3. Potop

Nakon dugo vremena, na svetu je živelo puno ljudi. Postali su jako pokvareni i nasilni. Stvari su postale tako loše da je Bog odlučio uništiti ceo svet velikim potopom.

Međutim, Noje je našao milost kod Boga. On je bio pravedan čovek, a živeo je među pokvarenim ljudima. Bog je rekao Noju za potop koji je naumio poslati. Rekao je Noju da sagradi velik brod.

Bog je Noju rekao da sagradi brod dug oko 140 metara, širok 23 metra i visok 13,5 metara. Noje ga je trebao izgraditi od drveta, te napraviti tri sprata, mnogo soba, krov i prozor. Brod bi sačuvao Noju, njegovu porodicu i svaku vrstu kopnenih životinja na sigurnom za vreme potopa.

Noje je poslušao Boga. On i njegova tri sina sagradili su brod tačno onako kako im je Bog rekao. Trebalo je puno godina da se brod sagradi, jer je bio jako velik. Noje je upozoravao ljude na potop koji dolazi i rekao im da se okrenu Bogu, ali mu nisu poverovali.

Takođe, Bog je Noju i njegovoj familiji zapovedio da skupe dovoljno hrane za sebe i za životinje. Kad je sve bilo spremno, Bog je rekao Noju da je vreme da on, njegova žena, njegova tri sina i njihove žene uđu u brod – ukupno osmoro ljudi.

Bog je poslao muško i žensko od svake životinje i ptice da mogu ući u brod i da budu na sigurnom za vreme potopa. Bog je poslao sedam mužjaka i sedam ženki od svake životinjske vrste koja se mogla žrtvovati. Kad su svi bili u brodu, sâm Bog je zatvorio vrata.

Tada je kiša počela padati i padati i padati. Padala je četrdeset dana i četrdeset noći bez prestanka! Voda je navirala iz zemlje. Sve u celom svetu bilo je prekriveno vodom, čak i najviše planine.

Sve što je živelo na tlu je umrlo, osim ljudi i životinja u brodu. Brod je plutao na vodi i čuvao je na sigurnom od utapanja sve što se nalazilo unutar broda.

Kad su kiše prestale, brod je plutao na vodi još pet meseci, a za to vreme voda se počela povlačiti. Onda se jednog dana brod zaustavio na vrhu planine, ali svet je još uvek bio pod vodom. Nakon još tri meseca, nazirali su se vrhovi planina.

Nakon još četrdeset dana, Noje je poslao pticu koja se zove gavran da vidi je li se voda osušila. Gavran je odlazio i vraćao se tražeći kopno, ali ga nije mogao naći.

Posle je Noje poslao pticu koja se zove golubica. Međutim, ni ona nije mogla pronaći kopno, pa se vratila Noju. Nedelju dana kasnije, opet je poslao golubicu, koja se vratila s maslinovom grančicom u kljunu! Voda se povlačila, a biljke su ponovno počele rasti.

Noje je pričekao još nedelju dana, pa je onda treći put poslao golubicu. Ovaj put, pronašla je mesto gde se može živeti i nije se vratila. Voda se sušila!

Dva meseca kasnije, Bog je rekao Noju: "Ti, tvoja porodica i životinje sada možete napustiti brod. Imajte mnogo dece i unučadi te ispunite zemlju." I tako, Noje i njegova porodica su izašli iz broda.

Kad je Noje izašao iz broda, sagradio je žrtvenik i prineo žrtvu od svake vrste životinja koje su se mogle koristiti za žrtvu. Bog je bio zadovoljan tom žrtvom i blagoslovio je Noju i njegovu porodicu.

Bog je rekao: "Obećavam da više nikada neću prokleti tlo zbog zlih stvari koje ljudi čine ili uništiti svet potopom, iako su ljudi grešni od detinjstva."

Bog je načinio prvu dugu kao znak svog obećanja. Svaki put kada se na nebu pojavi duga, Bog će se setiti šta je obećao, a i njegov narod će se toga setiti.

Biblijska priča iz 1. Knjige Mojsijeve 6-8