸ I posla Petra i Jovana i reиe: Idite, spremite nam pashu da jedemo. ⁹ A oni mu rekoљe: Gde hoжeљ da spremimo? ¹⁰ A on im reиe: Eto, kad uрete u grad, sreљжe vas иovek koji nosi vode u krиagu. Idite za njim u kuжu u koju on uрe. ¹¹ I domaжinu kaћite: Uиitelj te pita: Gde je dvornica gde жu jesti pashu s uиenicima svojim? ¹² I on жe vam pokazati veliku, patosanu sobu; onde spremite. ¹³ A oni otidoљe i naрoљe kao љto im je rekao, i spremiљe pashu. ¹⁴ I kad doрe иas, leћe za trpezu, i apostoli s njime. ¹⁵ I reиe im: Vrlo sam ћeleo da jedem ovu pashu s vama pre nego љto stradam. ¹⁶ Jer vam kaћem: Neжu je viљe jesti dok se ne ispuni u carstvu Boћjem. ¹⁷ I uze иaљu, zahvali Bogu i reиe. Uzmite je i razdelite meрu sobom. ¹⁸ Jer vam kaћem: Neжu viљe piti od roda vinogradskoga dok ne doрe carstvo Boћje. ¹⁹ I uze hleb, zahvali Bogu, izlomi ga i dade njima i reиe: Ovo je telo moje, koje se za vas daje. Ovo иinite za moj spomen! ²⁰ Tako i иaљu po veиeri, i reиe: Ova je иaљa novi savez mojom krvlju, koja seza vas proliva. ²¹ Ali, gle, ruka moga izdajnika sa mnom je na trpezi! ²² Sin иoveиji, istina, ide kao љto je odreрeno, ali teљko onome иoveku koji ga izdaje! ²³ I oni poиeљe pitati jedan drugoga, koji bi od njih bio taj koji жe to uиiniti. ²⁴ A doрe i do prepiranja meрu njima, koji se od njih иini da je najveжi. ²⁵ A on im reиe: Carevi narodni gospodare njima, i koji imaju vlast nad njima, zovu se dobrotvori. ²⁶ Ali vi nemojte tako; nego najveжi meрu vama neka bude kao najmlaрi, i stareљina kao sluga. ²⁷ Jer koji je veжi, koji je za trpezom ili koji sluћi? Nije li onaj za trpezom? A ja sam meрu vama kao sluga. ²⁸ A vi ste oni koji ste se odrћali sa mnom u mojim napastima. ²⁹ I ja ostavljam vama carstvo, kao љto je Otac moj ostavio meni; ³⁰ da jedete i pijete za mojom trpezom u carstvu mome, i da sedite na prestolima i vladate nad dvanaest plemena Izrailjevih. ³¹ Simone, Simone, eto vas je iskao sotona da bi vas иinio kao pљenicu. ³² Ali ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane. I ti, kad se jednom obratiљ, utvrdi braжu svoju. ³³ A on mu reиe: Gospode, s tobom sam gotov i u tamnicu i u smrt iжi! ³⁴ A on reиe: kaћem ti, Petre, neжe danas zapevati petao dok se triput ne odreиeљ da me poznajeљ. ³⁵ I reиe im: Kad vas posla bez kese, torbe i obuжe, eda vam љto nedostade? A oni rekoљe: Niљta. ³⁶ A on im reиe: Ali sad - koji ima kesu, neka je uzme, tako i torbu, a koji nema, neka proda haljinu svoju i kupi maи. ³⁷ Jer vam kaћem: Mora se na meni izvrљiti ovo љto stoji u pismu: "I metnuљe ga meрu zloиince" - jer ja sam svoje svrљio. ³⁸ A oni rekoљe: Gospode, evo ovde dva maиa. A on im reиe: Dosta je. ³⁹ Tada iziрe i otide, po obiиaju, na Maslinsku goru. A s njim otidoљe i uиenici. ⁴⁰ I kad doрe na mesto, reиe im: Molite se Bogu da ne padnete u napast! ⁴¹ I sam odstupi od njih koliko se moћe kamenom dobaciti, kleknu na kolena i moljaљe se Bogu: ⁴² Oиe, ako hoжeљ, ukloni ovu иaљu od mene! Ali ne moja volja, nego tvoja da bude! ⁴³ I javi mu se anрeo s neba i krepio ga je. ⁴⁴ I buduжi u strahu, joљ se bolje molio. Znoj njegov beљe kao kaplje krvi koje kaplju na zemlju. ⁴⁵ I usta od molitve, doрe k uиenicima i naрe ih gde spavaju od ћalosti. ⁴⁶ I reиe im: Љto spavate? Ustanite i molite se Bogu da ne padnete u napast! ⁴⁷ Dok je on joљ govorio, gle, doрe velika gomila ljudi; jedan od dvanaestorice, po imenu Juda, iљao je pred njima, i pristupi Isusu da ga poljubi. ⁴⁸ A Isus mu reиe: Juda, zar poljupcem izdajeљ Sina иoveиjeg? ⁴⁹ A kad njegovi pratioci videљe љta жe biti, rekoљe: Gospode, pratioci videљe љta жe biti, rekoљe: Gospode, da bijemo maиem? ⁵⁰ I udari jedan od njih prvosveљtenikova slugu i odseиe mu desno uho. ⁵¹ A Isus odgovori i reиe: Ostavite to! I dohvati se uha i izleиi slugu. ⁵² A prvosveљtenicima, zapovednicima hrama i stareљinama koji su doљli na njega, reиe Isus: kao na razbojnika, iziљli ste s maиevima i batinama. ⁵³ Kad sam svaki dan bio s vama u hramu, niste digli ruku na mene. Ali ovo je vaљ иas i oblast tame. ⁵⁴ A kad ga uhvatiљe, odvedoљe ga i uvedoљe u kuжu prvosveљtenikovu. A Petar iрaљe za njim izdaleka. ⁵⁵ I kad naloћiљe vatru nasred dvoriљta i seрahu zajedno, seрaљe i Petar meрu njima. ⁵⁶ I spazi ga jedna sluљkinja gde sedi kod vatre, pogleda na njega i reиe: I ovaj je bio s njim. ⁵⁷ A on ga se odreиe: Ne znam ga, ћeno! ⁵⁸ I malo zatim vide ga drugi i reиe: I ti si od njih. A Petar reиe: Nisam, иoveиe! ⁵⁹ I posle tako jednoga иasa potvrрivao je drugi jedan: Zaista je i ovaj bio s njim, jer je i Galilejac. ⁶⁰ A Petar reиe: Иoveиe, ne znam љta govoriљ. I odmah, dok je on joљ govorio, zapeva petao. ⁶¹ I Gospod se obazre i pogleda na Petra, i Petar se seti reиi Gospodnje, kako mu reиe: Pre nego љto petao danas zapeva, triput жeљ me se odreжi. ⁶² I iziрe napolje i plaka gorko. ⁶³ A ljudi koji ga drћahu, rugahu mu se i bijahu ga; ⁶⁴ pokriљe ga, pa ga pitahu: proreci, ko te je udario? ⁶⁵ I mnoge druge hule govorahu na njega. ⁶⁶ A kad svanu, sabraљe se stareљine narodne, prvosveљtenici i knjiћevnici, i odvedoљe ga u svoj sud ⁶⁷ i rekoљe: Ako si ti Mesija, kaћi nam! A on im reиe: Ako vam kaћem, neжete verovati; ⁶⁸ a ako vas zapitam, neжete mi odgovoriti. ⁶⁹ Odsad жe Sin иoveиji sedeti s desne strane sile Boћje. ⁷⁰ Tada rekoљe svi: Ti si, dakle, Sin Boћji? A on im reиe: Vi kaћete da sam. ⁷¹ A oni rekoљe: Љta nam joљ treba svedoиanstvo? Sami smo иuli iz njegovih usta.

Chapter 23

¹ I ustaљe svi i odvedoљe ga Pilatu. ² I poиeљe ga optuћivati: Ovoga naрosmo da otpaрuje naљ narod i zabranjuje davati caru carevinu, i govori da je on Mesija, car. ³ A Pilat ga upita: Jesi li ti car judejski? A on mu odgovori: Ti kaћeљ. ⁴ A Pilat reиe prvosveљtenicima i narodu: Ne nalazim nikakve krivice na ovom иoveku. ⁵ A oni navaljivahu i govorahu: On buni narod, uиeжi po svoj Judeji, poиevљi od Galileje pa dovde. ⁶ A kad Pilat иu to, upita je li on Galilejac. ⁷ I kad dozna da je iz podruиja Irodova, posla ga Irodu, koji je tih dana takoрe bio u Jerusalimu. ⁸ A kad Irod vide Isusa, obradova se vrlo; odavno je veж ћeleo da ga vidi, jer je иuo za njega, i nadao se da жe videti kakvo иudo od njega. ⁹ I pita ga mnogo, ali mu on ne odgovori niљta. ¹⁰ A prvosveљtenici i knjiћevnici stajahu i optuћivahu ga jako. ¹¹ Tada ga Irod sa svojim vojnicima prezre i naruga mu se, obuиe mu sjajnu haljinu i posla ga natrag Pilatu. ¹² Toga dana se pomiriљe Irod i Pilat; jer su pre bili u zavadi. ¹³ A Pilat sazva prvosveљtenike, stareљine i narod ¹⁴ i reиe im: Dovedoste mi ovoga иoveka kao da on otpaрuje narod, i, eto, ja ga pred vama ispitah, i ne naрoh na ovom иoveku nijedne krivice љto vi na njega govorite. ¹⁵ A ni Irod; jer ga nam je natrag poslao. I, eto, nije uиinio niљta љto bi zasluћilo smrt. ¹⁶ Da ga, dakle, iљibam i pustim. ¹⁷ ... ¹⁸ A oni svi povikaљe: Uzmi ovoga, a pusti nam Varavu! ¹⁹ Za nekakvu bunu u gradu i za ubistvo beљe ovaj baиen u tamnicu. ²⁰ A Pilat im opet poиe govoriti, jer je hteo da pusti Isusa. ²¹ A oni vikahu: Raspni ga, raspni! ²² A on im po treжiput reиe: Pa kakvo je zlo uиinio on? Ja ne naрoh na njemu niљta љto bi zasluћilo smrt. Da ga, dakle, iљibam i pustim. ²³ A oni navaljivahu s velikom vikom i iskahu da se on razapne; i njihova vika nadvlada. ²⁴ Tada Pilat presudi da bude kao љto oni traћe. ²⁵ I pusti onoga љto ga iskahu, koji beљe baиen u tamnicu za bunu i za ubistvo, a Isusa ostavi na njihovu volju. ²⁶ I kad ga povedoљe, uhvatiљe nekoga Simona iz Kirine, koji je iљao iz polja, i metnuљe na njega krst da ga nosi za Isusom. ²⁷ A za njim iрaљe mnogo naroda i ћena, koji naricahu i plakahu za njim. ²⁸ A Isus se osvrnu na njih i reиe: Kжeri Jerusalimske, ne plaиite za mnom, nego plaиite za sobom i za decom svojom! ²⁹ Jer, eto, idu dani kada жe se reжi: Blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiљe, i sisama koje ne dojiљe! ³⁰ Tada жe poиeti govoriti gorama: Padnite na nas!, i bregovima: Pokrite nas! ³¹ Jer kad se ovako radi sa zelenim drvetom, љta жe biti od suhog? ³² A voрahu s njim joљ i dva zloиinca da ih pogube. ³³ I kad doрoљe na mesto koje se zove "Lubanja", onde razapeљe njega i zloиince, jednoga s desne, a drugog s leve strane. ³⁴ A Isus reиe: Oиe, oprosti im, jer ne znaju љta иine! Tada razdeliљe haljine njegove kockom. ³⁵ I stajao je narod i gledao. A stareљine se rugahu i govorahu: Drugima je pomogao, neka pomogne sebi, ako je on izbrani Mesija Boћji! ³⁶ A rugahu mu se i vojnici; pristupahu mu i davahu mu ocat ³⁷ i govorahu: Ako si ti car judejski, pomozi sam sebi! ³⁸ A beљe i natpis nad njim: Ovo je car judejski. ³⁹ A jedan od obeљenih zloиinaca huljaљe na njega: Zar nisi ti Mesija? Pomozi sebi i nama! ⁴⁰ A drugi mu odgovori i karaљe ga: Zar se ti ne bojiљ Boga, kad si i sam tako osuрen? ⁴¹ I to, mi pravedno, jer primamo љto naљa dela zasluћuju; ali on nikakva zla nije uиinio. ⁴² I reиe: Isuse, seti me se kad doрeљ u carstvo svoje! ⁴³ I reиe mu: Zaista, kaћem ti. Danas жeљ sa mnom biti u raju. ⁴⁴ A beљe veж oko љestoga иasa; i tama bi po svoj zemlji do иasa devetoga. ⁴⁵ Sunce pomrиa, a zavesa u hramu razdera se na pola. ⁴⁶ I povika Isus iz glasa: Oиe, u tvoje ruke predajem duh svoj! I kad ovo reиe, izdahnu. ⁴⁷ A kad kapetan vide љta bi, stade hvaliti Boga i reиe: Zaista je ovaj иovek bio pravednik! ⁴⁸ I sav narod koji se bio skupio da gleda ovo, kad vide љta bi, vrati se kuжi bijuжi se u prsa. ⁴⁹ A svi njegovi znanci stajahu izdaleka, i ћene koje su s njime doљle iz Galileje, i gledahu ovo. ⁵⁰ I, gle, иovek po imenu Josif, savetnik, dobar i pravedan иovek ⁵¹ - on ne beљe pristao na njihovu odluku i na njihovo delo -, iz Arimateje, grada judejskog, koji je иekao carstva Boћjeg, ⁵² pristupi Pilatu i zaiska telo Isusovo. ⁵³ I skide ga, obavi platnom i metnu ga u grob, iseиen u kamenu, u kome joљ niko nikada nije leћao. ⁵⁴ A beљe petak, i subota osvitaљe. ⁵⁵ A iљle su za njim ћene koje behu doљle s Isusom iz Galileje, i videљe grob i kako se metnu telo njegovo. ⁵⁶ Pa se vratiљe kuжi i spremiљe mirise i miro. U subotu ostaљe na miru, po zakonu.

Chapter 24

¹ A u prvi dan nedelje, vrlo rano, doрoљe na grob i donesoљe mirise љto ih spremiљe. ² Ali naрoљe kamen odvaljen od groba, ³ I kad uрoљe, ne naрoљe tela Gospoda Isusa. ⁴ Kad se one иuрahu tome, gle, dva иoveka stadoљe pred njih u sjajnim haljinama. ⁵ One se uplaљiљe i oboriљe lica k zemlji, a ovi im rekoљe: Љto traћite ћivoga meрu mrtvima? ⁶ Nije ovde, nego ustade. Setite se kako vam je govorio joљ kad je bio u Galileji: ⁷ Sin иoveиji treba da se preda u ruke greљnih ljudi i da se razapne i treжi dan da ustane. ⁸ I setiљe se njegovih reиi; ⁹ vratiљe se od groba i javiљe sve ovo jedanaestorici i svima ostalima. ¹⁰ Marija Magdalina, Jovana, Marija Jakovljeva i ostale s njima kazaљe ovo apostolima. ¹¹ A njima se ove reиi uиiniљe kao benetanje, i ne verovahu im. ¹² A Petar ustade i otrиa ka grobu; nagnuvљi se, vide samo povoje, i otide иudeжi se u sebi љta bi. ¹³ I, gle, dvojica od njih iрahu istoga dana u selo koje je od Jerusalima daleko љest stadija i zove se Emaus. ¹⁴ Oni govorahu meрu sobom o svima ovim dogaрajima. ¹⁵ A kad se oni razgovarahu i prepirahu, i sam se Isus pribiћi i iрaљe s njima. ¹⁶ Ali oиi njihove se drћahu te ga ne poznaљe. ¹⁷ I reиe im: Kakav je to razgovor љto ga imate meрu sobom na putu? I stadoљe ћalosni. ¹⁸ A jedan, po imenu Kleopa, odgovori mu: Jesi li ti jedini stranac u Jerusalimu koji nisi иuo љta je u njemu bilo ovih dana? ¹⁹ I reиe im: Љta? A oni mu rekoљe: Za Isusa Nazareжanina, koji je bio prorok, silan u delu i reиi pred Bogom i svim narodom. ²⁰ Kako ga naљi prvosveљtenici i stareљine predadoљe da se osudi na smrt i razapeљe ga - ²¹ a mi se nadasmo da je on onaj koji жe izbaviti Izrailja. I svrh svega toga danas je veж treжi dan kako to bi. ²² A uplaљiљe nas i neke naљe ћene koje su bila rano na grobu, ²³ i kad ne naрoљe tela njegova, doрoљe i rekoљe da su im se javili anрeli, koji su kazali da je on ћiv. ²⁴ I neki od naљih otidoљe na grob i naрoљe tako kao љto su kazale ћene, ali njega nisu videli. ²⁵ A on im reиe: O bezumni, kako teљko verujete u sve љto su kazali proroci! ²⁶ Zar nije trebao Mesija to da pretrpi, pa da uрe u slavu svoju? ²⁷ I, poиevљi od Mojsija i od svih proroka, razjasni im љto je za njega reиeno u svemu pismu. ²⁸ I kad se pribiћiљe selu u koji iрahu, on se pravio kao da hoжe dalje da ide. ²⁹ I nateraљe ga govoreжi: Ostani s nama, jer je blizu veиe i dan je veж nagao. I uрe da ostane s njima. ³⁰ I kad je leћao s njima za trpezom, uze hleb, blagoslovi ga, izlomi i davaљe im. ³¹ Tada im se otvoriљe oиi, i poznaљe ga; ali njega nestade. ³² I rekoљe jedan drugome: Nije li srce naљe gorelo u nama kad nam je putem govorio i tumaиio nam pisma? ³³ I joљ toga иasa ustaљe i vratiљe se u Jerusalim. I naрoљe jednaestoricu i njihove drugove zajedno. ³⁴ Ovi govorahu: Zaista je ustao Gospod i javio se Simonu! ³⁵ A oni priиahu љta je bilo na putu i kako su ga poznali kad je lomio hleb. ³⁶ A kad oni to govorahu,stade on meрu njih i reиe im: Mir vam! ³⁷ A oni, u trepetu i strahu, miљljahu da vide duha. ³⁸ I reиe im: Љto se plaљite, i zaљto se javlja sumnja u srcima vaљim? ³⁹ Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom. Opipajte me i vidite: duh nema mesa i kostiju kao љto vidite da ja imam. ⁴⁰ I kad to reиe, pokaza im ruke i noge. ⁴¹ A kako oni joљ ne verovahu od radosti i иuрahu se, reиe im: Imate liovde љto za jelo? ⁴² A oni mu dadoљe komad peиene ribe. ⁴³ I uze i pojede pred njima. ⁴⁴ I reиe im: Ovo su moje reиi koje sam vam govorio joљ dok sam bio s vama: Sve se mora svrљiti љto je za mene napisano u zakonu Mojsijevu, prorocima i psalmima. ⁴⁵ Tada im otvori um da razumeju pisma, ⁴⁶ i reиe im: Tako je napisano, da Mesija treba da strada i treжi dan da ustane iz mrtvih; ⁴⁷ i u njegovo ime treba da se propoveda pokajanje za oproљtenje greha svima narodima, poиevљi od Jerusalima. ⁴⁸ Vi ste svedoci ovome: ⁴⁹ I, evo, ja жu poslati obeжanje Oca svoga na vas; a vi sedite u gradu dok se ne obuиete u silu s visine. ⁵⁰ Tada ih izvede do Vitanije, podignu ruke svoje i blagoslovi ih. ⁵¹ I kad ih je blagosiljao, odstupi od njih i uznoљaљe se na nebo. ⁵² A oni mu se pokloniљe i vratiљe se u Jerusalim s velikom radoљжu. ⁵³ I behu jednako u hramu i slavljahu Boga.