45. Stefan i Filip

Jedan od vođa rane Crkve bio je čovek koji se zvao Stefan. Uživao je dobar ugled među ljudima i bio je pun Duha Svetoga i mudrosti. Stefan je činio mnoga čudesa i uverljivo tvrdio da ljudi trebaju verovati u Isusa.

Jednoga dana, dok je Stefan poučavao o Isusu, neki Jevreji koji nisu verovali u Isusa počeli su se prepirati sa Stefanom. Jako su se naljutili i lagali su verskim vođama o Stefanu. Rekli su: "Čuli smo ga kako govori loše o Mojsiju i Bogu!" Stoga su verski vođe uhvatili Stefana i odveli ga velikom svešteniku i ostalim vođama Jevreja, gde je još lažnih svedoka iznosilo laži o Stefanu.

Veliki sveštenik je pitao Stefana: "Je li istina to što govore o tebi?" Stefan je odgovorio tako što ih je podsetio na mnoge velike stvari koje je Bog učinio, od Avraamova do Isusova vremena, te da je Božiji narod neprestano bio neposlušan. Onda je rekao: "Vi tvrdoglavi i pobunjenički ljudi uvek odbacujete Duha Svetoga, baš kao što su vaši preci uvek odbacivali Boga i ubijali njegove proroke. No, vi ste učinili nešto puno gore od njih! Vi ste ubili Mesiju!"

Kada su verski vođe to čuli, tako su se naljutili da su pokrili uši i glasno vikali. Odvukli su Stefana izvan grada i bacali kamenje na njega ne bi li ga ubili.

Dok je Stefan umirao, povikao je: "Isuse, primi moj duh!" Tada je pao na kolena i opet povikao: "Gospodaru, ne računaj im ovaj greh protiv njih!" Onda je umro.

Jedan mladić, koji se zvao Savle, složio se s ljudima koji su ubili Stefana i čuvao je njihovu odeću dok su ga oni kamenovali. Toga dana, mnogi su ljudi u Jerusalimu počeli progoniti Isusove sledbenike, pa su vernici pobegli na druga mesta. I pored toga, propovedali su o Isusu gde god su išli.

Jedan Isusov učenik koji se zvao Filip, bio je jedan od onih vernika koji su pobegli iz Jerusalima tokom progonstva. Otišao je u Samariju, a tamo je propovedao o Isusu i mnogi su bili spašeni. Onda je jednog dana anđeo Božiji rekao Filipu da ode na neki određen put u pustinji. Dok je Filip tako hodao putem, video je važnog službenika iz Etiopije koji se vozio u svojoj kočiji. Duh Sveti je rekao Filipu da ode i razgovara s ovim čovekom.

Dok je Filip prilazio kočiji, čuo je Etiopljanina kako čita iz knjige koju je napisao prorok Isaija. Čovek je čitao: "Vodili su ga kao jagnje na klanje, a kao što je jagnje tiho, tako ni on nije rekao ni reči. Nepošteno su se poneli prema njemu i nisu ga poštovali. Oduzeli su mu život."

Filip je pitao Etiopljanina: "Razumeš li šta čitaš?" Etiopljanin mu je odgovorio: "Ne. Ne mogu razumeti ako mi neko ne objasni. Molim te, dođi i sedni kraj mene. Je li Isaija pisao o sebi ili o nekome drugome?"

Filip je Etiopljaninu objasnio da je Isaija pisao o Isusu. Filip je koristio i druga Pisma da mu kaže radosnu vest o Isusu.

Dok su Filip i Etiopljanin putovali, došli su do neke vode. Etiopljanin je rekao: "Gle, eno vode! Mogu li biti kršten?" Tada je rekao vozaču da zaustavi kočiju.

Kada su sišli u vodu, Filip je krstio Etiopljanina. Nakon što su izašli iz vode, Duh Sveti je odjednom odneo Filipa daleko na drugo mesto gde je nastavio govoriti ljudima o Isusu.

Etiopljanin je nastavio putovati prema svome domu, srećan što poznaje Isusa.

Biblijska priča iz Dela apostolska 6:8‒8:5; 8:26‒40