14. Lutanje po divljini

Nakon što je Bog Izraelcima objavio zakone kojima je hteo da budu poslušni kao deo njegova saveza s njima, napustili su goru Sinaj. Bog ih je počeo voditi prema Obećanoj zemlji, koja se još zvala Hanaan. Stub od oblaka išao je pred njima u smeru Hanaana, a oni su ga sledili.

Bog je Avraamu, Isaku i Jakovu obećao da će njihovim potomcima dati Obećanu zemlju, ali sada su tamo živeli mnogi narodi. Zvali su se Hanaanci. Hanaanci nisu slavili niti slušali Boga. Slavili su lažne bogove i činili mnoge zle stvari.

Bog je rekao Izraelcima: "Morate isterati sve Hanaance iz Obećane zemlje. Nemojte s njima sklapati mir i ne venčavajte se s njima. Morate potpuno uništiti sve njihove idole. Ako me ne poslušate, slavićete njihove idole umesto mene."

Kad su Izraelci stigli do granice Hanaana, Mojsije je odabrao dvanaest muškaraca, po jednog iz svakog izraelskog plemena. Muškarcima je dao upute da odu i uhode zemlju kako bi videli kakva je. Takođe, trebali su uhoditi Hanaance da vide snagu njihovih vojski.

Dvanaest muškaraca putovalo je kroz Hanaan četrdeset dana, a onda su se vratili. Rekli su ljudima: "Zemlja je jako plodna i daje mnogo roda." No, deset uhoda je reklo: "Gradovi su jako snažni i ti ljudi su naspram nas kao divovi! Ako ih napadnemo, zasigurno će nas pobediti i pobiti!"

Međutim, druga dvojica uhoda, Kalev i Isus Navin, odmah su rekli: "Istina je da su ljudi Hanaana visoki i snažni, ali mi ih zasigurno možemo pobediti jer će se Bog boriti za nas!"

Međutim, narod nije poslušao Kaleva i Isusa Navina. Naljutili su se na Mojsija i Arona i rekli: "Zašto ste nas doveli na ovo grozno mesto? Bolje bi bilo da smo ostali u Egiptu, a sada ćemo, evo, poginuti u borbi, a naše žene i naša deca će postati robovi." Narod je hteo odabrati nekog drugog vođu koji će ih odvesti nazad u Egipat.

Bog se jako naljutio i došao u Šator sastanka. Bog je rekao: "Pošto ste se pobunili protiv mene, celi narod će morati lutati divljinom. Osim Isusa Navina i Kaleva, svi koji imaju dvadeset godina ili više umret će ovde i nikada neće ući u Obećanu zemlju."

Kad je narod to čuo, bilo im je žao što su sagrešili. Uzeli su svoja oružja i otišli napasti Hanaance. Mojsije ih je upozoravao da ne idu jer Bog nije bio s njima, ali oni ga nisu poslušali.

Budući da Bog nije išao s njima u bitku, bili su poraženi i mnogi su poginuli. Nakon toga, Izraelci su se okrenuli od Hanaana, te su četrdeset godina lutali divljinom.

Tokom tih četrdeset godina dok je izraelski narod lutao divljinom, Bog se brinuo za njih. Dao im je hleb s neba, koji se zvao "mana". Također, slao je jata prepelica (ptica srednje veličine) u njihove logore, tako da su mogli jesti i meso. Tokom tog vremena, Bog je čuvao njihovu odeću i sandale da se ne istroše.

Bog im je čak čudesno dao vodu iz stene. Pa ipak, izraelski narod prigovarao je i mrmljao protiv Boga i protiv Mojsija. Međutim, čak i tada je Bog i dalje bio veran svojim obećanjima Avraamu, Isaku i Jakovu.

Jednom drugom prilikom kad narod nije imao vode, Bog je rekao Mojsiju: "Progovori steni i voda će izaći iz nje." Međutim, Mojsije je iskazao nepoštovanje prema Bogu pred celim narodom tako što je dvaput udario u stenu sa štapom umesto da joj progovori. Voda jest potekla iz stene da bi svi pili, ali Bog je bio ljut na Mojsija i rekao mu je: "Ti nećeš ući u Obećanu zemlju."

Nakon što su Izraelci lutali divljinom četrdeset godina, svi koji su se pobunili protiv Boga su umrli. Tada je Bog opet poveo narod do ruba Obećane zemlje. Mojsije je tada bio jako star, pa je Bog odabrao Isusa Navina da mu pomogne voditi narod. Bog je isto tako obećao Mojsiju da će jednog dana poslati drugog proroka poput Mojsija.

Nakon toga, Bog je Mojsiju rekao da ode na vrh planine kako bi mogao videti Obećanu zemlju. Mojsije je video Obećanu zemlju, ali mu Bog nije dopustio da uđe u nju. Zatim je Mojsije umro, a Izraelci su tugovali za njim trideset dana. Isus Navin je postao njihov novi vođa. Isus Navin je bio dobar vođa, jer je verovao Bogu i bio mu poslušan.

Biblijska priča iz 2. Knjige Mojsijeve 16-17; 4. Knjige Mojsijeve 10-14; 20; 27; 5. Knjige Mojsijeve 34